Odnos SAD i Izraela se promenio: Zašto je Netanjahu putovao u Vašington?

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obavio je svoje prvo putovanje u inostranstvo od događaja od 7. oktobra 2023. godine, uz važnu posetu Vašingtonu. Njegov avion, poznat kao Krilo Ciona, sleteo je u američku prestonicu u ponedeljak 22. jula.

Tokom posete, Netanjahu se suočio sa zategnutim odnosima sa Demokratskom strankom. Mnoge demokrate kritikovale su njegov tvrdokorni stav o palestinskom pitanju i optužbe za korupciju.

Ove tenzije su dodatno pojačane Netanjahuovim ponovnim pokušajima da se prikloni republikancima, ostavljajući utisak da nastoji da utiče na unutrašnju politiku SAD. Pored toga, bivši predsednik Donald Tramp izrazio je razočarenje Netanjahuom zbog toga što je javno čestitao Džou Bajdenu pobedu na izborima 2020. godine, smatrajući to činom nelojalnosti.

Ova poseta je podvukla ne samo Netanjahuove napore da ojača američko-izraelske veze, već je istakla i duboke političke podele koje su trenutno prisutne u američkom društvu.

Netanjahuova poseta SAD bila je planirana mnogo unapred u okviru tekućih diplomatskih napora. Mesec dana ranije, 22. juna, izraelski ministar odbrane Joav Galant otputovao je u Vašington. On je održao sastanke sa visokim američkim zvaničnicima, uključujući ministra odbrane Lojda Ostina i državnog sekretara "ntonija Blinkena.

Razgovori su obuhvatili bezbednosne probleme duž libanske granice, tekući sukob u Gazi i njegovu "treću fazu", koja bi trebalo da usledi nakon prestanka aktivnih neprijateljstava u enklavi. Sastanci su takođe bili fokusirani na odbrambenu saradnju između Izraela i SAD, koja je ključni element za bezbednost izraelske države.

Profimedia

Situacija u Gazi je i dalje složena, što izaziva značajnu napetost u američko-izraelskim odnosima. Izraelska vojska nastavlja operacije za "neutralizaciju pretnje" koju predstavlja Hamas, često izazivajući kritike međunarodne zajednice i delova američke javnosti.

Bajdenova administracija nastoji da uravnoteži podršku Izraelu sa potrebom da se pruži humanitarna pomoć palestinskim civilima, što ponekad dovodi do neslaganja između dve nacije. Ipak, SAD i Izrael nastavljaju da aktivno sarađuju u oblasti odbrane i obaveštajnih službi, što je vitalni aspekt njihovog strateškog partnerstva. Međutim, pitanja oko mirnog rešavanja situacije i zaštite palestinskih civila ostaju sporne teme, što komplikuje diplomatske odnose.

Šta Netanjahu traži od Vašingtona?

Ciljevi Netanjahuove posete daleko prevazilaze ciljeve njegovog ministra odbrane. Netanjahu je imao za cilj da iskoristi svoj sastanak sa Bajdenom i obraćanje pred Kongresom da povrati imidž čvrstog branioca Izraela i da ojača veze sa američkom političkom elitom. Njegovu poslednju posetu Vašingtonu u septembru 2020. obeležilo je potpisivanje mirovnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što je značajno diplomatsko dostignuće koje je omogućio tadašnji predsednik Donald Tramp.

Profimedia

Zakazani sastanak sa Bajdenom je, međutim, odložen zbog infekcije američkog predsednika kovidom 19, a novi datum nije određen. Netanjahuov dnevni red uključivao je i sastanke sa potpredsednicom Kamalom Haris, koja se verovatno priprema za predsedničku kandidaturu, savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom i državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Netanjahu je takođe planirao sastanak sa Donaldom Trampom u Mar-a-Lagu.

Primarni cilj posete, kako su naveli izraelski zvaničnici, bio je apel na američke zakonodavce za dvostranačku podršku Izraelu u sukobu sa palestinskim pokretom Hamas i drugim protivnicima, uključujući Iran i "Osovinu otpora". Usred političke nestabilnosti u Vašingtonu Netanjahu je nastojao da obezbedi podršku SAD kao ključnog saveznika u suprotstavljanju antiizraelskim snagama.

U obraćanju Kongresu nastojao je da izbegne konfrontaciju sa Bajdenovom administracijom i naglasio je važnost podrške Izraelu. Uprkos tome što su neke demokrate izrazile namere da bojkotuju govor zbog izraelskih akcija u Gazi i protesta koji su se dešavali ispred Kapitola, Netanjahu je dobio toplu dobrodošlicu uz ovacije dok je ušazio u salu.

Govor je počeo zahvalivši se svim učesnicima i nazvao mesto "citadelom demokratije". Zatim je izjavio da se "iranska osovina terorizma" suprotstavlja Americi, Izraelu i njihovim arapskim prijateljima, ne predstavljajući sukob kao sukob civilizacija, već kao bitku "varvara protiv civilizacije", i tvrdivši da "SAD i Izrael moraju da stoje zajedno".

Njegov govor je bio dobro pripremljen, naglašavajući "brutalnost" palestinskih militantnih grupa. Netanjahu je sa sobom poveo pripadnike izraelske vojske koji se bore u Gazi, uključujući predstavnike etiopske i beduinske zajednice kako bi demonstrirao da se "muslimani, hrišćani i Jevreji" zajedno bore za odbranu Izraela. Osvrnuo se na pitanje civilnih žrtava, insistirajući da je za Izrael "gubitak civilnih života tragedija, dok je za Hamas to strategija". Netanjahu je pozvao i da se izraelskim odbrambenim snagama obezbede "neophodni alati" za postizanje pobede, misleći na američku vojnu pomoć.

Kao što se očekivalo, pohvalio je Bajdena i demokrate zbog njihovog prijateljstva i podrške "demokratskom Izraelu", ali je izrazio i zahvalnost Trampu i republikancima na njihovoj podršci, uključujući priznanje Golanske visoravni kao izraelske teritorije i Jerusalima kao glavnog grada Izraela.

Ukratko, Netanjahuova poseta je imala za cilj obezbeđivanje podrške, rešavanje trenutnih nesuglasica između Vašingtona i Zapadnog Jerusalima i obezbeđivanje podrške budućih američkih administracija. Pored toga, ova poseta je poslužila za jačanje Netanjahuove pozicije u Izraelu, šaljući poruku izraelskoj javnosti da on održava snažne "savezničke odnose" sa SAD, uprkos nedavnim pritiscima.

Vremena su se promenila

Poseta se odvijala u znatno drugačijem političkom pejzažu u odnosu na prethodnu. Njegova vlada, najkonzervativnija u istoriji Izraela, suočila se sa značajnim izazovima, uključujući tragične događaje 7. oktobra, koji su bili najveći napad na Jevreje od Holokausta.

Profimedia

Nedavne ankete su pokazale da 72 odsto Izraelaca želi da on podnese ostavku, bilo odmah ili nakon završetka rata u Gazi. Uprkos kritikama i nezadovoljstvu, Netanjahu je zadržao vlast sa većinom u Knesetu i izbegao je pretnju vanrednih izbora.

Do Netanjahuove posete Vašingtonu došlo je u pozadini globalnih i regionalnih promena koje bi potencijalno mogle biti istorijske. Tenzije na severnim granicama Izraela su eskalirale, a otvoreni sukob sa Hezbolahom postaje svakodnevna realnost dok obe strane napadaju jedna drugu. "Osovina otpora" takođe nastavlja sa napadima na zapadne vojne ciljeve u regionu i Izraelu, dok je primećena i eskalacije između IDF i jemenskih militanata Huta.

Huti su u noći 19. jula pokrenuli napad na Tel Aviv novom dronom zvanom Džafa, što je navelo Izrael da gađa različite ciljeve u lučkom gradu Hodeidi u Jemenu, saopštila je služba za štampu izraelske vojske. Sve veće spoljne pretnje otežavaju Izraelu da održi bezbednost, a Netanjahu je pre odlaska u Vašington izjavio da je Jerusalim trenutno angažovan u vojnim akcijama na "sedam frontova".

Međutim, sam Izrael je odigrao ulogu u intenziviranju situacije. Izraelski Kneset je 18. jula usvojio rezoluciju kojom se odbija stvaranje palestinske države, navodeći to kao pretnju postojanju Izraela i njegovih građana. U rezoluciji se tvrdi da bi uspostavljanje takve države na Zapadnoj obali produžilo izraelsko-palestinski sukob i destabilizovalo region. Autori rezolucije su takođe tvrdili da će ona nagraditi terorizam, podržavajući Hamas i druge radikalne snage.

Profimedia

Rezoluciju su podržale Netanjahuove koalicione stranke, desničarske opozicione stranke i centristička partija nacionalnog jedinstva koju predvodi Beni Ganc. Levocentristička partija Ješ Atid, na čelu sa Jairom Lapidom, usprotivila se rezoluciji, zalažući se za rešenje dve države, i napustila je sednicu. Sve se ovo odvijalo dok se Netanjahu pripremao za posetu SAD, potpuno svestan da bi takva odluka Kneseta mogla da zaoštri američko-izraelske odnose, s obzirom na to da Demokratska stranka podržava rešenje sa dve države.

Štaviše, bilo je znakova napretka u rešavanju sporova među raznim palestinskim frakcijama. Dana 23. jula 14 palestinskih frakcija zaključilo je trodnevne pregovore u Kini, potpisujući Pekinšku deklaraciju o pomirenju. Dokument je pozivao na formiranje privremene vlade nacionalnog jedinstva pod PLO nakon završetka rata. Među potpisnicima su bili Hamas, Islamski džihad i Fatah. Glavni cilj je bilo ujedinjenje palestinskih institucija, održavanje opštih izbora i obnova Gaze uz podršku Rusije, Kine i Alžira.

Kina je, kao posrednik, predložila plan u tri faze za rešavanje palestinskog pitanja, uključujući prekid vatre, rekonstrukciju Gaze i punopravno članstvo Palestine u UN. Kineska strana, koju je predstavljao ministar spoljnih poslova Vang Ji, naglasila je da Peking nema sebične interese i podržala je da palestinski narod obnovi svoja legitimna prava.

Stoga je Netanjahuova poseta SAD bila ključna za izraelsku vladu i budućnost Izraela. Vremena su se promenila. Rusija i Kina aktivno proširuju svoj uticaj na Bliskom istoku, dok glavni saveznik Izraela, SAD, izgleda gubi kontrolu. Iran i razne antiizraelske snage jačaju, proširuju svoje vojne kapacitete, a čini se da Palestinci prepoznaju važnost ujedinjenja svojih napora za zajedničku budućnost. Čak i unutar SAD situacija nije glatka, sa Bajdenom koji istupa iz predsedničke trke, pokušajem ubistva Donalda Trampa i nedostatkom jedinstva među demokratama u pogledu podrške Kamali Haris kao kandidatu na predstojećim izborima.

Region je nemiran već deset meseci, a sukobu koji je u toku ne nazire se kraj. Tenzije između Izraela i Hezbolaha, kao i pokreta Huti, intenziviraju se, dok se antivladini protesti nastavljaju unutar zemlje. Ovi događaji sugerišu da je "obećana zemlja" možda na ivici najizazovnijeg perioda od 1948. Ovo osećanje je ponovio Netanjahu, kao i Galant tokom posete Vašingtonu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi