Da li je ovde zakopano četničko blago? Englezi poslali Draži kovčeg pun zlata, obaveštajac ga sakrio u Ovčarsko-kablarskoj klisuri

Ovčarsko-kablarska klisura, poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu.

Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana, na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihailoviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.

- Veruje se da su Britanci po jednom svom obaveštajcu poslali u Srbiju kovčeg prepun zlatnika i dijamanata, vrednosti nekoliko miliona dolara. Međutim, taj obaveštajac blago nije predao vojsci Draže Mihailovića, već je odlučio da ga zadrži za sebe, tako što ga je zakopao na teritoriji Ovčarsko-kablarske klisure i planirao da ga uzme po okončanju rata. U tome mu je, kako se pričalo, pomogao jedan četnik iz Blaca. Međutim, prema dostupnim saznanjima, taj enegleski obaveštajac na kraju nije uzeo to blago koje je zakopao - priča za RINU starina iz Ovčar Banje.

Tek nakon dve decenije Englezi su saznali da dragocenosti koje su poslali nisu završile tamo gde je trebalo. Pošto je vrednost bila velika, u Ovčar Banju su poslali svog čuvenog obaveštajca Dušana Popova, po kome je nastao i lik Džejmsa Bonda, da zakopani kovčeg nađe i vrati.

- Odseo je u lokalnom hotelu, u njemu je boravio preko dana, a uveče je sa lampom preteraživao teren. Sa sobom je nosio mape sa ucrtanim blagom, ali nije mogao baš njabolje da se snađe na terenu. Uočila ga je policija, i tada je otkriveno ko je i šta je, a kad su saznali da se radi o zakopanom blagu, u potragu se ukljičila i republička Udba. Ali, koliko znam, potraga je bila bezuspešna. O svemu ovom pisao je i britanski list "Sandej tajms". Mi lokalci smo kao mlađi pričali o blagu, ali se nismo usuđivali da ga tražimo - priseća se meštanin.

 

Da priča o zakopanom četničkom blagu možda i nije samo legenda, govori i činjenica da je ovaj metal imao dragocenu ulogu za mnoge političke pokrete u turbulencijama na području ratnog Balkna tokom 20. veka. Bez novca i zlata nije se moglo ratovati, pa su velike sile poput Engleske i Sovjeta finansirale svoje siromašne saveznike. O tome je govorio i čačanski istoričar Miloš Timotijević koji je napisao knjigu „ Zlato četnika i partizana – dekonstrukcija jednog mita”.

- Četnički pokret Draže Mihailovića bio je najslabije opremljena i najsiromašnija vojska na prostoru Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Morali su da se oslanjaju na dobrovoljne priloge iz zemlje i pomoć iz inostranstva koja je dopremana bacanjem iz aviona ili uz pomoć kurira. Mnogo novca je zaplenjeno ili pokradeno. Podaci koliko je Draža dobio zlata su danas poznati i radi se oko 400 kilograma, odnosno 55.000 zlatnika, kao i još dva puta toliko papirnog novca svih valuta. Međutim, to je mala suma ukoliko se uporedi sa novcem koji su dobijali partizani - izjavio je je za RINU Timotijević.

U Turističkoj organizaciji Čačak koja vodi brigu o ovom zaštićenom području Ovčarsko-kablarske klisure kažu da u skorije vreme nisu primećivali bilo kakve tragače za blagom ili sumnjive planinare, a nadaju se da će tako i ostati.

- Veliki broj ljudi sa detektorima svakako bi narušio prirodni ambijent ovog predela, a da ne spominjem opasnosti kojima su ti tragači izloženi zbog nepristupačnog terena - kaže Goran Nikolić iz TO Čačak.

 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi