Najveća svetska jezera se dramatično smanjuju, a naučnici objašnjavaju zašto

Više od polovine najvećih svetskih jezera i akumulacija izgubilo je značajne količine vode tokom poslednje tri decenije, ukazuje nova studija, koja krivicu za to pripisuje klimatskim promenama i preteranom korišćenju vode. 

Otprilike jedna četvrtina svetske populacije živi u području jezera koja se isušuju, prema studiji međunarodnih naučnika objavljenoj u u magazinu "Science".

Jezera pokrivaju samo oko tri odsto planete, ali sadrže gotovo 90 odsto globalne tekuće površinske slatke vode i ključni su izvori pitke vode, navodnjavanja i energije i pružaju vitalna staništa za životinje i biljke. 

Međutim, jezera su u problemima. Nivoi vode u jezerima se menjaju zbog prirodne klimatske varijacije kiše i snežnih padavina, ali na njih sve više utiče i ljudski faktor.

Isušeno Aralsko jezero, Profimedia

Širom sveta najznačajnija jezera beleže nagli pad. Jezero Mid na reci Kolorado dramatično se povuklo usled megasuše i decenija njegove prekomerne upotrebe. Kaspijsko more između Azije i Evrope - najveća kopnena vodena površina na svetu - već dugo opada zbog klimatskih promena i korišćenja vode.

Smanjenje vodostaja mnogih jezera dobro je dokumentovano, ali razmere promena i razlozi koji stoje iza njih nisu temeljno ispitani, ističe Fangfang Jao, glavni autor studije i naučnik na Kooperativnom institutu za istraživanje i nauku okoline na Univerzitetu Kolorado Bulder.

Istraživači su koristili satelitska merenja skoro 2.000 najvećih svetskih jezera i akumulacija koje zajedno predstavljaju 95 odsto ukupne zalihe jezerske vode na Zemlji. 

Ispitujući više od 250.000 satelitskih snimaka od 1992. do 2020. godine, zajedno s klimatskim modelima, istraživači su uspeli da rekonstruišu viišedecenijsku istoriju jezera.

Klimatske promene i ljudske aktivnosti

Rezultati su bili zapanjujući, rekli su autori studije. Otkrili su da je 53 odsto jezera izgubilo značajne količine vode, s padom od oko 22 milijarde tona godišnje - što odgovara volumenu 17 jezera Mid.

Više od polovine gubitka volumena vode u prirodnim jezerima može se pripisati ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama, pokazala je studija. Svuda su otkriveni gubici u rezervoarima jezerske vode, uključujući vlažne tropske krajeve i hladni Arktik. 

- To sugeriše da su trendovi sušenja jezera širom sveta opsežniji nego što se mislilo - rekao je Jao.

AP Photo/Marcio Jose Sanchez, File

Na različita jezera uticali su različiti faktori. Neodrživa potrošnja vode glavni je razlog smanjivanja Aralskog jezera u Uzbekistanu i Saltonskog mora u Kaliforniji, dok su promene u padavinama dovele do propadanja Velikog slanog jezera. Na Arktiku se jezera smanjuju zbog kombinacije promena temperature, padavina, isparavanja i topljenja.

- Mnogi uticaji ljudskih i klimatskih promena na gubitke vode u jezerima dosad su bili nepoznati, kao što je isušivanje jezera God-e-Zareh u Avganistanu i jezera Mar Čikita u Argentini - rekao je Jao za CNN.

Klimatske promene mogu uticati na jezera na različite načine. Najočigledniji je, rekao je Jao, povećanje isparavanja. Kako se jezera smanjuju, to takođe može da pridonese isušivanju okolnog sliva, pokazalo je istraživanje, što povećava isparavanje i ubrzava njihovo smanjenje.

Za jezera u hladnijim delovima sveta, zimsko isparavanje je sve veći problem jer više temperature tope led koji ih obično prekriva, ostavljajući vodu izloženu atmosferi. Te promene mogu imati kaskadne efekte, uključujući smanjenje kvaliteta vode, povećanje cvetanja otrovnih algi i nestajanje života u vodi.

AP Photo/John Locher

- Važan aspekt koji se često ne prepoznaje je degradacija kvaliteta vode u jezerima zbog toplije klime, što opterećuje snabdevanje vodom za zajednice koje se oslanjaju na njih - dodao je naučnik.

Ne nestaju sva jezera

Što se tiče akumulacija, studija je pokazala da je taloženje najveći faktor njihovog opadanja, pri čemu sediment ulazi u vodu i smanjuje prostor. To je postepena katastrofa, koja se događa godinama i decenijama. Pauel, na primer, drugo najveće veštačko jezero u SAD, izgubilo je skoro sedam odsto svog skladišnog kapaciteta zbog nakupljanja sedimenta.

Na sedimentaciju mogu da utiču klimatske promene. Šumski požari koji postaju sve intenzivniji kako se svet zagreva, uništavaju šume i destabilišu tlo, pomažući povećanju protoka sedimenta u jezera i akumulacije.

AP Photo/John Locher

- Rezultat sedimentacije je da akumulacije prihvataju manje vode, čime će postati manje pouzdane za snabdevanje slatkom vodom i hidroelektričnom energijom, posebno u SAD, s obzirom na to da su akumulacije prilično stare - rekao je Jao.

Ne smanjuju se sva jezera; oko trećine smanjenih jezera nadoknađena je povećanjem na nekom drugom mestu, pokazala je studija. Neka jezera rastu, a 24 odsto njih beleži značajno povećanje količine vode. To su uglavnom bila jezera u manje naseljenim regijama, pokazala je studija, poput područja u severnim ravnicama Severne Amerike i na Tibetanskoj visoravni.

Jezerima se mora pravilno upravljati

Uticaji klimatskih promena vidljivi su na nekim od tih jezera jer lednici koji se tope pune jezera, što predstavlja potencijalnu opasnost za ljude koji žive nizvodno od njih. Što se tiče akumulacija, dok je gotovo dve trećine doživelo značajan gubitak vode, ukupno je došlo do povećanja zbog više od 180 novih rezervoara, pokazala je studija.

AP Photo/Rick Bowmer, File

Ketrin O'Rajli, profesorka geologije na Državnom univerzitetu Ilinois, koja nije bila uključena u studiju, rekla je da ovo istraživanje pruža koristan dugoročni skup podataka koji pomažu da se razreši relativna važnost faktora koji pokreću propadanje jezera.

- Ova studija zaista naglašava uticaj klime na načine koji su nam bliski - koliko vode nam je dostupno i koje su opcije za povećanje skladištenja vode. Pomalo je zastrašujuće videti koliko slatkovodnih sistema nije u stanju da skladišti istu količinu vode kao nekada - rekla je ona za CNN.

Budući da mnogi delovi sveta postaju topliji i suvlji, jezerima se mora pravilno upravljati. Inače klimatske promene i ljudske aktivnosti mogu dovesti do isušivanja mnogo ranije nego što mislimo, upozoravaju naučnici.

 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi