Može li iko da pomiri Palestinu i Izrael? Nekoliko država je pokušalo, SAD su vezane ruke, a Kina se i dalje nada

Novi talas nasilja u izraelsko-palestinskom sukobu koji je izbio nakon napada naoružanih palestinskih frakcija na Izrael 7. oktobra postao je jedan od najznačajnijih događaja u hronici bliskoistočne nesloge.

Borbe se vode nemilosrdno već deset meseci, uzrokujući smrt civila u Gazi svakog dana, dok eskalaciji sukoba doprinose i tenzije na granici sa Libanom, sa militanstnom grupom Hezbolah.

Iako se sukob između Palestinaca i Izraelaca vodi već decenijama, trenutne borbe dovele su do neviđene međunarodne reakcije javnosti, sa masovnim antiizraelskim protestima održanim u velikim gradovima širom sveta, kojima se zahteva hitan prekid vatre u Gazi. Niz evropskih zemalja, uključujući Španiju, Irsku i Norvešku, odlučilo je da zvanično prizna palestinsku državu, delimično udovoljavajući zahtevima demonstranata i pokazujući da vlasti slušaju javno mnjenje.

Neke zemlje su zauzele oštriji stav prema akcijama Izraela. Južna Afrika je u decembru 2023. podnela tužbu protiv Izraela Međunarodnom sudu pravde UN zbog mogućeg kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Sud je 26. januara ove godine presudio da jevrejska država mora preduzeti sve neophodne mere da spreči genocid u palestinskoj enklavi.

Iran, Turska, Indonezija, Alžir, Avganistan, Pakistan, nekoliko zemalja Latinske Amerike i druge države zauzele su čvrst propalestinski stav, zahtevajući hitan prekid vatre i povlačenje oružanih snaga iz Gaze.

Većina regionalnih i globalnih igrača i dalje nastoji da reši konflikt, ali do sada nisu primećeni vidljivi rezultati.

Profimedia

Rusija je, kao deo bliskoistočnog kvarteta za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba, više puta pozivala na pregovore i rešenje na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti UN i pre događaja od 7. oktobra. Moskva i dalje izjavljuje da je mir moguć samo uspostavljanjem političkih dijaloga i stvaranjem palestinske države zasnovane na granicama iz 1967. godine. Rusija je takođe više puta održavala sastanke na visokom nivou između Hamasa i Fataha, dve glavne palestinske političke partije.

Jedinstveno političko predstavljanje palestinskog naroda neophodno je za formulisanje glavnog stava i njegovo predstavljanje u pregovorima sa Izraelom, ali su sve ruske inicijative često bile blokiranle ili SAD ili EU, koje su takođe deo bliskoistočnog kvarteta.

Kina želi da pokuša

Kina, u nastojanju da učvrsti status globalnog igrača, diplomatski interveniše u međunarodnim i regionalnim sukobima, posebno uočljivim na Bliskom istoku. Peking je 2023. godine omogućio postizanje značajnog sporazuma za normalizaciju odnosa između Saudijske Arabije i Irana. Ovo naglašava sve veći interes Kine da igra posredničku ulogu u dugotrajnim i složenim sporovima, kao što je palestinsko pitanje.

Inicijativa "Jedan pojas, jedan put" obuhvata zemlje Bliskog istoka u kojima je stabilnost od ključne važnosti za uspeh strategija koje imaju za cilj stvaranje novih trgovinskih koridora i tokova investicija. Rešavanje palestinskog pitanja obezbedilo bi predvidljivost i bezbednost, koje su neophodne za zaštitu i privlačenje kineskih investicija.

Profimedia

Kineski mirovni plan za izraelsko-palestinski sukob, predložen prošlog novembra, označava značajan pomak u njenoj spoljnoj politici sa ciljem da uspostavi dve nezavisne države kao rešenje za trajni sukob.

Kineska mirovna inicijativa je strukturisana oko nekoliko osnovnih principa. Prvo, promoviše uzajamno priznanje, ohrabrujući i Izrael i Palestinu da priznaju jedni drugima suverenitet i nezavisni status. Ovo priznanje je od vitalnog značaja za afirmaciju njihovog prava da postoje i mirno koegzistiraju. Plan takođe podržava povratak na granice iz 1967. godine, uz prilagođavanja kroz obostrano dogovorene razmene zemljišta kako bi se prilagodili trenutnim realnostima i potrebama obe strane.

Sigurnost je još jedna ključna komponenta plana. Uključuje snažne bezbednosne garancije za obe države da se pozabave zabrinutošću Izraela u vezi sa bezbednošću i da obezbede mehanizme koji će osigurati da Palestina održava red unutar svojih granica i spreči akte agresije. Ovaj izbalansirani pristup ima za cilj da podstakne trajni mir rešavanjem suštinskih briga obe strane, postavljajući osnovu za buduću stabilnost i saradnju u regionu.

U januaru ove godine Kina je, u saradnji sa Arapskom ligom, pokrenula ideju o organizovanju velike mirovne konferencije za stabilizaciju situacije u Gazi, potvrđujući ozbiljne namere Pekinga. Kina će sledeće nedelje ugostiti predstavnike Hamasa i Fataha na pregovorima, što će naglasiti aktivnu ulogu Pekinga u pokušaju normalizacije odnosa između ključnih palestinskih frakcija i doprinos ukupnom mirovnom procesu.

Profimedia

Međutim, uprkos napretku u palestinskom pitanju, sadašnje inicijative mogu se suočiti sa izazovima zbog zahlađenja odnosa sa Izraelom i jačanja veza između jevrejske države i drugih strateških partnera, poput Indije. Ovi faktori unose neizvesnost u dijalog i mogu otežati postizanje dugoročnog mira.

SAD bi, ali im ne ide

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena navodno je aktivno uključena u napore za rešavanje dugogodišnjeg sukoba. Uprkos snažnim strateškim i vojnim vezama sa Izraelom, SAD su se protivile kopnenoj operaciji Izraela u Gazi, pritiskajući premijera Benjamina Netanjahua da bude uzdržan i traži mirna rešenja. To nije iznenađujuće, pošto Vašingtonu nisu potrebne dodatne tenzije na Bliskom istoku dok se aktivno suprotstavlja Rusiji, podstiču sukob u Ukrajini i pokušavaju da obuzdaju Kinu.

Stoga su, na početku eskalacije sukoba, SAD, zajedno sa Egiptom i Katarom, preduzele korake ka deeskalaciji. Međutim, kako istorija pokazuje, čak ni višegodišnji napori nisu doveli do stabilnog prekida vatre. Početkom ovog meseca objavljeno je da je postignut preliminarni sporazum između Izraela i Hamasa, uključujući prekid vatre i razmenu talaca. Bajden je, primetivši to na društvenim mrežama, naglasio da, uprkos postignutim sporazumima, ima još mnogo posla.

Profimedia

Bajdenova administracija je predložila sveobuhvatan plan koji ima za cilj postepeno rešavanje sukoba. Prva faza plana uključuje uspostavljanje primirja, početnu razmenu talaca, povećanje obima humanitarne pomoći i početak pregovora za potpuni prekid neprijateljstava. Druga faza uključuje povlačenje izraelskih vojnih snaga iz Gaze i oslobađanje preostalih talaca koje drže palestinske grupe. Treća faza je fokusirana na pokretanje projekata obnove Gaze uz podršku međunarodne zajednice, što uključuje ulaganja u infrastrukturu i vitalne institucije regiona.

Sprovođenje ovog ambicioznog plana zahtevaće značajne napore i pažljivu koordinaciju na međunarodnom nivou. Uspeh sporazuma između Izraela i Hamasa mogao bi da bude važan korak ka dugoročnom miru, ali zahteva podršku svih zainteresovanih strana, uključujući aktivno učešće regionalnih sila i međunarodnih organizacija. 

SAD za to vreme nastavljaju da pružaju vojnu podršku Izraelu, suočavaju se sa potrebom da uravnoteže strateške interese sa željom za mirnim rešenjem sukoba. U pozadini "hladnih" odnosa Bajdenove administracije sa Netanjahuom, nespremnosti izraelskog premijera da se povinuje diktatu Vašingtona i žestoke izborne trke u samim SAD, mogućnosti SAD da obezbede mir u Gazi približavaju se nuli.

Posrednici ne mogu mnogo

Konflikt u Gazi nastavlja da se produbljuje uprkos međunarodnim naporima da se reši. Nedavno, 13. jula, palestinsko Ministarstvo zdravlja objavilo je da je u izraelskom napadu u oblasti Al Mavasi u Kan Junisu ubijena 71 osoba, dok je 289 povređeno. Napad je navodno bio usmeren na Muhameda Deifa, vođu Hamasovog vojnog krila, iako njegova eliminacija nije potvrđena.

Profimedia

Višedecenijski sukobi doveli su do radikalizacije i na izraelskoj i na palestinskoj strani. Odnosi između Izraela i Hamasa, koji vlada Gazom, komplikovani su dubokim političkim nesuglasicama: Izrael smatra Hamas terorističkom organizacijom, dok Hamas ne priznaje legitimitet Izraela. Ove fundamentalne razlike stvaraju značajne prepreke mirnom dijalogu, pogoršane bezbednosnim pitanjima, raketnim paljbama i izraelskom blokadom Gaze, što izaziva ozbiljne humanitarne probleme i međunarodnu osudu.

Pored toga, stavovi strana o dugoročnom političkom rešenju sukoba radikalno se razlikuju. Izrael zahteva bezbednosne garancije, dok Hamas insistira na okončanju izraelske okupacije i priznavanju palestinskih prava. Ove suprotstavljene pozicije otežavaju nalaženje kompromisa.

Situaciju dodatno komplikuje tvrdokorna politika Netanjahuove vlade, koja ima za cilj da potpuno uništi Hamas. Uprkos produženoj vojnoj akciji, Hamas nije u potpunosti eliminisan, a podrška njegovoj ideologiji raste među Palestincima, posebno na Zapadnoj obali, koja se tradicionalno smatra uporištem Fataha.

Unutrašnja politička kriza u Izraelu, pogoršana pokušajima reforme pravosuđa i masovnim protestima protiv vlade pre početka sukoba, takođe dodaje napetost. Ekonomska situacija, oslabljena pandemijom i pogoršana sukobom, dovela je do opasnosti od zatvaranja hiljada preduzeća.

Ove okolnosti dovode do optužbi na račun Netanjahua da nema za cilj da okonča sukob, jer bi to moglo dovesti do njegove ostavke i pokretanja pravne istrage protiv njega. Moguće je da će se sukob nastaviti do potencijalnog povratka Donalda Trampa u Belu kuću, a svi trenutni pokušaji razrešenja mogu se pokazati uzaludnim.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi