Užasi nacizma: Početak eugenike i prisilne sterilizacije (FOTO)

Četrnaesti jul 1933. godine je dan koji je zauvek obeležio mračno poglavlje u istoriji čovečanstva.

Na ovaj dan pre tačno devedeset jednu godinu nacistički režim u Nemačkoj usvojio je Zakon za sprečavanje nasledno obolelog potomstva, čime je započeta praksa prisilne sterilizacije.

Ovaj zakon, koji je stupio na snagu 1. januara 1934. godine, zahtevao je obaveznu sterilizaciju svakog građanina za kojeg se smatralo da pati od nekog navodnog genetskog poremećaja. Ovaj strašni čin predstavljao je ključni deo nacističke politike eugenike, usmerene ka stvaranju "čiste" arijevske rase.

Ciljevi i metode nacističke eugenike

Nacisti su verovali u nadmoć arijevske rase i smatrali su da je potrebno "očistiti" nemačko društvo od onih koji su smatrani inferiornim ili obolelim. Zakon je bio usmeren protiv osoba sa mentalnim poremećajima, naslednim bolestima, fizičkim manama, ali i protiv onih koji su smatrani "neprilagođenima" iz bilo kojeg razloga. Hiljade ljudi su bile podvrgnute prisilnim medicinskim zahvatima, često bez njihovog pristanka ili čak znanja.

Profimedia/Abraham Pisarek

Profimedia

 

Posledice zakona: ljudske tragedije

Procene ukazuju da je između 1934. i 1939. godine više od 300.000 ljudi sterilizovano. Ove sterilizacije su sprovođene u uslovima koji su često bili daleko od humanih, a mnogi pacijenti su pretrpeli ozbiljne zdravstvene posledice, pa čak i smrt. Ova praksa nije prestala ni tokom Drugog svetskog rata, kada je nasilje nacističkog režima dostiglo svoj vrhunac.

Wikipedia

 

Međunarodna osuda i nasleđe

Nakon rata, užasi nacističkih eugeničkih programa postali su poznati širom sveta. Međunarodna zajednica je osudila ove postupke kao zločine protiv čovečnosti. Na nirnberškim suđenjima, mnogi nacistički lideri su osuđeni za ove i druge zločine. Međutim, nasleđe nacističke eugenike ostavlja dubok ožiljak i podseća nas na opasnosti ideologija koje promovišu netoleranciju i mržnju.

Pouke za budućnost

Ovaj strašni deo istorije nas podseća na važnost borbe za ljudska prava i dostojanstvo svakog pojedinca. Neophodno je da se nikada ne zaboravi i ne ponovi zlo koje je nacistički režim naneo svom narodu i svetu. Borba protiv diskriminacije, netolerancije i zloupotrebe nauke za političke ciljeve mora biti trajna obaveza čovečanstva.

Danas, devedeset jednu godinu nakon usvajanja tog užasnog zakona, sećamo se žrtava i njihovih patnji. Njihova sudbina nas opominje da budemo bolji, humaniji i pravedniji.
 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi