„Naivni smo, kao deca koja se igraju motornom testerom": Koliko smo ugroženi zbog veštačke inteligencije?

Holandski profesor Pim Haselager smatra da je društvo naivno po pitanju moći veštačke inteligencije, kao i da ne treba preuveličavati njen uticaj.

Više od 20 godina ovaj profesor društvenih implikacija veštačke inteligencije (AI) na Univerzitetu Radbod u Najmegenu u Holandiji radi na veštačkoj inteligenciji.

Poslednjih godina veštačka inteligencija privlači veću pažnju, primećuje Haselager, koji godišnje održi preko šezdeset predavanja na ovu temu i koji se često pojavljuje u medijima komentarišući AI, dok ga mnoge kompanije pitaju za savete kada je reč o veštačkoj inteligenciji.

- Ove mašine su, s jedne strane, mnogo puta pametnije, ali s druge, mnogo puta gluplje od ljudi. To je luda kombinacija koju još ne razumemo. Mi smo kao deca koja se igraju motornom testerom. Ako neoprezno rukujemo veštačkom inteligencijom, moglo bi doći do velike štete - kazao je on.

Koji su rizici?

- Neki stručnjaci šire paniku i raspravljaju o mašinama koje će preuzeti vlast i vladati svetom. Ja ne verujem u to. Međutim, nerazumno korišćenje veštačke inteligencije moglo bi da izazove veliku štetu.

Haselager je ukazao na skandal oko kompanije za podatke "Cambridge Analytica" u Sjedinjenim Američkim Državama. Kompanija je sarađivala u ilegalnoj manipulaciji milionima podataka korisnika Fejsbuka kako bi uticala na izbore u SAD. Naročito u Americi, dodatnih 10.000 ili 20.000 glasova u određenim državama može napraviti velike razlike.

 

 

Tako se može zamisliti i postojanje algoritma hipotekarnog zajmodavca koji gleda vaše bankarske podatke, ali i primeti da surfujete internetom u tri sata ujutro, i koji će to koristiti u proceni vaše kreditne sposobnosti.

Na društvenim mrežama zloupotreba AI može imati značajne posledice. Kada se objavi poruka na Tviteru ili Fejsbuku, algoritam određuje kome i gde će se ona prikazati i to ne zbog vaših interesa već zbog ekonomskih interesa tehnoloških kuća koje treba da prodaju reklame.

Pomoću aplikacije za upoznavanje Tinder, AI određuje koje fotografije i profile vidite. Nije u interesu Tindera da vam pruži savršenog partnera jer biste otišli sa Tindera čim ga nađete. Umesto toga, algoritam želi da vas zadrži na Tinderu što je duže moguće.

Sve je više algoritama koji procenjuju podobnost kandidata za određeni posao. Sve su to prilično intenzivni, sveobuhvatni zadaci mašina koje ne razumeju o čemu se radi i koje nemaju osećanja, navodi profesor.

Da li smo naivni u vezi sa veštačkom inteligencijom?

- Da, mislim da jesmo. Na našem univerzitetu imamo dvogodišnje master studije iz veštačke inteligencije i etike. Tu obučavamo studente koji će savetovati organizacije o odgovornim inovacijama. Ali starija generacija mora da donosi odluke o tome, iako nije baš najbolje upućena u veštačku inteligenciju. To znači da smo sada u ranjivoj fazi u kojoj stručnjaci moraju da donose sveobuhvatne odluke o tehnologiji koju ne razumeju u potpunosti - objašnjava profesor.

Profimedia

Kakav uticaj AI ima na religiju?

Haselager se bavio i uticajem koji veštačka inteligencija ima na religiju.

- Imam dva studenta koji pišu diplomski rad o digitalnoj besmrtnosti iz hinduističke perspektive. Ako pristupite računaru putem simulacije mozga, na primer, koje aspekte ljudskog bića ste uključili? I koliko je to zadovoljavajuće ili nezadovoljavajuće iz religiozne perspektive?

U teologiji se ljudi često porede sa životinjama ili anđelima. Čitao sam to kod Tome Akvinskog, na primer. Zatim on govori o velikom lancu bića. U tom lancu sada postoji nova vrsta stvorenja koje smo sami napravili i sa kojim možemo da se poredimo.

Ako govorimo o neurotehnologiji: pretpostavimo da neko dobije robotsku ruku koju kontroliše preko moždane aktivnosti. Kako na to gledamo? Da li je to deo nas samih? Da li je to deo naše ljudskosti? To su nova zanimljiva pitanja koja AI postavlja religiji - kazao je Haselager.

Sve zvuči pomalo teoretski.

Profimedia

- Da bi bilo praktičnije: holandski dnevnik „Nederlands Dagblad" nedavno je kao eksperiment objavio intervju sa pastorom koji je imao propoved napisanu putem ChatGPT-a. Može li Duh delovati kroz takvu propoved? I da li slušaoci primećuju da je robot napisao propoved? Ovih dana možete prisustvovati crkvenim službama u onlajn svetu. U kojoj meri to dotiče suštinu religije i duhovnog zajedništva? Da li to ostaje netaknuto ili je pogođeno? To su pitanja koja možete postaviti u vezi sa tim - naglašava holandski profesor.

Da li je veštačka inteligencija prilika ili pretnja?

- I jedno i drugo. Uvek pravim poređenje sa vodoprivredom. Razne reke dolaze u našu zemlju i ne možemo da ih zaustavimo. Tako je i sa tehnologijom. Ona se razvija, a ne možete je zaustaviti. Tako da moramo da naučimo da to kanališemo, kao što radimo sa vodom. A to znači da pokušavate da shvatite gde treba da bude brana ili gde treba da bude nasip. To je teško jer se tehnologija razvija, a ne možemo predvideti kako će napredovati. Srećom, Evropska unija je prilično aktivna u regulisanju veštačke inteligencije. Razvija evropski digitalni ustav. Pozdravljam to, iako ponekad kritikujem određene članove i način na koji je zakon izrađen - istakao je on.

Profimedia

Koji je stav najbolje zauzeti prema AI?

- Važno je da naučimo koje su prednosti i slabosti AI i da ostanemo svesni toga da ne možemo stalno da verujemo AI. Kada računar proizvodi tekst, ne treba da mislite da se iza toga krije osećaj. Da postoji neko ko razume o čemu se radi. Dakle, ne postoji. Ako ste toga svesni, znate da morate pažljivo da kontrolišete šta takva mašina proizvodi. Značajna ljudska kontrola nad veštačkom inteligencijom je ključna - kaže Haselager, i dodaje da se nada da će teolozi bolje razumeti snagu i slabosti veštačke inteligencije.

- Ta tehnologija obogaćuje ljudsko biće, ali može i da ga i osiromaši. Štaviše, ostaje interesantno videti gde je razlika između nas i mašina. Posebno iz teološke perspektive. Ako verujete da je čovek stvoren po slici Božijoj, postoji nešto božansko u nama. Šta prenosimo na mašine? Da li je to naša božanska ili naša bezbožna strana? Ili mešavina? Tehnologija nam drži ogledalo. U njoj vidimo aspekte sebe, ali ponekad veoma izobličene. Interesantno je da razmislimo o tome zajedno.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi