Tužna priča Lajke, prvog psa u svemiru: Zašto je baš ova ženka izabrana za istorijsko putovanje? (VIDEO)

Na današnji dan, 3. novembra 1957, pas Lajka je otišao u svemir sovjetskim satelitom "Sputnjik 2". 

Sa tog putovanja nije se vratio, a njegova misija omogućila je da prostranstvo koje okružuje našu planetu poseti i čovek.

Sa ubrzanim otkucajima srca i daha, Lajka je raketom uletela u Zemljinu orbitu, 2.000 milja iznad moskovskih ulica koje je poznavala. Pregrejana, skučena, uplašena i verovatno gladna, Lajka je dala život za celu planetu.

Profimedia

Iako je postojala nada da će Lajka ostati živa barem 10 dana, ona je preminula zbog toplotnog udara i dehidracije samo nekoliko sati od lansiranja.

Društva za zaštitu životinja pisala su dugačka pisma o tome kako se “Lajka nalazi sama u mraku svemira i s tugom gleda na udaljeni dom”. U stvari, priznao je nedavno biolog koji je učestvovao u eksperimentu, sirota kuja nije živela duže od nekoliko sati nakon lansiranja. Tehnički nesavršeni modul se zagrevao na više od 45 stepeni. Prema zvaničnoj verziji koje se Moskva dugo držala, Lajka je uginula od otrova stavljenog u hranu, da ne bi izgorela prilikom ponovnog ulaska kapsule u atmosferu.

“Sputnjik 2” je još 162 dana obilazio Zemlju, ukupno 2.570 puta. Sam "Sputnjik 2" se raspao u atmosferi 14. aprila 1958, iznad Antila, a Lajka je tada već mesecima bila mrtva.

Iako mešanac (haski-špic) nije preživeo putovanje, eksperiment je dokazao da živi putnik može da preživi lansiranje u orbitu i podnese bestežinsko stanje. Njime je prokrčen put za ljudske letove u svemir, a naučnici su dobili prve podatke o tome kako živi organizmi reaguju na okruženje u svemirskim letovima.

Lajkina sudbina bila poznata od samog početka

Činjenica je da je ovaj psić od početka bio osuđen na smrt.

Naime, sovjetski inženjeri su sklapali “Sputnjik 2” na brzinu, nakon što je premijer Nikita Hruščov zatražio let koji se podudara sa 7. novembrom 1957, 40-godišnjicom ruske boljševičke revolucije. Koristeći ono što su naučili od bespilotnog “Sputnjika 1” i često radeći bez nacrta, timovi su brzo radili na izgradnji broda koji je imao pretinac pod pritiskom za psa. Smatralo se da će “Sputnjik 2” ući u orbitu sa završnom fazom pričvršćene rakete, a inženjeri su verovali da je brodski teret težak 1.120 kilograma, šest puta teži od "Sputnjika 1", mogao izdržati let ako se putnik nahrani samo jednom.

Lajka Profimedia

Član posade, jedan jedini, pronađen je među psima lutalicama, i to ženkama, jer su ženke bile manje i očigledno poslušnije.

"Pseći finalisti" su sedmicama živeli u malim kapsulama pod pritiskom. Lekari su takođe proveravali njihove reakcije na promene pritiska u vazduhu i na glasne zvukove koji bi pratili njihov mogući odlazak u svemir. Ispitivači su kandidate opremili sanitarnim uređajem povezanim kaišem na karličnim područjima.

Na kraju, tim je izabrao mirnu Kudrijavku (Malu Kovrdžavu) za psećeg kosmonauta i Albinu (Belu), kao rezervnu. Mala Kovrdžava je predstavljena javnosti preko radija, i tada je lajala. Zbog toga je dobila nadimak Lajka. Budući da se pre toga oštenila, Albina nije otišla na kobni let.

Lajka je do orbite stigla živa, kružeći Zemljom oko 103 minuta. Nažalost, zbog gubitka toplotnog štita, temperatura u kapsuli neočekivano je porasla. Bez svog putnika, raketa “Sputnjik 2” nastavila je da orbitira pet meseci.

Strelka i Belka ušle u istoriju

Inače, Sovjetski Savez je od 1951. do 1961. u svemir poslao ukupno 48 pasa, uglavnom ženki. Naučnici su razvili odela koja podnose pritisak, stavili su im na glavu staklene kacige i trenirali pse da se naviknu na usku kapsulu u kojoj će boraviti. Čak su ih podvrgavali testovima ubrzanja kako bi znali šta se oseća kad im se telesna težina poveća pet puta. Dvadeset ih nije preživelo eksperiment.

Youtube/Star Walk

Sve je počelo 1950. godine. Gotovo nadrealna slika – vojnici naoružani kobasicama mame pse po moskovskim ulicama i u kavezima ih odvlače. Jedini preduslov je bio da psi budu mali, da bi stali u kapsulu svemirske rakete.

Žvotinje su potom na tajnom poligonu u južnoj ruskoj stepi kod Tjuratama, kasnije Bajkonura, pripremane za putovanje u svemir. Ugrađeni su im senzori pod kožu, kako bi sa Zemlje mogli da prate rad srca, puls i telesnu temperaturu, što će biti veoma važno za slanje čoveka u svemir.

U julu 1951. godine su dva psa lutalice Desik i Cigan smešteni u usku kabinu u vrhu rakete koja je poletela na visinu od 110 kilometara – u pogranično područje gde, prema dogovorenoj definiciji, počinje kosmos.

Nakon što su dostigli planiranu visinu i raketa se razdvojila, kapsula je krenula da se vraća ka Zemlji. Na sedam kilometara nadmorske visine otvorio se padobran i dvojica “kosmonauta” sigurno su se prizemljila. Psi su se vratili živi i zdravi.

U međuvremenu, radilo se na poboljšanju rakete, odela koja odolevaju pritisku i boljim kacigama. Već tada se sumnjalo da Amerikanci rade na svemirskom programu i bilo je potrebno što pre doći do rezutata.

Skoro na mesečnom nivou katapultirani su, jedan za drugim, ulični psi u visine. Bars, Lisička, Piholka, Muška…

Epohalni svemirski let se dogodio 19. avgusta 1960. godine. U mnogo savremenijem “Sputnjiku 5”, u kosmos su poletele Belka i Strelka. Vratile su se na Zemlju žive. 

Ove dve kuje u Sovjetskom Savezu postale su superzvezde. Snimale su filmove, o njima su pisane knjige, čak su i preparirane i izložene u Muzeju kosmonautike u Moskvi.

Strelka i Belka otvorile su put za novog heroja – Jurija Gagarina, koji je 12. aprila 1961. godine odleteo u svemir i srećno se vratio na Zemlju.

AP Photo/Brian Calvert, File

Ni Lajka nije zaboravljena. Tokom svih ovih decenija, nakon svoje smrti i propasti svog sovjetskog broda koji se srušio udarom u Zemljinu atmosferu, svemirska pionirka je pronašla novi život u popularnoj kulturi.

Lajka i danas živi u pričama, dečjim knjigama, časopisima, na Jutjubu, sajtovima...

 

BONUS VIDEO

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi