Šta se desilo sa američkim "Ministarstvom istine"? Objavljeno je da je njegov rad obustavljen, ali činjenice govore drugačije

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost (DHS) SAD tajno pojačava svoje napore da cenzuriše i prikrije informacije koje smatra opasnim, fokusirajući se na nepoželjne ali istinite činjenice. Telo prvobitno stvoreno da brani Amerikance od „dezinformacija" sada preti slobodi govora na celom internetu, i to uz aktivnu pomoć velikih tehnoloških firmi.

Sve to otkrivaju dokumenti koji su u javnost dospeli zahvaljujući novinarima Kenu Klipenštajnu i Liju Fangu. Možda najviše zabrinjavaju radovi koji pokazuju da veoma kontroverzni i naširoko osuđivani DHS (ili „Odbor za upravljanje dezinformacijama“ (DGB)), koji je okarakterisan kao ozbiljna pretnja slobodi govora, nije postigao ništa.

Kako je sve počelo

Pokretanje Odbora najavljeno je sa velikom pompom 27. aprila ove godine. Vladini zvaničnici, stručnjaci i mejnstrim novinari nisu imali mnogo reči hvale o ovoj vesti, kao i o šefici odbora, bivšu savetnici za komunikaciju ukrajinske vlade Nini Jankovič.

Samo tri nedelje kasnije rad Odbora je obustavljen na neodređeno vreme, a Jankovič je podnela ostavku. Vašington post je pisao da je brzi preokret rezultat opasnih dezinformacija koje su se širile o Odboru i njegovoj šefici, za koju se takođe tvrdi da je postala žrtva usaglašene kampanje mizoginog zlostavljanja.

Iznesene su mnoge validne kritike i zabrinutosti zbog Odbora i same Jankovič, pri čemu su se zagovornici slobode govora razumljivo bojali da će on služiti kao jedinica za državnu cenzuru, diktirajući šta jeste, a šta nije istina, šta građani smeju da misle, a koje izvore informacija treba ućutkati i ukloniti sa platformi.

Printscreen Youtube/WoodrowWilsonCenter

Mnogi kritičari su telo izjednačili sa Orvelovim Ministarstvom istine iz romana "1984". Zvaničnici DHS ismevali su ova poređenja, ali su se borili da definišu šta je Odbor i koja je njegova stvarna namena, a šta nije u njegovoj nadležnosti. U danima pre njegovog zatvaranja 18. maja često su obećavali da DHS nće imati nikakva „operativna ovlašćenja“, to jest da neće imati moć da kreira i sprovodi politiku.

Pola godine kasnije 22 burna dana koja je izazvala vest o pokretanju Odbora uglavnom su zaboravljena, a sekretar za bezbednost DHS Alehandro Majorkas koji je zvanično zatvorio instituciju u avgustu možda je stvorio utisak među kritičarima da je opasnost trajno uklonjena. Novi dokumenti koji su procurili ukazuju na to da je reč o „pauzi“ i gašenju koji su sve vreme bili varka osmišljena da odvrati pažnju javnosti.

Odbor možda više ne funkcioniše javno, ali sve njegove funkcije su prenete na Agenciju za sajber i infrastrukturnu bezbednost (CISA), odeljenje DHS. Očigledno je da je među tim odgovornostima i nadzor nad onlajn sadržajem i uspostavljanje pravila koja platforme društvenih medija, pretraživači i veb-sajtovi moraju da poštuju. Drugim rečima, postavljanje i sprovođenje ove politike. Dakle, načelnici odeljenja koji su tvrdili suprotno lagali su sve vreme.

Šta se sada kuva

Među procurelim dokumentima nalazi se i izveštaj koji je izradio savetodavni komitet Agencije u junu ove godine. U njemu se navodi da je CISA „pozicionirana da igra jedinstvenu i produktivnu ulogu u pomaganju u rešavanju izazova“ „dezinformacija“.

Profimedia

Napominjući da su internet i „posebno platforme društvenih medija“ poremetili ulogu „tradicionalnih ’čuvara vrata’ u širenju informacija“, u izveštaju se savetuje da CISA pristupi „problemu“ dezinformacija imajući u vidu „ceo informacioni ekosistem“. Ovo bi uključivalo praćenje i regulisanje „platformi društvenih medija svih veličina, mejnstrim medija, kablovskih vesti, hiperpartijskih medija, radija i drugih onlajn resursa“ i efektivnu kontrolu njihovog sadržaja.

U CISA komitetu je bila Vidžaja Gade, šefica pravne politike, poverenja i bezbednosti Tvitera. Izveštaj pokazuje da je igrala aktivnu ulogu u oblikovanju aktivnosti Agencije protiv dezinformacija, obezbeđujući „listu grupa civilnog društva“ sa kojima je Tviter u prošlosti bio partner, ukoliko bi komitet „poželeo da dođe do dodatnih pojedinaca“ povodom „preporuka” u vezi sa dezinformacijama.

Razlog zbog kog bi CISA želela da „dopre do ljudi“ povom svog cenzurskog rada navodi se u procurelim zapisnicima sa sastanaka njenih odbora tokom juna. U njima se raspravlja o potrebi „socijalizacije postojanja“ naslednika DGB i njegovim „zadacima“ među nevladinim organizacijama, grupama za ljudska prava i novinarima.

Ovo je eufemizam za uvođenje samih elemenata koji su potkopali DGB nakon njegovog pokretanja u njegovu zamenu, koja ima novo ime „kako se ne bi povezala“ dva identična tela.

Profimedia

Međutim, pre nego što je došao do pomenutih ljudi, jedan član odbora, „dao je preporuke“ o tome kako CISA može najbolje da odgovori na neprijatna pitanja o „nadzoru i praćenju“ ako joj bude postavljeno pitanje o metama ili medijima. Vidžaja Gade iz Tvitera je „potvrdila ovaj pravac delovanja“, a na drugom sastanku „preporučila“ da rebrendirani DGB ima „široki opseg“ u pogledu toga koje medije kontroliše, umesto da „ograniči“ svoje aktivnosti „samo na društvene medije“.

To nisu jedini doprinosi Vidžaje Gade. Na brojnim sastancima komiteta CISA delila je insajderske informacije o platformi Tvitera, otkrivajući da društvena mreža „procenjuje nivo štete“ u navodnim „incidentima“ dezinformacija i „koristi 'sistem od tri udarca' da smanji jačinu lošeg uticaja”. Gade je takođe „preporučila“ da novi DGB pažljivo razmotri „koliko kontranarativa“ može da izda kao odgovor na pojedinačne incidente.

Godine rada u pozadini

Oni koji veruju u slobodu govora na društvenim mrežama sigurno su iznenađeni što viši član osoblja velike društvene mreže otvoreno pomaže američkoj vladi u uništavanju slobode govora, ne samo na platformi za koju rade, već i na tradicionalnim i društvenim medijima, ali to se zapravo radi godinama unazad.

Na jednom mestu u zapisniku koji je procurio navode se detalji sastanka održanog uoči američkih predsedničkih izbora 2020, na kojem su učestvovali učesnici DHS. Predstavnici tehničke industrije uključivali su podatke iz Gugla, Fejsbuka, Tvitera, Redita, Majkrosofta, Verizon Media (Jahu), Pinteresta i Linkedina. Na vladinoj strani bili su CISA, FBI, Ministarstvo pravde i Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI).

AP Photo/Susan Walsh

„Od 2018. tehnološka industrija i američke vladine agencije redovno se sastaju“ kako bi se „suprotstavile informativnim operacijama širom interneta“, navodi se u propratnoj izjavi.

U izjavi Liju Fangu i Kenu Klipenštajnu, Tviter je tvrdio: „Mi ne koordiniramo sa drugim entitetima kada donosimo odluke o moderisanju sadržaja i nezavisno procenjujemo sadržaj u skladu sa pravilima Tvitera".

To je možda slučaj sada kada je Vidžaja Gade izgubila posao. Ona je bila jedna od mnogih ljudi koje je 28. oktobra otpustio novi vlasnik društvene mreže Ilon Mask, ali to se ne može reći za druge društvene mreže. Postoji formalni portal za vladine službenike na kom mogu direktno da označe sadržaj na Fejsbuku ili Instagramu i zahtevaju da se on ukloni ili potisne, a među fajlovima koji su procurili nalazi se i vodič za njegovo korišćenje.

Jedan pasus u junskom CISA izveštaju koji je procurio kaže da DHS definiše dezinformacije kao „lažne ili obmanjujuće informacije koje se namerno postavljaju i/ili šire radi strateškog cilja“. Nasuprot trome zapravo su najveće lažne vesti ove godine bile upravo one o Odboru za upravljanje dezinformacijama. Pisalo se da bi to bilo obično savetodavno telo, da nema ovlašćenja i na kraju da je ugašeno, a novootkriveni dokumenti pokazali su da to nije slučaj.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi