Treća godišnjica početka rata u Ukrajini: Šta se sve desilo tokom 36 meseci sukoba

Prošle su tri godine otkako su ruske snage 24. februara 2024. godine prešle granicu i ušle u Ukrajinu, čime je započeo sukob koji je promenio mnogo toga u Evropi.

Tokom 36 meseci krvavih borbi umrle su hiljade ljudi, milioni su izbegli iz svojih domova, a čitavi gradovi ostali su u ruševinama.

Iako se već nedeljama unazad priča o mogućnosti mira, kraj neprijateljstvima se i dalje ne nazire.

Pregovori SAD i Rusije u Saudijskoj Arabiji o mirovnom sporazumu za okončanje borbi u Ukrajini bili su samo prvi korak ka tome.

U nastavku podsećamo samo na najvažnije momente trogodišnjeg rata.

2022.

24. februar

Rusija napada Ukrajinu sa tri strane - sa severa, istoka i juga. Ruske snage brzo stižu do granica Kijeva, a posle priča da je pobegao iz zemlje Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, snima video ispred svoje kancelarije kako bi pokazao da je i dalje tu.

Profimedia

16. mart

Rusi pogađaju zgradu pozorišta u strateškom lučkom gradu Marijupolju, gde su se civili skrivali, ubivši stotine ljudi u jednom od najsmrtonosnijih napada u ratu.

13. april

Vodeći brod ruske Crnomorske flote, raketna krstarica Moskva, oštećena je ukrajinskim projektilima i potonula je dan kasnije.

16. maj

Tokom skoro tromesečne opsade, ukrajinski branioci čeličane Azovstalj u Marijupolju, poslednjeg ukrajinskog uporišta, predaju se ruskim snagama.

18. maj

Finska i Švedska predaju zahteve za pridruživanje NATO-u.

30. jun

Ukrajina dobija više oružja sa Zapada, među kojim se posebno ističu višecevni raketni lanseri visoke pokretljivosti (HIMARS) koje su isporučile SAD.

Profimedia

22. jul

Uz pomoć Turske i UN Rusija i Ukrajina su se složile da puste zalihe žita koje su bile blokirane u ukrajinskim crnomorskim lukama, čime je okončan zastoj koji je uticao na svetsku bezbednost hrane.

9. avgust

Snažne eksplozije pogodile su vazdušnu bazu na Krimu, a ruska vlada optužila je Ukrajinu da je kriva za eksploziju bombe u vozilu u kojoj je poginula ćerku ruskog ideologa Aleksandra Dugina.

21. septembar

Putin naredio mobilizaciju 300.000 rezervnih vojnika.

27. septembar

U blizini gasovoda "Severni tok" u Baltičkom moru detektovane su 27. septembra podvodne detonacije, zbog čega je gas iz njega počeo da curi i izbija na površinu, a Danska je odmah odbacila mogućnost slučajnosti i incident nazvala namernom akcijom. Do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za sabotažu.

Profimedia

30. septembar

Ruski predsednik Vladimir Putin je na ceremoniji u Kremlju potpisao dokumente o pristupanju četiri regiona Ukrajine Rusiji nakon referenduma na kojima su građani glasali za to.

9. novembar

Kao odgovor na ukrajinsku kontraofanzivu, Rusija je objavila da se povlači iz Hersona, regionalnog čvorišta koje je uspela da zauzme.

15. novembar

Raketa iz Ukrajine pala je 15. novembra na teritoriju Poljske, koja je članica Alijanse, zbog čega je odmah počelo da se priča o pokretanju člana 4 Povelje NATO-a, kojom se napad na jednu državu članicu smatra napadom na ceo vojni savez.

Mnogi su za incident odmah počeli da krive Rusiju, koja je negirala da ima išta s tim. Kijev je otvoreno optužio Moskvu i pozvao NATO da reaguje, ali je Bajden na kraju saopštio da su raketu koja je završila u Poljskoj ispalili Ukrajinci i da je slučajno zalutala u susednu zemlju.

21. decembar

Zelenski je posetio SAD na svom prvom putovanju u inostranstvo od početka rata. Sastao se sa predsednikom Džoom Bajdenom kako bi obezbedio raketne sisteme protivvazdušne odbrane i "Patriot" i obratio se Kongresu.

Profimedia

2023.

1. januar

U ukrajinskom raketnom napadu na grad Makejevku poginuli su brojni nedavno regrutovani ruski vojnici. Dok ukrajinski zvaničnici procenjuju da je poginulo na stotine ljudi, rusko Ministarstvo odbrane tvrdilo je da je poginulo 89 vojnika.

14. januar

Ruska raketa uništila je stambenu zgradu u gradu Dnjepru, ubivši 45 ljudi, tokom još jedne runde napada Rusije na energetsku infrastrukturu Ukrajine.

20. maj

Borbe oko Bahmuta (Artjomovska) vodile su se do 20. maja 2023, kada je šef grupe Vagner Jevgenij Prigožin rekao da su ruske snage u potpunosti preuzele kontrolu nad njim posle nekoliko meseci intenzivnih borbi.

6. jun

Brana Kahovka na Dnjepru je raznesena 6. juna, a njeno pucanje izazvalo je veliki poplavni talas.

23. jun

Profimedia

Putinova desna ruka Jevgenij Prigožin pokrenuo je kratkotrajnu pobunu koja je signalizirala da se nove frakcije pojavljuju u ruskim snagama. Frustriran vođstvom Kremlja i nedostatkom podrške na bojnom polju, Prigožin je pozvao trupe da krenu ka Moskvi. Tenzije su, međutim, brzo ublažene, sporazumom postignutim do 24. jula.

17. jul

Ukrajinske snage preuzimaju odgovornost za novi napad na ključni Krimski most. Most se smatra ključnom pristupnom tačkom za Moskvu.

23. avgust

Vođa Vagnera Prigožin poginuo je u avionskoj nesreći u Rusiji. Njegova smrt je izazvala neizvesnost oko budućnosti Vagnerovih trupa, za koje se u velikoj meri veruje da su pokretačka snaga vojnih inicijativa u Ukrajini.

2. novembar

Ukrajina je objavila da je pretrpela najobimnije rusko artiljerijsko bombardovanje u 2023. za 24 sata. Podaci ministra unutrašnjih poslova Igora Klimenka pokazuju da je granatirano oko 118 naselja u 10 regiona.

25. novembar 

Rusija je izvela masivan napad dronom na Kijev, oštetivši nekoliko zgrada i ranivši najmanje dve osobe. 

Profimedia

26. novembar

Rusija je otkrila da je oborila ukrajinske dronove koji su leteli iznad Moskve.

30. decembar 

Do nasmrtonosnijeg napada na Belgorod došlo je 30. decembra kada su u ukrajinskom granatiranju stradale čak 24 osobe.

2024.

26. januar

Rusija i Ukrajina optužile su jedna drugu da je suprotna strana oborila avion Iljušin-76, koji je navodno prevozio 65 ukrajinska ratna zarobljenika. 

23. februar

SAD i EU najavile su sankcije za 600 ljudi i subjekata povezanih sa Rusijom zbog rata u Ukrajini i smrti ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

22. mart

Rusija je započela najveći napad na ukrajinsku energetsku infrastrukturu od početka sukoba sa 151 raketom i bespilotnom letelicom, od kojih su 92 oborene.

Profimedia

Tom prilikom pogođena je brana Dnjeparske hidroelektrane u Zaporožju, što je dovelo do nestanka struje u devet regiona i ugrozilo milion ljudi.

5. april

Ukrajina je pokrenula novi talas napada dronovima na zapad Rusije, ciljajući četiri vazdušne baze. Smatra se da je najmanje šest vojnih aviona uništeno, a da je osam "teško oštećeno".

3. maj

Kako su ruske snage napredovale na istoku Ukrajine, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će razmotriti slanje trupa u Ukrajinu "ako Rusi probiju linije fronta" ili ako Ukrajina to zatraži.

10. maj

Rusija je obnovila ofanzivu u Harkovskoj oblasti, potiskujući ukrajinske snage jedan kilometar od dogovorene međunarodne granice.

30. jun

Rusija je povratila nekoliko sela koja je Ukrajina ponovo uspela da zauzme tokom kontraofanzive.

2. avgust

Profimedia

Ruski zvaničnici na Krimu izvestili su o napadima raketa i dronova širom poluostrva, posebno u Sevastopolju, Simferopolju, Jevpatoriji i Balaklavi.

4. avgust

Ukrajina je počela da koristi F-16 koje je Evropa isporičila, ali nije bila najveštija u tome, pa je jedan borbeni avion sama oborila.

6. avgust

Borbe u Kurskoj oblasti počele su 6. avgusta, kada su ukrajinske oružane snage prešle rusko-ukrajinsku granicu i započele vojne operacije na ruskoj teritoriji.

16. oktobar

Zelenski je podelio svoj "plan pobede" sa Vrhovnom radom (Ukrajinski parlament). On je uključivao poziv Ukrajini za članstvo u NATO-u i dozvolu za korišćenje zapadnog oružja za napade dugog dometa.

10. novembar

Trideset i dve ukrajinske bespilotne letelice napale su Moskvu. Jedna osoba je povređena, a napadi su zatvorili glavne moskovske aerodrome za letove.

2025.

5. januar

Profimedia

Ukrajinske snage pokrenule su obnovljenu kontraofanzivu "u više pravaca" u Kurskoj oblasti.

27. januar

EU je obnovila svoje tekuće sankcije Rusiji.

9. februar

Ruske snage zauzele su ukrajinsko selo Orihovo-Vasilovka, 11 kilometara severozapadno od Bahmuta.

12. februar

Američki predsednik Donald Tramp obavio je telefonski razgovor sa Putinom, zaključivši da će pregovori o okončanju sukoba između Rusije i Ukrajine odmah početi.

13. februar

U Moldaviji su se dve ruske bespilotne letelice, koje su navodno krenule u napad na Reni, srušile neposredno iznad granice.

Poliția Republicii Moldova

14. februar

Zelenski je tvrdio da je ruski napad dronom naneo značajnu štetu novom sigurnom zatvorenom prostoru u Černobilju koji pokriva reaktor broj 4 nuklearne elektrane u Černobilju, instaliran nakon katastrofe 1986. godine. Bez obzira na to, nivo radijacije ostao je u okvirima normale.

16. februar

Ukrajinske snage su tvrdile da su ponovo zauzele ukrajinski grad Piščane u blizini Pokrovska.

Zelenski je rekao da je više od 46.000 ukrajinskih vojnika ubijeno i da je skoro 380.000 povređeno od početka sukoba.

Tramp je izjavio da će dozvoliti evropskim zemljama da kupuju američko oružje i daju ga Ukrajini.

18. februar

Delegacije SAD i Rusije postigle su saglasnost o rešavanju "problema u bilateralnim odnosima" nakon razgovora održanih u Rijadu, na kojima je napravljen prvi korak ka uspostavljanju mira.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi