Grenland je praktično bespomoćan pred Trampom: U slučaju invazije, to bi bio najkraći rat na svetu

Sjedinjene Američke Države potpisale su 1951. sporazum sa Danskom kojim su se obavezale da će zaštititi Grenland od napada, a 74 godine kasnije pretnja dolazi upravo iz Amerike.

Prošle sedmice bivši i budući američki predsednik Donald Tramp izazvao je šok širom Evrope kada je odbio da isključi upotrebu vojne sile u cilju da pripoji najveće ostrvo na svetu, autonomnu teritorije od 57.000 ljudi koja je deo Kraljevine Danske. 

Tramp, koji je takođe izneo ideju da SAD preuzmu Kanadu i Panamski kanal, odavno je bacio oko na Grenland, strateško ostrvo bogato mineralima i naftom.

Iako se ne postavlja pitanje koja zemlja bi pobedila u borbi, Danska bi možda imala veće šanse ako bi se obratila advokatima. Kopenhagen bi mogao da ih pita da li je EU na neki način u obavezi da brani Grenland, da li može da se pozove na zajedničke odredbe NATO-a o odbrani protiv napada najveće članice Alijanse i koje su obaveze Vašingtona prema sporazumu iz 1951.

SAD imaju daleko najveći odbrambeni budžet na svetu - samo prošle godine potrošile su 948 milijardi dolara. U oružanim snagama imaju 1,3 miliona ljudi, a neki od njih trenutno su stacionirani na Grenlandu. Danska je, sa druge strane, prošle godine potrošila 9,9 milijardi dolara na odbranu, ima 17.000 vojnika, a većinu teške opreme za kopneno ratovanje donirala je Ukrajini.

Profimedia

Ako bi Tramp ispunio svoju pretnju da anektira Grenland silom, "to bi bio najkraći rat na svetu, jer na Grenlandu nema odbrambenog kapaciteta. Amerikanci su bili glavni", rekao je Ulrik Pram Gad, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije.

Neki brodovi danske obalske straže posećuju jugoistok Grenlanda, ali danska štampa je izvestila da softver potreban za gađanje ciljeva nikada nije kupljen i instaliran, dodao je on. 

Pram Gad je rekao da je zbunjen Trampovim namerama.

- Je li to bravura? Da li je to diplomatska pretnja između saveznika? Ne znamo baš, ali to će biti modus za naredne četiri godine - kazao je on. 

Najviši zvaničnici, uključujući danskog ministra spoljnih poslova Larsa Lokea Rasmusena i njegovog odlazećeg američkog kolegu Entonija Blinkena, prvobitno su odbacili Trampove komentare.

Međutim, danska premijerka Mete Frederiksen organizovala je u četvrtak sastanak sa partijskim liderima kako bi razgovarali o tom pitanju, dok je Rasmusen odustao od prvobitne nonšalantne reakcije.

Profimedia

- Mi ovo shvatamo veoma ozbiljno, ali nemamo nikakvu ambiciju da eskaliramo rat reči sa predsednikom koji je na putu ka Beloj kući - izjavio je on.

Danska je nesposobna za borbu protiv invazije

Prema paktu iz 1951. godine, SAD su prihvatile zakonsku obavezu odbrane arktičkog ostrva od bilo kakvog napada, s obzirom na nesposobnost danskih oružanih snaga da se bore protiv potencijalnog agresora bez pomoći.

- Danska je bila veoma svesna toga da ne može sama da brani Grenland ni od koga - kaže Kristijan Sobi Kristensen, viši istraživač u Centru za vojne studije Univerziteta u Kopenhagenu.

Ako bi Tramp pokušao da zauzme teritoriju silom, "pitanje je protiv koga bi se Amerikanci borili. Protiv svoje vojske? Oni su već tamo", dodao je on.

SAD su znatno smanjile svoje vojno prisustvo na ostrvu nakon završetka hladnog rata, ali radarska stanica za rano upozoravanje ostaje u svemirskoj bazi Pitufik na severozapadu Grenlanda. To je ključna prednost, jer ona može da uoči svemirske letelice i balističke rakete, uključujući potencijalne nuklearne bojeve glave koje je lansirala Moskva.

Profimedia

U međuvremenu, danske oružane snage nisu ni opremljene ni obučene za to da se odupru američkoj invaziji. Oni su se brinuli o svakodnevnijim vojnim aktivnostima u mirnodopskim vremenima, objasnio je Sobi Kristensen, i redovno raspoređuju pomorske patrolne avione i brodove u vodama Grenlanda.

U decembru prošle godine danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen najavio je novi paket izdataka za odbranu koji obuhvata "dvocifreni iznos od milijardu kruna" za kupovinu dve bespilotne letelice velikog dometa, dve patrole sa psećim zapregama i dva inspekcijska broda. Novac je takođe bio namenjen finansiranju zapošljavanja većeg broja ljudi za Arktičku komandu Danske u glavnom gradu Nuku i nadogradnju aerodroma "Kangerlusuak" kako bi bio pogodan za borbene avione F-35.

Taj pritisak je bio podstaknut zahtevima SAD, uključujući i Trampovim tokom prvog mandata, prema Marku Džejkobsenu, vanrednom profesoru na Kraljevskom danskom odbrambenom koledžu.

Kada je Tramp prvi put izneo ideju o kupovini Grenlanda 2019, "to je bio deo američke strategije da se Danska natera da potroši više vojnog budžeta na nadzor Grenlanda", rekao je on.

David protiv Golijata

Profimedia

Iako su danske oružane snage znatno manje od američkih, Kopenhagen je ipak među onim evropskim prestonicama koje su veoma ozbiljno shvatile potrebu za jačanjem odbrane od početka rata u Ukrajini.

Danska je prošle godine potrošila 2,37 odsto svog BDP-a na vojsku, što je iznad cilja NATO-a od dva procenta, i planira dalje povećanje. Danske vazduhoplovne snage zamenjuju svoju flotu F-16 savremenim borbenim avionima F-35 američke proizvodnje i trenutno traže sisteme za protivvazdušnu odbranu.

Međutim, Danska je takođe značajno iscrpila svoje zalihe oružja dajući artiljerijske sisteme i tenkove Kijevu, tvrdeći da se, za razliku od Ukrajinaca, Danci ne suočavaju sa direktnom pretnjom od neprijateljske imperijalističke sile.

Bez obzira na to, donirana vojna oprema bila bi od male koristi u odbrani Grenlanda od invazije SAD.

- Jedini način da se deluje tamo je u vazduhu ili na moru. Kopneni rat nema mnogo smisla na Grenlandu - rekao je Sobi Kristensen.

Ako bi Kopenhagen pružio otpor oslanjajući se na pravila i zakone, mogao bi da zatraži pomoć od EU.

Profimedia

Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro rekao je u sredu da Evropska unija neće dozvoliti otimanje zemlje, ali je nejasno da li će Kopenhagen zaista moći da se osloni na EU za vojnu pomoć.

U slučaju "izuzetno teorijske" invazije SAD na Grenland, primenjivaće se klauzula EU o uzajamnoj pomoći iz člana 42 (7) Ugovora, rekao je portparol Evropske komisije novinarima ove nedelje.

Međutim, klauzula je "besmislena u svom sadašnjem obliku jer iza nje nema prave vojne sile", napisao je Danijel Fiot iz Centra za bezbednost, diplomatiju i strategiju pri Briselskoj školi upravljanja.

Takođe je nejasno da li bi Danska, članica osnivač NATO-a uz SAD, mogla da se pozove na član 5, klauzulu o uzajamnoj pomoći Alijanse, protiv drugog saveznika.

- U suštini biste imali članicu NATO-a koja aneksira teritoriju druge članice NATO-a. Dakle, to bi bila prilično neistražena teritorija. Kada razmislite o tome, to nema nikakvog smisla - rekla je Agate Demarais, viši politički saradnik u Evropskom savetu za spoljne odnose.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi