Prvi koraci ka miru su napravljeni, a jesu li? Ko je najviše profitirao od dogovora Ukrajine i Rusije?

Mesec dana intenzivne diplomatije izgleda se isplatio jer su Rusija i Ukrajina, uz posredovanje SAD, postigle su svoj prvi formalni sporazum - za sada ograničen samo na smanjenje neprijateljstava.

Sporazum predviđa 30-dnevni prekid vatre u Crnom moru i zabranu napada na energetsku infrastrukturu.

- Površno, ovo liči na "lažni" vazdušni i pomorski prekid vatre koji su nekada osmislile Francuska i Britanija da bi Rusiju dovele u stratešku dilemu. Ali rezultat se pokazao sasvim drugačijim - piše ruski novinar i politički analitičar Vitalij Rjumšin.

Rusija je na dobitku

- Primetno je da nema igrača iz Zapadne Evrope. Diskusije o drugoj fazi u kojoj učestvuju mirovnjaci iz Francuske i Velike Britanije sada su u zastoju. Uprkos buci, neće biti osoblja EU da nadgleda ovaj prekid vatre. Umesto toga, Rusija je iskoristila pregovore da izvuče vredne ustupke od Trampove administracije - glavni među njima je da pomogne da Rusija ponovo ima pristup globalnim poljoprivrednim tržištima - dodaje analitičar u tekstu za rusku "Gazetu".

SAD su sada na dnevni red stavile ublažavanje sankcija za Rosselhozbank, ruske izvoznike hrane i đubriva i pristup transportu međunarodnim lukama.

Profimedia

To su bili isti zahtevi koje je Moskva postavila tokom prvobitne Inicijative za crnomorsko žito 2022, ali je u to vreme dobila samo nejasna uveravanja UN. Sada je priča drugačija.

- Energetsko primirje takođe ide naruku Moskvi. Ukrajina je želela da se primenjuje na svu kritičnu infrastrukturu, ali konačna verzija, o kojoj su pregovarale Rusija i SAD, mnogo je uža. Ograničava napade samo na ciljeve vezane za energiju: rafinerije nafte, elektrane, hidroelektrane, cevovode i tako dalje. Ova specifičnost oduzima Kijevu mogućnosti da tvrdi da je Rusija prekršila primirje - objašnjava on.

Nejasnoće

Međutim, postoji mnogo nejasnoća. Tako ostaje nejasno da li je prekid vatre zaista stupio na snagu. Sve tri strane su dale kontradiktorne izjave sa oprečnim terminima. 

Što se tiče sporazuma o Crnom moru, na primer, Kremlj kaže da prekid vatre neće početi dok sankcije ne budu ukinute. Takođe se tvrdi da sporazum omogućava Rusiji da pregleda sve brodove koji idu u ukrajinske luke i da ih pretraži da vidi da li prevoze oružje.

Profimedia

Međutim, ukrajinska i američka verzija izostavljaju ove uslove. Kijev čak tvrdi da je ruskim mornaričkim brodovima zabranjen pristup zapadu Crnog mora i da je prekid vatre počeo 25. marta.

Slično tome, osporava se vremenski okvir energetskog primirja. Moskva insistira da je počeo 18. marta, na dan telefonskog razgovora Putina i Trampa. Ako je tako, Ukrajina ga je već u prekršila: nedavni napadi na rusku infrastrukturu, kao što je napad na gasnu stanicu Sudža, dogodili su se nakon tog datuma. Zato ne čudi što Zelenski insistira da je prekid vatre počeo tek nedelju dana kasnije.

- Ukratko, iako je prekid vatre najavljen, njegova krhkost je očigledna. Možda čak i ne postoji jedinstveni pisani dokument. Njegove odredbe različito tumači svaka strana, a broj nejasnoća omogućava svakom učesniku da po volji proglasi dogovor nevažećim. Zbog toga svaki stvarni napredak ka miru ostaje neizvestan - kaže Rjumšin.

Informacioni rat je novi front

Sada dolazi najdelikatnija faza: bitka za dominantniji narativ.

Profimedia

- Narednih nekoliko nedelja biće ispunjene tehničkim razgovorima, diplomatskim testiranjem i međusobnim optužbama. Cilj Kijeva je da prikaže Rusiju kao da krši sporazuma, nadajući se da će Tramp odgovoriti pooštravanjem sankcija i povećanjem vojne pomoći. Moskva, naprotiv, nastoji da prikaže Ukrajinu kao prekršioca, čime jača svoju poziciju u Vašingtonu i možda čak oživljava rasprave o budućnosti Zelenskog - predviđa analitičar.

Pitanje je ko će pobediti u ovom informacionom ratu, ali je jasno da Rusija ulazi u njega sa jasnom prednošću: dubokim nepoverenjem koje sada postoji između Bele kuće i Kijeva.

Sledeći veliki test jeste dugo odlagani sporazum o mineralnim resursima Ukrajine - ključni američki interes koji je sabotiran prepirkom tokom posete Zelenskog Vašingtonu. Revidirani nacrt od 40 stranica je navodno u izradi, a upućeni sugerišu da će biti zahtevniji od originala.

- Hoće li Zelenski ostati pri svom? Ili popustiti pod pritiskom? Odgovor bi mogao da preoblikuje mirovni proces. Ako ukrajinski lider prizna, Tramp bi mogao da se približi Rusiji. U suprotnom, odnosi bi ponovo mogli da postanu problematični - kaže analitičar.

- Šta god da se desi, trougao SAD-Rusija-Ukrajina ulazi u novo, nepredvidivo poglavlje. Ali za sada, čini se da je Rusija najviše dobila od ovog prekida vatre - ne samo tako što je pretvorila taktiku pritiska Zapada u platformu za pregovore pod sopstvenim uslovima - zaključuje Rjumšin.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi