Nole pod naletom emocija: Ovo je najveći uspeh u mojoj karijeri!

Uspeo je Nole da dođe do medalje koju je toliko čekao i želeo. U 37. godini osvojio je olimpijsko zlato i na taj način krunisao impresivnu karijeru.

- Najposebniji osećaj, mislio sam da je nošenje zastave na otvaranju Igara u Londonu najbolji osećaj koji sportista može da oseti, sada sam shvatio da je to ovaj momenat, najveći koji jedan sportista može da oseti. Nositi srpsku zastavu me motiviše kao ništa više – rekao je Nole i pod naletom emocija priznao:

- Osvojio sam bronzu 2008. posle nisam mogao da pređem prepreke u polufinalu i da dođem do medalje, sada u 37. godini, protiv 21-godišnjeg, najboljeg na svetu, kada sve to pogledam, ovo je najveći uspeh u mojoj karijeri.

Posle ove rečenice potpuno je jasno zbog čega su Noleta kao retko kad u zenitu karijere preplavile emocije posle jedne pobede.

- Ova godina je bila drugačija za mene, nisam osvojio ništa do sada, ali rekao sam da su Grend slemovi i Olimpijske igre glavni cilj, znao sam da je ovo verovatno poslednja šansa za OI – kazao je Đoković na otkrio na koji način je tempirao formu.

Tanjug/Strahinja Aćimović

 

- Spremio sam se za Rolan Garos, Vimbldon i Igre u Parizu, da budem na vrhuncu svojih sposobnosti. Povreda koju sam dobio na Rolan Garosu me je malo omela, ali igrao sam finale Vimbldona, što nisam očekivao. Bio sam tada izdominiran, ali znao sam da sam ovde drugačiji igrač u smisli kako se krećem, to mi je bilo bitno zbog samopouzdanja i zbog kretanja i zbog igre. Nije mi bila potrebna motivacija, jer nema veće motivacije od toga boriti se za svoju zemlju. Prve dve runde, znao sam posle toga da je ovo moja šansa, kada sam prošao polufinale, to je bilo olakšanje, osetio sam se kao da sam osvojio turnir, ali sam želeo zlato. Znao sam da moram da se popnem na vrh najviše planine, jer je Alkaraz bio prepreka.

Mladi Španac je bio taj koji je izdominirao Noleta u finalu nezvaničnog prvenstva sveta u tenisu.

- Znao sam da će biti drugačiji meč u odnosu na Vimbldon, mislim da je fer što su oba seta završena u tajbrejku, neverovatan nivo i od njega i od mene. Čerstitke za njega, pokazao je, gurao je sebe do krajnjih granica, i ja sam isto to radio. Pokušavao sam da se fokusiram na naredni poen, kada sam video da je onaj poslednji forhend prošao, to su bile emocije kakve nikad pre nisam osetio na teniskom terenu.

Tanjug/Strahinja Aćimović

 

Još jednom je Nole pričao i koliko mu znači što je ovaj uspeh ostvario pod zastavom svoje zemlje.

- Uvek su sumnje, ali vera i uverenost da mogu su jači od sumnji, uvek je bilo sumnji tokom karijere, ali na kraju je samo bilo pitanje kada će se nešto desiti. Olimpijske igre su svake četvrte godine, znao sam da imam 37, da ne znam koliko ću još šansi imati, morao sam da se nosim sa tim, da utišam svu buku oko mene i da se fokusiram na ono što moram na terenu, to je najveća bitka. Presrećan sam što sam to uspeo i to protiv momka koji je najbolji na svetu trenutno. Sve što sam osetio u tom momentu je prevazišlo sve ono što sam pre toga osetio. Biti na terenu uz srpsku zastavu koja se podiže, slušati himnu, ništa ne može to da nadmaši.

Osvojio je Novak sve u karijeri, ali to ne znači da je vreme da kaže dosta.

- Karijera mi je sada kompletirana jer sam sa ovim zlatom sve osvojio. Ali nije, jer ja volim ovaj sport, volim takmičenje, svaki dan kako treniram, podižem i unapređujem telo. Ovaj sport mi mnogo znači, trudim se da vratim sportu, odlučnošću i radom, trudim se da radim jače nego bilo ko drugi od mlađih tenisera. Ne znam za budućnost, želim da budem u sadašnjosti, da budem u ovom momentu, bilo je ovo dugo putovanje, mnogo sna da dođem do zlata, sada je vreme za slavlje – istakao je Đoković, uz podsećanje na prvi trofej u karijeri.

- Sećam se prvog trofeja u Holandiji, moj trofej je bio Ipad. Malo je drugačije kada držiš zlato oko vrata. Ali je posebno, jer je bio prvi profesionalni trofej. Neverovatno putovanje, tada je moja supruga Jelena bila na terenu kao devojka, bio je i Marjan Vajda, Holandija mi uvek ostaje u srcu.

Tanjug/AP Photo/Louise Delmotte

 

Među mnogobrojnim čestitkama srpskom asu našla se i ona od najvećeg rivala Rafe Nadala.

- Nisam još video, nije mi tu telefon. Hvala mu na čestitkama, znači mi mnogo kada dođe od velikog sportiste i rivala. Složio bih se da je ovo najteža prepreka koju je trebalo preskočiti i pobediti. Teško je reći da li je teže osvojiti Grend slem ili Olimpijske igre, ali to što dolaze svake četiri godine, zbog pritiska, očekivanja koja svi imaju od vas, bez obzira na to šta ste prethodno osvojili.

Priznao je Nole da se zahvalio Bogu, „najvećem svevišnjem kojem je zahvalan“, pa otkrio kako se oseća čovek koji je osvojio sve.

- Kao da sam na vrhu najviše planine na svetu, osećaj je nezamenjiv, kao nijedan koji sam osetio pre. Do ovoh fana je najbolji osećaj bio na otvaranju OI, kada sam nosio zastavu u Londonu, sada je ovo nadmašilo sve, onaj poslednji poen, nikad takve emocije nisam doživeo, specijalno je i nezamenjivo.

Printscreen/RTS

 

Pa onda i koja je osećanja imao dok se intonirala državna himna...

- Nisam video ništa zbog ovog što me prati za doping, nisam mogao da popijem ništa oko soka za sada. Suze radosnice, samo sam se smejao, gledati zastavu dok himna odjekuje, nema lepšeg osećaja, ništa ne može da me učini ponosnijim. Ovo nadmašuje i Dejvis kup, zato sam toliko želeo ovo zlato, svi znaju to, koliko sam truda učinio, nastavio bih u Los Anđelesu da nisam sada uspeo, našao bih način da se podmladim, ta neka ludačka želja i podrška naroda koju osećam kada učestvujem na OI.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi