Koja raketa je najbrža na svetu? Jedna nacija vodi u ovoj oblasti, ali ju je druga nadmašila po brzini projektila

Ruska hipersonična raketa Kh-47M2 „kinžal" pokazala je ove sedmice učinkovitost kada je uništila radarsku stanicu „patriota" i pet lansera u noćnim udarima u Kijevu 16. maja.

Prema nezavisnim američkim medijima, „patrioti" su ispalili čak 32 projektila presretača na „kinžale" u pokušajima da ih presretnu. Pentagon je krenuo u kontrolu štete, imajući u vidu da bi priznavanje slabosti raketnog odbrambenog sistema u odnosu na ruske rakete potkopalo globalnu veru u superiornost američkog oružja.

Proizvođač raketa „patriot", „Raytheon" izgubio je do 10 milijardi dolara zbog pada vrednosti akcija nakon vesti da je pogođen njegov sistem naoružanja.

Američki zvaničnici su tvrdili da su sistemi „oštećeni“, ali su uveravali da nisu uništeni. Ukrajinska vojska je za to vreme tvrdila da je oborila šest „kinžala" bez gubitka ijednog „patriota". Ruska vojska nije dala komentar.

Ovaj događaj pokrenuo je diskusije o najbržoj i najučinkovitijoj raketi na svetu.

Koja je najbrža ruska raketa?

„Kinžal" je jedan od najbržih i najnaprednijih raketnih sistema u ruskom arsenalu, ali ne i jedini. Oružje je hipersonična raketa koja se lansira iz vazduha sa dometom između 2.000 i 3.000 kilometara i brzinom od 10 maha (11.925 kilometara na čas) ili čak i većom. „Patriotovi" presretači su znatno sporiji, sposobni da ubrzaju do 2,8 maha (3.340 kilometara na čas) u slučaju PAC-1 i 4,1 maha (5.000 kilometara na čas) u slučaju varijanti PAC-2 i PAC-3 .

Profimedia

Kinžal nije najbrža raketa u ruskom arsenalu, sa strateškim RS-28 „sarmat" i raketama „bulava" koje se lansiraju sa podmornica koje mogu da ubrzaju do 20 maha (25.500 kilometara na čas) i 24 maha (više od 28.600 kilometara na čas).

Iako ovo nisu hipersonične rakete, već balističko oružje koje putuje u svemir i zatim oslobađa bojeve glave koje padaju na Zemlju, one su sposobne da manevrišu kao njihovi hipersonični rođaci („bulave" u fazi pojačanja, bojeve glave „sarmat" dok se približavaju ciljevima), što teoretski onemogućava njihovo presretanje. Teoretski, zato što ovo oružje nikada nije testirano u stvarnom ratu, što je dobo, jer bi njihova upotreba verovatno označila početak trećeg svetskog rata.

Kada je reč o projektilima, brzina nije sve, a manja brzina presretanja ne bi bila problem da se „patriot" ciljao uobičajenu balističku raketu koja leti na poznatoj putanji. Problem je u tome što rakete poput „kinžala" mogu da manevrišu u letu, praveći korekcije kursa kako bi bilo teže predvideti njihovu putanju i tačan kurs.

Koja je najbrža raketa na svetu?

Određivanje maksimalne brzine projektila zavisi od definicija. S strateške interkontinentalne balističke rakete obično imaju najveće brzine, pri čemu američki kopneni LGM-30 „minutmen" ima brzinu od 23 maha (28.200 kilometara na čas), a raketa UGM-133 „trident II" koja se lansira iz podmornica ima maksimalnu brzina od 24 maha u svojoj terminalnoj fazi.

Profimedia

Kineska ICBM DF-41 navodno je sposobna da leti brzonom do 25 maha (30.600 kilometara na čas), što je čini možda najbržom balističkom raketom na svetu. Što se tiče hipersonike, izgleda da ruska klizna raketa „avangard" zauzima prvo mesto, sa maksimalnom brzinom do 27 maha (32.200 kilometara na čas) u uslovima bliskog svemira (iako ova brzina opada na procenjenih 15-20 maha usled atmosferskog otpora prilikom spuštanja).

Šta je „bramos" raketa i da li je Rusija koristi?

Supersonična krstareća raketa „bramos", koju su zajednički razvile Rusija i Indija, važi za najbržu krstareću raketu na svetu, sa maksimalnom brzinom od 3,5 maha (oko 4.175 kilometara na čas) - što je dovoljno brzo da može daosujeti rad neprijateljskih plovila i ciljeva na zemlji i njihove protivvazdušne odbrane.

Nova varijanta projektila, „bramos 2", trenutno je u razvoju, sa očekivanom maksimalnom brzinom do 8 maha (9.800 kilometara na čas).

Zašto su rakete velike brzine toliko važne za rusku doktrinu odvraćanja?

Profimedia

Rusija je na vrhu ili blizu vrha na većini lista koje se tiču mogućnosti njenih hipersoničnih, balističkih i krstarećih raketa zbog toga što je startu nasledila naprednu raketnu tehnologiju i nacrtime za najranije hipersonične rakete iz SSSR-a, na kojima je počelo da se radi kasnih 1960-ih, dok je raketna tehnologija bila jedna od oblasti u kojoj ulaganja u istraživanje i razvoj nisu mnogo usporila tokom 1990-ih .

Nakon što su se Sjedinjene Američke Države 2002. povukle iz Ugovora o antibalističkim raketama, predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je da se ubrza rad na postojećim projektima i da se pokrenu novi zbog zabrinutosti da bi stvaranje američkog strateškog sistema protivraketne odbrane moglo da „neutrališe i učiniti zastarelim čitav ruski nuklearni potencijal“. Ovi napori su urodili plodom, a Putin je 2020. godine rekao da je Rusija prvi put u modernoj istoriji posedovala „najsavremenije vrste oružja, koje su daleko superiornije po svojoj snazi, snazi, brzini i, što je veoma važno, u smislu tačnosti u poređenju sa svime što je postojalo pre njih i što postoji danas.”

Ove nadogradnje ruskih raketnih sposobnosti nisu mogle biti pravovremenije, jer je u isto vreme kada je Vašington odustao od ABM sporazuma Pentagon počeo da radi na „Brzom globalnom udaru“ - veoma opasnoj inicijativi koja predlaže masovno korišćenje precizno navođenih raketa koje bi eliminisale političko i vojno vođstvo protivnika i sredstva za odvraćanje raketa, čime im se oduzima mogućnost da se uzvrati na agresiju.

U osnovi, posedovanje raketa ultra velike brzine sposobnih za manevrisanje, izbegavanje protivraketne odbrane i skrivanje odredišta pruža Rusiji neku vrstu raketnog „štita“, omogućavajući zemlji da bude mirna znajući da će iznenadna neprijateljska agresija biti dočekana adekvatnim i razarajućim odgovorom.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi