Ivana dočekala olimpijsku šampionku, pa otkrila: Izgrickala sam nokte, plakala zajedno sa Zoranom! (VIDEO)

Olimpijska šampionka Zorana Arunović stigla je nešto posle ponoći u Beograd.

Dočekali su je porodica, prijatelji, kolege iz streljaštva. Bio je i to poseban čovek, bilo je cveća, balona, smeha, suza... Bilo je najviše emocije, osećale su se u vazduhu.

A na dočeku se, zajedno sa svima, šećkala i čekala da se Zorana konačno pojavi, i žena koja zna kako se osvaja olimpijska medalja.

Ivana Maksimović, sada i Anđušić, okitila se srebrom u Londonu 2012. godine. Prošle noći je bila u ulozi navijača, kolege, prijatelja. Baš kao i prethodnih dana dok je takmičenje trajalo.

Za 24sedam otkriva da li je i kod nje bilo nervoze tokom finala kao i kod svih nas.

- Jeste. Verujem da je bilo isto kao i svima, možda čak i teže jer možeš da se nekako projektuješ tamo, da "uđeš u njihove cipele" jer znaš kako je. Ali, da. Izgrickala sam sve nokte. Bilo je jako stresno. I ovo finale sa Lazom (Lazar Kovačević, op. aut.) i kada su Damir i Zorana gađali. Teško je, ali verujem da je njima bilo najteže. Bilo je stvarno jedno nepredvidivo i jako interesantno finale za sve nas, ali verujem da su oni to onako jedva preživeli.

Sigurno znate šta im prolazi kroz glavu kada gube 8:2 ili 14:12. Kako se oseća čovek u tom trenutku?

- Znam otprilike. Oni su ipak stariji od mene, imaju više iskustva, više finala i mislim da im finala bolje idu nego meni, ako mogu tako da kažem. Ali verujem da u tim trenucima misle samo da hitac bude savršeno odrađen. Ne misliš na buku, ne misliš na rezultat, ne misliš na to da su Olimpijske igre, nego se samo vraćaš u to neko svoje "zen" stanje. Da probaš da odradiš tehniku, da se smiriš, da odradiš kao na treningu. Dakle, nema predaje, samo napred i hajde da što bolje i kvalitetnije odradiš svaki naredni hitac.

Mnogi ljudi u Srbiji su zaplakali zajedno sa Zoranom, da li je i Ivana?

- Jesam, da. Bilo mi je jako drago. Posle toga smo se čule, kako sa Jelenom, tako i sa Zoranom, jurila sam ih da mi šalju snimke, želela sam da budem deo svega toga. Velika želja mi je bila da se i ja takmičim, nije mi se ispunila, ali sam makar s njihovim video snimcima uspela da osetim deo te atmosfere. Kad god bi mi se javila, onako iz selfija, i kao maše, pokazuje medalju, pravi neke njene grimase, srce bi mi zaigralo jer znam koliko je to dugo čekala i koliko je to važno. I koliko sada stvarno, ako želi, može da kaže sad je stvarno kraj, sada ima sve i najjača sam na svetu.

Nadamo se da neće reći, ako ni zbog čeg drugog onda da dobije još neki poklončić. (Ivana je imala jedan spreman u rukama).

- Da, da, spremila sam nešto simbolično, pravi poklon tek stiže. Ali, naravno, ne možeš dočekati ovakve gromade bez poklona

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi