Najkomplikovanija granica na svetu: Nastala je posle Prvog svetskog rata, a i danas zbunjuje sve koji se nađu tamo

Možda najkomplikovanija granica na svetu, kroz koju prilazi uska biciklistička staza, svedočanstvo je istorije i odlika regiona koji je bio bojno polje Evrope i na kom se ukrštaju kultura i geografija.

Neobičnih 50 metara koji dele Belgiju i Nemačku zbunjuje sve koji su prošli tuda, a samo oni koji žive i rade tu znaju tačno šta pripada jednoj, a šta drugoj zemlji. Nikolaj Majer, radnik u restoranu koji se nalazi na granici u nekoliko reči je pokušao da objasni složenu među.

- Mi smo u Belgiji. Put je Nemačka. Onda je Belgija. Onda Nemačka - kazao je on, priznajući da ga posetioci uvek iznenađeno gledaju kada pokušava da im pokaže šta pripada kojoj državi.

Biciklistička ruta prati prugu iz 1899. koja se zove Venban, ili Fens železnica, koja povezuje grad Ahen u Nemačkoj sa Luksemburgom. Izgradila ju je nemačka pruska državna železnica za prevoz uglja, gvožđa i čelika, a ova pruga podstakla je industrijski rast i razvijala se tokom Prvog svetskog rata, kada je korišćena za transport vojnih zaliha.

Kada su neprijateljstva okončana, Versajskim ugovorom iz 1919. Belgiji je dodeljena sporna nemačka teritorija, zajedno sa železnicom i kolosecima koji su je povezivali. To je uključivalo koridor od 28 kilometara koji je nekoliko delova nemačke zemlje potpuno odsekao od ostatka države. Jedan deo je pripojen Belgiji i kasnije vraćen Nemačkoj 1958. godine, ali pet drugih su ostali enklave (teritorije potpuno okružene teritorijama druge države).

Danas jedna od enklava koje je stvorio Venban pokriva samo 1,5 hektara i sastoji se od jedne farme. Druge su mali gradovi ili delovi sela, od kojih najveća pokriva oko 1.800 hektara.

U drugoj polovini 20. veka saobraćaj je zamro na nekada ključnoj železničkoj pruzi i grupa za očuvanje je nakratko pokušala da upravlja turističkom prugom. Bivša železnica našla je 2013. novu svrhu kada je tu asfaltirana biciklistička staza duga 125 kilometara, koja se proteže kroz Nemačku, Belgiju i Luksemburg.

Biciklisti iz cele Evrope sada dolaze da voze bicikle pored srednjovekovnih gradova, rezervata prirode i prostranih polja ispresecanih vekovima starim živim ogradama. Takođe se čude besmislenoj granici kojom se voze i koju svaki čas prelaze, dok meštani retko obraćaju pažnju na nju.

Prelazak granice zbog pomfirta

Kristijan Štruc, bankar koji živi u Nemačkoj, rekao je da ne prijavljuje da napušta svoju zemlju kada navrati u Majerov restoran u istočnoj Belgiji.

- To je vrlo normalno za nas - rekao je Štruc, pa se na trenutak zamislio i dodao: "To je ludo - preći granicu zbog pomfrita".

Život generalno neometano teče preko međunarodnih granica, uglavnom zahvaljujući Šengenskom sporazumu, koji je, kada je sproveden 1995. godine, eliminisao većinu unutrašnjih evropskih graničnih kontrola.

U jednoj oblasti nemački autobus staje u jednoj belgijskoj ulici da pokupi putnike. U drugom slučaju, poštar mora da prolazi kroz Belgiju svakog dana da bi stigao do male grupe nemačkih kuća i da bi pokupio pakete ostavljene u poštanskom sandučetu Dojče posta.

Međutim, tokom pandemije stanovnici su se još jednom podsetili da se žive u dve države. Reakcije Belgije i Nemačke na kovid 19 nisu bile u potpunosti usklađene, što je značilo da bi u nekim danima mogao biti potreban dokaz o vakcinaciji kako bi se ušlo u restoran na drugoj strani granice, dok vam u sopstvenoj zemlji on nije neophodan.

„Grešna granica“

Iako deluje izolovano, ovaj kraj se više puta našao na raskrsnici istorije. Karlo Veliki je vladao svojim srednjovekovnim carstvom iz Ahena, gde počinje Venban. Kasnije je Napoleon naredio izgradnju puta koji bi povezivao gradove što se na kraju ostvarilo u vidu železnice.

Hitler je zauzeo region i železničku prugu 1940. godine, a biciklisti i dalje mogu da vide betonske barijere „zmajevog zuba“ koje su bile deo odbrane koju je podigao Treći Rajh da bi zaustavio napredovanje savezničkih tenkova. Četiri godine kasnije američke trupe su se probijale kroz barijere i stigle do današnje enklave Retgen, koja je postala prvo nemačko selo oslobođeno tokom Drugog svetskog rata.

Posle rata na tom području meštani su otkrili da mogu da ostvare dobar profit krijumčarenjem zrna kafe iz Belgije u Nemačku, gde su cene bile tri puta veće, što je regionu dalo novi nadimak, „grešna granica“.

Neki su prenosili krijumčarenu robu preko Haj Fensa, očuvanog područja močvara nedaleko od Venbana koji je poznat po ćudljivom vremenu i krhkoj granici. Ali najveći deo krijumčarskog lanca bio je usredsređen na Micenih, jednu od enklava Venbana. Grad sada odaje počast zločincima bronzanom statuom čoveka sa vrećom kafe preko leđa koji čuči iza stene nasred puta.

Tokom petogodišnjeg perioda šverceri su preneli više od 1.000 tona kafe preko granice, donoseći preko potreban novac u oblast osiromašenu tokom Drugog svetskog rata.

Gradonačelnica Žaklin Huperc, čiji je otac bio umešan u ilegalnu trgovinu, ovu aktivnost u šali naziva „ranim tipom regionalnog razvoja“.

Nosači kafe su igrali sve drskiju igru mačke i miša sa vlastima, a priče koje se i danas pričaju podsećaju na holivudske trilere. Muškarci bi putovali pešice, biciklima i automobilima, zrna kafe bi stavljali čak i u kola hitne pomoći i mrtvačka kola.

Kada bi policija krenula u poteru, šverceri bi bacili naoštrene metalne šiljke na kolovoz kako bi je zaustavili. Nemačke vlasti, koje su koristile specijalno opremljena, brza vozila, reagovale su tako što su pričvrstile plug na prednji deo svojih automobila kako bi uklonili opasnost, što je kreaciju koju su lokalni stanovnici nazvali „metla porše".

Na kraju je oko 50 građana Miceniha uhvaćeno i zatvoreno u blizini Kelna, što je bio veliki udarac za mali grad, koji je izgubio izvor prihoda i toliki broj muškaraca da opštinski fudbalski tim nije mogao da se takmiči jer nije imao dovoljno igrača.

Mnogi šverceri su donirali novac da pomognu u obnovi Micenihove crkve oštećene u ratu, a gradski katolički sveštenik posetio je zatvorenike u zatvoru da zamoli za njihovo oslobađanje.

- I danas je ova crkva u narodu poznata kao Sveti Moka - rekao je gradonačelnik.

Na kraju su muškarci su dobili smanjene kazne, verovatno zato što su nemačke vlasti shvatile da bi stroge kazne mogle da navedu stanovnike grada da glasaju na referendumu za pridruživanje Belgiji, objasnio je Huperc.

Danas je granica širom otvorena, a jedini pokazatelj da ulazite u drugu zemlju može biti ulični znak koji se lako previdi. Uz Venbana poneki betonski marker viri iz korova, sa oznakom B na jednoj strani i D na drugoj, skraćenicama za Belgiju i Nemačku (Deutschland). Ali najzamršenija granica je deonica u blizini Mejerovog restorana u Rarenu u Belgiji.

Vlasnici kafea „Kaffeefee" Valtruda i Norbert Siberc žive 200 metara istočnije, u Nemačkoj.

Valtruda kaže da su većina njenih mušterija biciklisti koji nemaju pojma gde se nalaze.

- Unakrsni prelazak i cik-cak za njih je prilično iznenađenje, na poseban način. Oni misle da ilegalno prelaze granicu - rekla je ona kroz smeh.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi