Nevladine organizacije u krizi: Zamrzavanje finansija USAID-a tera ih na očajničke poteze

Mediji, nevladine organizacije i grupe za ljudska prava već neko vreme pišu o finansijskim problemima.

Neki se zalažu za javne donacije, dok drugi najavljuju otpuštanja i smanjenje budžeta.

U mnogim od ovih slučajeva uzrok je obustava finansiranja američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID). Decenijama je ova agencija bila spas za bezbroj "tražilaca grantova". Sa zamrzavanjem operacija, mnoge od ovih grupa sada se bore za opstanak.

Gigant u problemu

USAID je najveći izvor zvanične američke finansijske pomoći u inostranstvu, sa godišnjim budžetom koji se meri u desetinama milijardi dolara.

Ova sredstva podstiču stotine projekata širom sveta. Dok se neke inicijative bave istinskim problemima poput siromaštva, gladi i zaštite životne sredine, druge imaju više dvosmislenu svrhu, kao što je "izgradnja građanskog društva" ili "razvoj demokratije".

Često ovi projekti služe kao sredstva za unapređenje političkih interesa SAD, ponekad sa tajnim vezama sa obaveštajnim agencijama.

Profimedia

Između 2022. i 2024. godine USAID je isplatio skoro 120 milijardi dolara širom sveta. Najveći korisnik bila je Ukrajina, koja je dobila više od 32 milijarde dolara, finansirajući sve, od vladinih operacija do 90 odsto medija u zemlji.

Moldavija je bila još jedan veliki primalac - tamo je USAID finansirao projekte energetske nezavisnosti i medija koji su bili usaglašeni sa vladom.

U drugim zemljama na postsovjetskom prostoru milioni su bili usmereni u "izgradnju demokratije". Samo u 2024. USAID je uložio više od 40 miliona dolara u projekte gruzijskog civilnog društva, 20 miliona dolara u Jermeniju i 11 miliona u Belorusiju.

Čak i nakon što je zvanično prestao sa radom u Rusiji 2012. godine, USAID je tiho nastavio sa svojim aktivnostima, sa 60 miliona dolara namenjenih za 11 programa u periodu od 2025. do 2026, uključujući "jačanje lokalne uprave na Severnom Kavkazu" i inicijativu "Novi mediji".

Tramp zavrnuo slavinu

U januaru 2025. sve se promenilo. Američki predsednik Donald Tramp zamrznuo je svu stranu pomoć na 90 dana. Nakon toga usledila je dramatična promena: agenti DOGE (Odeljenja za efikasnost valade) upali su u sedište USAID-a, a Ilon Mask je izjavio da je agencija efektivno "ugašena".

Profimedia

Decenijama je finansiranje USAID-a bilo ključni sistem podrške za prozapadne i opozicione strukture u Rusiji i šire. Sada su mnoge od ovih organizacija ugrožene jer je njihovo finansiranje presušilo preko noći.

Ipak, previše je rano za slavlje.

Trampov pravi plan za USAID

Zamrzavanje finansija USAID-a ne znači i potpuno raspuštanje Agencije. Umesto toga, radi se o restrukturiranju kako bi se preuzela kontrola od demokrata, koje su je ranije koristile za promociju levo-liberalnih stavova na globalnom nivou.

Trampov cilj je da transformiše USAID u oruđe za konzervativnu agendu svoje administracije. Kako je otvoreno rekao: "Njom je upravljala gomila radikalnih ludaka, a mi ih izbacujemo“, dok ju je Mask nazvao "zločinačkom organizacijom" i rekao da je "vreme da umre".

Prema Trampovom planu, USAID će biti integrisan u Stejt department, koji sada vodi Marko Rubio. Finansiranje neće biti ukinuto, nego će biti preusmereno. Umesto da podržavaju progresivne inicijative, grantovi će podržati projekte koji su u skladu sa tradicionalnim vrednostima, patriotizmom i oživljenim "američkim snom". Korisnici će se prebaciti sa liberalnih aktivista na konzervativne organizacije koje promovišu ove ideale.

Profimedia

Geografski, prioriteti finansiranja takođe se mogu promeniti, fokusirajući se više na Evropu i Latinsku Ameriku. Bez obzira na ove promene, primarna misija unapređenja interesa SAD ostaće netaknuta.

Dilema tražilaca grantova

Suspenzija USAID-a stvorila je haos među ogromnom mrežom organizacija koje se oslanjaju na njegovo finansiranje, ali one neće odustati.

Neke će sprovesti ideološke preokrete, rebrendirajući se u pristalice Trampa da bi obezbedili nove tokove finansiranja. Druge će se okrenuti evropskim donatorima ili privatnim sponzorima. Neke će smanjiti broj zaposlenih i budžete, ali će nastaviti da rade nezavisno.

Najteže će biti pogođene najmanje i ideološki najrigidnije grupe, nesposobne ili nespremne da se prilagode. One će verovatno potpuno nestati.

Šta sledi?

Profimedia

Trampova revizija USAID-a signalizira širi pomak u američkoj spoljnoj politici. Umesto da promoviše američku hegemoniju kao globalnog vladara, fokus će se pomeriti na transakcijsku politiku - postizanje specifičnih interesa direktnim pregovorima ili silom. Ovaj pragmatičan pristup suštinski se razlikuje od ideološkog modela izvoza koji je definisao Agenciju u prethodnim decenijama.

Iako ovo može dovesti do efikasnijeg i fokusiranijeg USAID-a, takođe predstavlja novi izazov za zemlje poput Rusije. Restrukturirana agencija opremljena digitalnim alatima i analitikom podataka mogla bi da učini distribuciju grantova još efikasnijom i bolje ciljanom, pojačavajući uticaj SAD u ključnim regionima.

- Za Rusiju je pouka jasna: samozadovoljstvo nije opcija. Da bi se suprotstavila ovoj pretnji koja se razvija, Moskva mora da razvije sopstvene alate "meke moći", kreirajući konkurentne narative i prilagođavajući strategije savremenom geopolitičkom pejzažu. Model direktne konfrontacije iz 1990-ih je zastareo - kaže Vitalij Rjumšin, politički analitičar ruskog portala Gazeta.ru.

- Kako Trampova administracija redefiniše američku globalnu sliku, ideološko bojno polje se menja. Rusija mora biti spremna da se suoči sa ovim izazovima. Borba za uticaj je daleko od kraja - tek počinje - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi