Od naučne fantastike do stvarnosti: Ovaj čovek upravlja kompjuterom pomoću misli (VIDEO)

Noland Arbou, tridesetogodišnji Amerikanac, sada može kontrolisati kompjuter samo pomoću svojih misli, zahvaljujući revolucionarnoj tehnologiji kompanije Neuralink. Ovaj inovativni uređaj, implantiran direktno u njegov mozak, ne samo da predstavlja tehnološki proboj, već i novu nadu za osobe sa paralizom.

Nesreća na ronjenju

Noland je postao prva osoba koja je imala ovakav čip ugrađen, što možda zvuči kao priča iz naučne fantastike, ali za njega je to postala stvarnost. Nakon što je paralizovan od ramena naniže tokom nesrećnog ronjenja 2016. godine, Noland je mislio da nikada više neće moći da uči, radi, ili čak igra video igre, koje su nekad bile veliki deo njegovog života. "Izgubiti kontrolu, ne imati privatnost, to je veoma teško," rekao je Noland za BBC. "Morao sam naučiti da zavisim od drugih za sve."

Ali 2024. godine, osam godina nakon nesreće, Neuralink je Nolandu pružio priliku da povrati deo svoje samostalnosti. Ugradnja čipa u njegov mozak, koja pretvara njegove misli u digitalne naredbe koje kompjuter može razumeti, otvorila je vrata ka nezamislivim mogućnostima.

Neuralinkov čip funkcioniše na principu interfejsa mozak-računar, koji beleži električne impulse nastale kada čovek razmišlja o pokretu i prevodi ih u komande koje pokreću kursor na ekranu ili izvršavaju zadatke na računaru. Ova tehnologija, na kojoj se radi decenijama, sada omogućava Nolandu da vrši osnovne funkcije na računaru koje većina nas uzima zdravo za gotovo.

 

 

Mask je bio jednako uzbuđen kao i ja

Iako je više kompanija razvilo slične moždane implantate, slučaj Nolanda Arboua privukao je posebnu pažnju, delimično zbog Ilona Maska, karizmatičnog osnivača Neuralinka. "Elon je bio jednako uzbuđen kao i ja kad je sve počelo," rekao je Noland. Ipak, on naglašava da je najvažnija nauka, a ne pojedinci poput njega ili Maska. On je svestan rizika koji nosi, ali vidi svoje učešće kao priliku da pomogne drugima.

Nakon operacije, Noland je odmah mogao da upravlja kursorom na ekranu misleći o pomeranju prstiju. "Nisam znao šta da očekujem, sve zvuči kao naučna fantastika," rekao je. Vremenom, njegove sposobnosti su se poboljšale, i sada može da igra šah i video igre, vraćajući se hobijima koje je morao napustiti.

Kad je na ekranu video kako mu neuroni reaguju, okružen oduševljenim zaposlenima u Neuralinku, shvatio je da zaista može da upravlja kompjuterom samo pomoću svojih misli.

Vremenom je postajao sve bolji i sada već može da igra šah i videoigre.

„Odrastao sam igrajući igrice”, rekao je i dodao da je to nešto čega je morao da se odrekne kada je ostao paralizovan.

„Sada pobeđujem prijatelje u igricama, što stvarno ne bi trebalo da bude moguće, ali eto jeste”, kaže.

 

 

Uznemirujući incident sa čipom

Noland je moćan primer koliko nova tehnologija može da promeni nečiji život, ali koja ima i potencijalne nedostatke.

„Jedan od glavnih problema je privatnost”, kaže Anil Set, profesor neuronauke sa Univerzutetu u Saseksu.

„Ako iz mozga šaljemo moždane aktivnosti prema spolja, tada zapravo omogućavamo pristup ne samo onome što radimo nego, potencijalno, i onome što mislimo, u što verujemo i šta osećamo”, rekao je za Bi-Bi-Si.

„Kad ti neko zaviri u glavu, više nema granice privatnosti”, dodao je.

 

 

Nolanda to ne zabrinjava. On želi da čipovi jednog dana postanu nešto više. On je rekao da se nada da će jednoga dana tim čipom moći da upravlja svojim invalidskim kolicima, pa čak i futurističkim humanoidnim robotom.

Međutim, čak i u sadašnjem, ograničenom obliku, ova tehnologija nije prošla bez problema. U jednom trenutku problem sa implantom doveo je do toga da je potpuno izgubio kontrolu nad računarom kad se čip delimično otkačio od njegovog mozga.

„To je bilo stvarno uznemirujuće, blago rečeno. Nisam znao da li ću ikad više moći da koristim Neuralink”, rekao je.

Veza je kasnije popravljena i dodatno poboljšana nakon što su inženjeri prilagodili softver, ali taj incident pokazao je kako još uvek postoje ograničenja, na šta stručnjaci stalno upozoravaju.

Osim Neuralinka, i druge kompanije, kao što je Synchron, istražuju mogućnosti povezivanja ljudskog mozga sa digitalnim uređajima. Synchronov uređaj, Stentrode, manje je invazivan i postavlja se kroz vratnu venu, takođe omogućava korisnicima sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom da kontrolišu digitalne uređaje mislima.

Noland se nada da će tehnologija ići dalje, omogućavajući mu jednog dana kontrolu nad invalidskim kolicima ili čak humanoidnim robotom. Učestvuje u studiji koja će trajati šest godina, nakon čega je budućnost njegovog implantata neizvesna. Bez obzira na ishod, on veruje da je njegovo iskustvo tek početak onoga što bi tehnologija jednog dana mogla omogućiti. "Toliko malo toga znamo o mozgu, a ovo nam omogućava da naučimo mnogo više," zaključuje on.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi