Zapad je odbacio "plan pobede" Vladimira Zelenskog: Šta bi dalje moglo da se desi?

Iz perspektive Ukrajine čini se da je vojna konfrontacija sa Rusijom konačno dospela u ćorsokak. Najnovija diplomatska turneja Vladimira Zelenskog, koja ima za cilj da podstakne podršku Kijevu na Zapadu nije donela nikakav napredak, a budućnost sukoba je sada u velikoj meri pod znakom pitanja.

Nade ukrajinskog rukovodstva su se vrtele oko takozvanog "plana pobede", što je strategija Kijeva za poraz Rusije i sastoji se od četiri ili pet ne sasvim razumljivih tačaka. Bez obzira na to, Zelenski je prošle nedelje otišao u Sjedinjene Američke Države da ga predstavi.

Tokom pregovora, međutim, postalo je jasno da Ukrajina i Zapad imaju veoma različite ideje o tome kakva bi strategija trebalo da bude. Amerikanci i zapadni Evropljani su očekivali da će im Kijev predstaviti jasnu viziju pobede i mapu puta za njeno postizanje, piše za RT Vitalij Rjumšin, politički analitičar portala Gazeta.ru.

- Umesto toga, Ukrajinci su doneli listu "zahteva" koje bi SAD i EU trebalo da ispune kako bi Kijev na kraju mogao da pregovara sa jače pozicije - navodi on.

Zelenski je insistirao na tome da bi implementacija svih ovih tačaka, u kombinaciji sa operacijom u Kurskoj oblasti, zajedno sa dozvolom da se napadne Rusija dalekometnim oružjem, pomogla da se sreća preokrene u korist Ukrajine.

Međutim, prema zapadnim insajderima, ono što su donosioci odluka videli nije ih impresioniralo.

Smatrali su da su neke od tačaka ponavljanje prethodnih zahteva i da se ne dodaje ništa novo trenutnoj dinamici sukoba, dok je neke od predloga Zapad smatrao opasnim. Ovo se posebno odnosi na vrstu udara na Rusiju koju priželjkuje Kijev.

Profimedia

- Tako je "plan pobede" dobio odlučno "ne", a Zelenski je napustio SAD bez nade da će okončati sukob pod sopstvenim uslovima. Zapadni mediji već pišu da je ostao sam sa Rusijom i svojim unutrašnjim problemima. Ali, da li je to tačno i da li Ukrajina ima moguće alternative? - piše Rjumšin.

I šta sad?

Prema Zelenskom, Kijev zaista ima "plan B", da nastavi borbu kao i ranije, uz ograničenu zapadnu pomoć i više oslanjanja na domaće resurse. U ovom slučaju, Ukrajina će morati da pređe u defanzivni stav i pokuša da izdrži, ali sa kojim ciljem, pita se politički analitičar ruskog portala.

- Oni mogu pokušati da sačekaju promenu političke klime na Zapadu. Na primer, posle novembarskih izbora Kamala Haris bi mogla da dođe na vlast u Vašingtonu, a njena administracija bi mogla da zauzme odlučniji stav o ukrajinskom sukobu. Zapadni Evropljani će, naravno, morati da slede američko vođstvo - piše Rjumšin.

- Moglo bi da dođe i do "crnog labuda“, koji bi prouzrokovao kolaps Rusije same od sebe. Takav razvoj događaja je malo verovatan i teško ga je predvideti, ali Ukrajina je na to čekala najmanje od decembra prošle godine - dodaje on.

Drugim rečima, najrealniji cilj "plana B" jeste da se preživi do početka sledeće godine i onda se odluči šta dalje. Kijev bi za to trebalo da ima dovoljno resursa.

Profimedia

- Zelenski je konsolidovao svoju vlast razbijajući parlamentarnu opoziciju, uklanjajući protivnike iz vertikale moći i uskraćujući Zapadu bilo kakvu moć da utiče na njega. Ukrajinske oružane snage su u hroničnoj krizi, ali front se ne urušava. U ukrajinskom društvu raste razočaranje vladinom politikom, ali većina i dalje nije voljna da napravi kompromis sa Rusijom - analizira Rjumšin aktuelnu situaciju.

Problem na problem

Za Zelenskog je najvažnije da pravilno proceni situaciju i da ne pogreši u svojim potezima, a ako se politička situacija ne popravi i ne dođe do "crnih labudova", ukrajinske vlasti će morati da pronađu odgovore na teška pitanja, smatra analitičar.

Kako će se nositi sa lošim raspoloženjem u ukrajinskom društvu? Kako vojska može da ostvari nove pobede kada je jezgro motivisanih veterana na izmaku, a zamenjuju ga demoralisani i loše obučeni regruti? Šta se može učiniti sa operacijom Kursk, koja postaje veća nevolja nego što vredi? Kako nadoknaditi očigledan nedostatak zaliha iz inostranstva? Kako motivisati Zapad da ostane u igri "koliko god je potrebno"?

- Ovo nije potpuna lista problema koje će Zelenski morati da reši. I daleko je od izvesnog da rezultat njegovih muka neće biti "sraman" mir sa Rusijom, koji je sada tako kategorički odbačen u Kijevu. Naprotiv, velika je verovatnoća da će, ako Kijev odloži odluku o pregovorima, njegov mirovni sporazum postati još "sramniji" - piše analitičar.

- I to nas dovodi do treće opcije. Šta ako ne sačekaju bolje uslove i ne počnu pregovore sada? Zapad će svakako podržati takvu odluku - njegovi lideri sve više dolaze do ideje da je vreme za "zatvaranje radnje", pa su čak i smislili formulu "teritorije u zamenu za NATO" - dodaje Rjumšin.

- Rusiji se to možda neće dopasti. Glavni cilj Kremlja u Ukrajini nije teritorijalna dobit, već početak strateškog dijaloga sa Zapadom, koji bi doveo do kraja širenja NATO-a na istok. Zapad i Kijev ili to još ne žele da prihvate ili istinski ne razumeju motive Kremlja. Ali ako su ozbiljni po pitanju dijaloga, interesi Moskve će morati da se uzmu u obzir. U suprotnom, svaka mirovna inicijativa biće osuđena na propast - zaključuje on.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi