Tajanstvena figura koja odlučuje o svemu: Ko je Ali Hamnej, vrhovni vođa Irana?

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej ima konačnu reč o svim važnijim pitanjima, služi kao vrhovni komandant oružanih snaga i kontroliše Revolucionarnu gardu.

Rođen je u svešteničkoj porodici 1939. godine Mašhadu, drugom gradu po veličini u Iranu.

Tamo je stekao versko obrazovanje pre nego što se zainteresovao za političke aktivnosti protiv šaha - kraljevskog vladara zemlje do Iranske revolucije 1979. godine.

Hamnej je na kraju otišao u izgnanstvo 1960-ih, a ponovo se pojavio u zemlji tek kad je šah svrgnut.

Brz uspon

Bio je blizak poverenik vođe koji se pojavio posle revolucije, ajatolaha Ruholaha Homeinija, i brzo je dospeo u redove vlade.

Profimedia

Nakon što su ubijene druge ključne političke ličnosti i nakon što je i sam Hamnej bio meta pokušaja ubistva, prilikom kog mu je povređena desna ruka koja je od tada paralizovana, postao je predsednik Irana na izborima na kojima nije imao protivnika.

Na kraju je nasledio Homeinija nakon njegove smrti 1989. godine, postavši vrhovni vođa.

Hamneja je imenovala Skupština eksperata od 88 članova, čije članove bira Veće čuvara od 12 članova, od kojih Hamenj imenuje šestoricu.

Veće čuvara, svešteno telo, takođe proverava kandidate za predsedničke i parlamentarne izbore.

U teoriji, Veće nadgleda Republiku kako bi osiguralo da je ona u skladu sa islamskim zakonom.

Šta je njegov posao?

U stvarnosti, vrhovni vođa pažljivo upravlja postojećim sistemom kako bi uravnotežio konkurentske interese, unapredio svoje prioritete i osigurao da niko ne osporava Islamsku Republiku ili njegovo vođstvo.

Profimedia

Njegova 35-godišnja vladavina Iranom takođe znači da se njegov uticaj širi na Bliski istok, s obzirom na iransku podršku Hamasa i Hezbolaha.

Uprkos sveobuhvatnoj moći Hamneja u Iranu, on se suočava sa domaćim problemima kao jedna od najznačajnijih ličnosti u tekućoj krizi na Bliskom istoku.

Smrt Ebrahima Raisija, iranskog predsednika, u padu helikoptera u maju predstavljala je veliki problem za vrhovnog lidera.

Raisija je zamenio Masud Pezeškijan kao predsednik Irana, ali je nakon njegove smrti ostala praznina jer je Raisi bio viđen kao glavni kandidat za naslednika 85-godišnjeg Hamneja.

Njegova smrt je značila da je veća verovatnoća da će Hamneja naslediti njegov sin.

Niz problema u Iranu

Republika je osnovana kao alternativa monarhiji nakon Revolucije 1979. godine, sa liderima koji su svoj sistem prikazali kao superiorniji od zapadnih demokratija i vojnih diktatura i monarhija širom Bliskog istoka.

Profimedia

Međutim, mnogi Iranci nisu zadovoljni Hamnejevom vladavinom, a naročito ne mogućim izborom njegovog sina za naslednika. Osim toga, zapadne sankcije povezane sa nuklearnim programom zemlje naškodile su ekonomiji zemlje.

Međutim, možda je najveća pretnja njegovoj vladavini primena strogih islamskih zakona, koji su postali oštriji poslednjih godina, a koji su posebno strogi premaženama i mladima.

Republika je doživela nekoliko talasa narodnih protesta poslednjih godina, poslednji nakon smrti Mahse Amini 2022. godine, koja je uhapšena jer navodno nije pokrila kosu u javnosti.

Više od 500 ljudi je ubijeno tokom protetsa, a 22.000 su pritvorene.

Sada ostaje da se vidi kakva će biti reakcija ajatolaha na napad na Iran koji je Izrael izvršio tokom noći u petak na subotu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi