Može li Tramp da povuče SAD iz NATO-a? Evo šta bi se u tom slučaju desilo

Odavno nije tajna da je novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp skeptičan prema NATO-u. Nakon što je kritikovao saveznike zbog nedovoljne potrošnje na odbranu, pokušao je da premesti američke vojne snage u Evropi na lokacije van Nemačke i čak je izneo ideju da se SAD povuku iz Alijanse. Neki potencijalni savetnici su tvrdili da je za bezbednost SAD važna Azija, a ne Evropa.

Međutim, čak i ako je obećavao da će povući taj potez, od povratka u Belu kuću nije ponovo pominjao da će se povući iz NATO i malo je verovatno da će to iznenada uraditi, smatraju posmatrači.

Neki od njih smatraju da će Amerika biti deo NATO-a još mnogo administracija, posebno zbog odredbi u Zakonu o ovlašćenjima za državnu odbranu koji ograničava predsednika da se jednostrano povuče iz saveza bez saglasnosti Kongresa.

Godine 2018, kada je Donald Tramp tokom prvog mandata upozorio da bi mogao da povuče SAD iz NATO-a, Kongres je mislio drugačije. Dodao je posebnu odredbu u Zakon o ovlašćenju za nacionalnu odbranu iz 2020. godine, koji određuje finansiranje američke vojske. Odeljak 1250A precizira da predsednik ne može jednostrano povući Ameriku iz NATO-a bez akta Kongresa, ili ako se dve trećine Senata ne slože sa tim.

Međutim, postoje razni načini da se "tiho povuče", to jest da se američka zastava vijori iznad sedišta NATO-a, ali da se ne učini mnogo toga u Alijansi. U osnovi, američke administracije ne moraju da rade sa NATO-om da bi ostvarile njegove ciljeve. One mogu izabrati da koriste druge mehanizme, kao što su bilateralni odnosi, kako bi ostvarili ciljeve spoljne i nacionalne bezbednosne politike.

Već je bilo primera "pritajenosti"

Profimedia

SAD nisu jedina zemlja koja se pritajila u multilateralnim vojnim poslovima. U većini koalicionih operacija ima primera zemalja koje rade razne stvari da bi ostale angažovane na papiru, ali u praksi minimiziraju nivoe rizika. Kanada je, na primer, okončala svoju misiju visokog rizika u Kandaharu posle prve decenije rata u Avganistanu - zamenila je svoje borbene snage misijom obuke policije u garnizonu u Kabulu do 2014. godine, kada je završila borbenu operaciju.

U operaciji "Iračka sloboda" Japan je tokom vremena uložio dosta napora da smanji operativni rizik, uključujući prelazak sa obezbeđivanja Grupe za rekonstrukciju i podršku u provinciji Samava na pružanje podrške vazdušnom mostu, bez potpunog odustajanja od misije.

Činjenica je da se države udružuju u koalicije iz raznih razloga koji nemaju veze sa neposrednim pretnjama. Zemlje poput Australije, Japana i Južne Koreje pridružile su se Sjedinjenim Američkim Državama u Iraku manje zato što su se složile oko pretnje koju je predstavljao Sadam Husein, a više zato što su želele da istaknu podršku svom odnosu sa Amerikom.

Kako se rat u Avganistanu odugovlačio, neke zemlje, kao što su Holandija i Kanada, slale su trupe i resurse u Avganistan kako bi istakle podršku partnerstvu sa SAD i da bi podstakle sam NATO.

Profimedia

Dakle, zemlje koje su doprinele misiji u Avganistanu, posebno posle 2005, učinile su to manje zbog pretnje koju su predstavljali talibani, a više zato što je NATO vodio operaciju. NATO je kamen temeljac bezbednosnih politika mnogih zemalja i one se oslanjaju na Alijansu u širokom spektru pitanja. Zbog toga su zemlje podršku NATO-u na terenu posmatrale kao vitalni strateški interes.

Glavni uzrok za povlačenje

Tu je pitanje "podele tereta", to jest izdvajanja više od 2 procenta svog bruto domaćeg proizvoda na programe odbrane, što je Trampova osnovna zamerka. Nekoliko članica NATO-a ne ispunjava ovaj zahtev.

Zato se očekuje da bi Tramp lako mogao da odluči da digne ruke od Alijanse i tiho napusti NATO.

A tada se postavljaju druga pitanja. Ako NATO nije važan za Ameriku, zašto bi bio važan za bilo koju drugu članicu? Ako saveznici više ne veruju u legitimnost američkog rukovodstva, zašto bi izabrali da podrže ciljeve američke međunarodne politike?

Teoretski gledajući, ako bi SAD želele međunarodnu podršku u sukobu sa Kinom ili Iranom ili po pitanju bilo kog drugog neprijatelja, izgradnja konsenzusa bila bi daleko teža bez NATO-a i sličnih saveza.

Posledice bi bile razorne za Ameriku

Profimedia

Ne može se poreći da su Sjedinjene Države i dalje najmoćnija svetska supersila - sa jakom ekonomijom, ogromnom vojskom i, što je najvažnije, nuklearnim arsenalom koji može da uništi svet ako se nađe u takvoj situaciji. Ipak, čak i kao supersila, Sjedinjene Države ne mogu biti same.

Problem je i u tome što SAD ne bi, u slučaju da napuste NATO, zadržati prisustvo u Evropi, Africi ili na Bliskom istoku, a onda bi mnoge zemlje mogle da se približe Rusiji ili Kini.

Vašington bi ostao bez pristupa mnogim vojnim bazama širom sveta.

To je sproblematično iz strateškog ugla, jer američki supernosači na nuklearni pogon mogu imati neograničenu izdržljivost, ali brodovi koji ih nose je nemaju, pa su im potrebne baze širom sveta. Bez prijateljskih luka, mornarica SAD mogla bi da deluje samo bliže američkim obalama.

Osim toga, ako se SAD povuku iz NATO-a, verovatno je da će oslabiti i kupovina američkog oružja. Evropa već razvija borbeni avion šeste generacije, pa se može očekivati da će sve porudžbine F-35 biti otkazane. Isto važi i za mnoge kopnene sisteme.

Profimedia

Pored opcija iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Izraela, druge nacije, uključujući Poljsku, Japan i Južnu Koreju, pojačavaju industriju oružja. Zato je moguće da bi SAD mogle da izgube prvo mesto na listi izvoznika oružja ukoliko se "razortače" sa drugim državama.

Ne radi se samo o profitu kompanija "Lockheed Martin", "Northrop Grumman", "Boeing" i "General Dinamics", nego i o stotinama hiljada radnih mesta u tim preduzećima i njihovim kooperantima. SAD možda troše više na svoju vojsku nego bilo koja druga zemlja, ali to nije dovoljno da sve te firme spasu. Prodaja u inostranstvu je ključna za njih.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi