Zvezda, Fener, pa onda ipak Zenit: Mimović Rusima do detalja ispričao kako je došao u Sankt Peterburg

Pravi "rolerkoster" je bio ovaj prelazni rok za Ognjena Mimovića. Napustio je Crvenu zvezdu, potpisao za Fenerbahče, ali je onda se saznalo da ne može da igra zbog pravila o broju stranaca. Bilo je priče o pozajmici u Turskoj ili Sloveniji.

Ali je na kraju ipak mladi defanzivac otišao u Zenit. Tako da je dao i intervju za ruske medije, tačnije za Match TV. 

- Bila mi je ovo najneobičnija zima u karijeri. Mnogo toga mi se dogodilo za prilično kratko vreme. Za 15 dana bio sam deo praktično četiri kluba. Ovaj period se pokazao kao veoma turbulentan, ali i veoma zanimljiv. Sada sam u Zenitu i veoma sam srećan zbog toga. 

Sa fudbalske tačke gledišta, prethodnih 12 meseci je najboljih u karijeri. Imao sam vrlo dobar period u Crvenoj zvezdi, sa kojom sam osvojio dva trofeja, igrao sam Ligu šampiona i time ispunio san iz detinjstva - kazao je Mimović kome je jedan od "stepenika" ka transferu bio i boravak u OFK Beogradu.

Tada su "romantičari" bili u Prvoj ligi Srbije. 

- Važno je da svaki mladi igrač ima period adaptacije na putu ka seniorskom fudbalu. U tom smislu, iskustvo igranja u Prvoj ligi Srbije za OFK Beograd je bilo neobično, ali i veoma korisno. Na kraju sam zaista osvojio dve titule u dve lige, sa OFK Beogradom i Crvenom zvezdom. Teže mi je bilo u Prvoj ligi nego u Superligi, zato što sam bio u fazi adaptacije i prvi put sam se susreo sa seniorskim fudbalom. Iz te perspektive lakše mi je bilo u Zvezdi.

FK Crvena zvezda

Ubrzo su usledile i utakmice u dresu Zvezde, između ostalih i u Ligi šampiona. 

- Ne samo da mi se ostvario san iz detinjstva, već sam igrao i za svoj omiljeni klub, za koji sam navijao od detinjstva. Odnosno za Crvenu zvezdu. Naravno da sam bio srećan.

Posle toga, dospeo je na "radar" nekoliko klubova. 

- Ispostavilo se da je situacija veoma interesantna. Igrao sam poslednji meč za Crvenu zvezdu u Ligi šampiona protiv Jang Bojsa i mislio da ću posle ovoga otići i potpisati ugovor sa drugim klubom. Ipak, potom su mi rekli da je veliki klub, Fenerbahče, zainteresovan za mene. Naravno, odlučujem da odem tamo. Štaviše, ovaj tim predvodi Žoze Murinjo. Tamo ima i dosta srpskih igrača. Sam sam izabrao Istanbul i bukvalno dva dana kasnije sam bio tamo na potpisu ugovora.

Pomislio sam "konačno se sve sredilo, ja sam igrač Fenerbahčea, fokusiran sam na fudbal", ali onda se pojavio novi problem, vezan za broj stranih igrača u timu. Koliko sam razumeo, turski klub je trebalo nekoga da proda, ali to se nije dogodilo…

Profimedia/Islam Yakut/Anadolu/ABACAPRESS.COM

Posao je propao bukvalno u poslednjem trenutku pre zatvaranja prelaznog roka. U turskom prvenstvu možete da prijavite 14 stranih igrača, tako da sam ja na kraju bio 15. Zato su mi rekli da ću morati da idem na pozajmicu. Razgovaralo se o nekoliko opcija. U jednom trenutku sam već mislio da idem u Maribor. I odjednom se pojavio Zenit. Hvala Bogu, završio sam u njemu. Sad mislim da na kraju nije moglo bolje. Cela ova priča se završila divno - kazao je Mimović, a zatim ponovo pričao o "zavrzlami" sa pravilom o broju stranaca. 

- Pre prelaska u Fenerbahče nisam znao za ograničenje o broju stranaca, a o ovome nije bilo govora pre potpisivanja ugovora. S druge strane, Fenerbahče se u ovoj situaciji poneo veoma korektno. Klub se izvinio, a vlasnik tima mi je lično prišao. Sada shvatam, niko unapred nije znao da to može da se desi, ni ja, ni klub.

Na njegovom dovođenju je insistirao i Žoze Murinjo, sa kojim je kasnije i razgovarao. 

- U početku nije bilo mnogo vremena za priču sa Murinjom. Paradoksalno, najduže smo razgovarali kada je postalo jasno da moram na pozajmicu. Između ostalih, konsultovao sam sa Murinjom gde bi bilo najbolje da odem, na šta je Žoze rekao: "Bolje je da ideš tamo gde ćeš da igraš, mlad si i minuti su ti važni".

Murinjo je za mene legenda, tako da je to bio potpuno neverovatan osećaj. Da budem iskren, nisam ni imao vremena da shvatim da je on sada moj trener i, u teoriji, da bismo često komunicirali. Iako je to bio kratak period u smislu komunikacije sa Murinjom, ostavio je na mene snažan utisak, za sva vremena.

Objasnio je zatim Mimović i kako su se stvari razvijale kada je prelazio u Zenit. 

- Zvali su me (Strahinja) Eraković i (Vanja) Drkušić, Strahinja je odmah rekao: "Dođi, brate. Zenit je sjajan klub, sve je super u Sankt Peterburgu". Taj razgovor mi je dodatno otklonio dilemu. Sve se dogodilo veoma brzo. Samo što smo se vratili u Beograd iz Berna posle utakmice sa Jang Bojsom, a ujutru sam već odleteo za Istanbul. Nisam stigao ni da se pozdravim sa porodicom ili prijateljima. Bacio sam bukvalno najpotrebnije stvari u kofer…

Prvih 7-10 dana u Turskoj je prošlo kako sam i očekivao. U Fenerbahčeu sam prošao lekarski pregled i počeo da treniram. Čak sam našao i stan, ali nisam imao vremena da se uselim. Naredni događaji su se razvijali tako brzo, uključujući let za Abu Dabi da se priključim Zenitu. 

Drago mi je što sam ovde, imam dva telohranitelja, Čupu (Strahinja Eraković, prim. aut) i Drkušića. Uvek su u mojoj blizini. Sa njima se mnogo lakše naviknem na novo okruženje - zaključio je Mimović.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi