Da li bi NATO mogao da opstane bez Amerike? Tramp pominje napuštanje bloka, ali bi zbog jednog čoveka mogao da se predomisli

Evropa se našla u nebranom grožđu nakon što je status Sjedinjenih Američkih Država u NATO-u stavljen pod znak pitanja sa dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću.

Javni Trampov animozitet prema ukrajinskom Vladimiru Zelenskom, njegova spremnost da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i nedavni komentari koji dovode u sumnju da li bi on branio saveznike iz NATO-a "ako ne plate" naterali su evropske lidere da počnu da razmišljaju o do tada nezamislivom - da li su SAD najveći bezbednosni partner kao kada je 1940. Stari kontinet potresao rat?

Međutim, NATO bez SAD teško da bi bio onesposobljen, sa više od milion vojnika i modernim naoružanjem iz 31 druge zemlje u Alijansi. On takođe ima bogatstvo i tehnološko znanje da se odbrani bez SAD, kažu analitičari.

SAD i Nemačka daju najveći doprinos vojnom budžetu NATO-a, civilnom budžetu i bezbednosnom investicionom programu, svaka sa skoro 16 odsto, a zatim slede Velika Britanija sa 11 odsto i Francuska sa 10 odsto, navodi se u izveštaju NATO-a. Analitičari kažu da Evropi ne bi trebalo mnogo da nadoknadi gubitak doprinosa Vašingtona.

Ako se evropske zemlje ujedine i kupe odgovarajuću opremu, Evropa bi "mogla da predstavlja ozbiljno konvencionalno i nuklearno sredstvo odvraćanja" za Rusiju, kazao je krajem februara za brojne medije Ben Šrir, izvršni direktor Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

- Evropa sama ima kapacitet da prikupi resurse koji su joj potrebni da se odbrani, samo je pitanje da li to želi - rekao je Šrir.

Profimedia

I to je ključno pitanje. Tokom više od 75 godina i administracija 14 različitih američkih predsednika, uključujući prvu Trampovu administraciju, SAD su bile te koje su držale Alijansu na okupu.

Tokom hladnog rata američke trupe na kontinentu bile su tamo radi odvraćanja od bilo kakvih sovjetskih ambicija da prošire savez Varšavskog pakta i na kraju su videli njegov kraj kada je pao Berlinski zid 1989. NATO kampanje na Balkanu 1990-ih vođene su sa američkim trupama i vazdušnim snagama. I, sve dok druga Trampova administracija nije stupila na dužnost 20. januara, Vašington je predvodio pomoć Ukrajini.

Te decenije transatlantske solidarnosti možda su se završile poslednjih dana, kažu analitičari.

Trampov sukob u Ovalnom kabinetu sa Zelenskim, nakon čega je zaustavio američku pomoć Kijevu, "osetio se kao dublji raskid, ne samo sa Ukrajinom, već i sa strategijom američkog 'slobodnog sveta' od Trumana do Regana", rekao je Den Frid, viši saradnik u Atlantskom savetu i bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu, na veb-stranici Saveta.

Džon Lof, bivši zvaničnik NATO-a, koji je sada saradnik istraživačkog centra Četam haus u Londonu, vidi još dublji raskol u Alijansi.

Profimedia

- Jednostavno se čini da Sjedinjene Američke Države vide Evropu više kao konkurenta, rivala, nego kao saveznika - rekao je Lof za CNN, dodajući da je zbog toga opredeljenost Vašingtona da brani saveznike u NATO-u donekle pod znakom sumnje.

To je razdor koji Lof vidi kao nepopravljiv.

- Jednom kada počne da se gubi deo te posvećenosti, zapravo se gubi sve - rekao je Lof.

Neki ljudi u evropskim krugovima počinju da se pitaju da li Vašington treba opisati "na neki način kao neprijatelja", rekao je on, ali neki analitičari kažu da NATO bez SAD nije loša ideja.

- Čim se američki saveznici uvere da više ne mogu da veruju u američke sposobnosti da ih brane kada dođe do pritiska, oni će se okrenuti radu na povećanju sopstvenih sposobnosti - napisao je na platformi "War on the Rocks" Moric Grifrat, postdoktorski saradnik iz oblasti bezbednosti i spoljne politike na Institutu za globalno istraživanje "William & Mary".

- U tom smislu će, možda kontraintuitivno, povlačenje američkih snaga stvoriti još jaču, a ne slabiju Evropu - napisao je Grifrat.

Premijer Poljske, članice NATO-a, Donald Tusk, smatra da je ovaj proces već počeo.

Profimedia

- Evropa kao celina je zaista sposobna da pobedi u bilo kojoj vojnoj, finansijskoj, ekonomskoj konfrontaciji sa Rusijom - mi smo jednostavno jači. Morali smo samo da počnemo da verujemo u to. I danas se čini da se to dešava - rekao je on uoči samita Evropske unije ove nedelje.

Šta ima Evropa?

Teoretski bi evropska vojska mogla da bude snažna.

Turska ima najveće oružane snage u NATO-u nakon Sjedinjenih Američkih Država, sa 355.200 aktivnog vojnog osoblja, prema vojnom bilansu 2025, koji je sastavio IISS. Slede Francuska (202.200), Nemačka (179.850), Poljska (164.100), Italija (161.850), Ujedinjeno Kraljevstvo (141.100), Grčka (132.000) i Španija (122.200).

Turska takođe ima najviše vojnog osoblja, koje čini većinu kopnenih trupa na liniji fronta, 260.200, a za njom slede Francuska (113.800), Italija (94.000), Grčka (93.000), Poljska (90.600), Velika Britanija (78.800) i Španija (70.200,50), prema izveštaju IISS-a6.

Poređenja radi, u junu 2024. bilo je oko 80.000 američkih vojnika raspoređenih u baze u zemljama NATO-a, navodi se u izveštaju Kongresne istraživačke službe (CRS) iz jula 2024.

Profimedia

Većina tih američkih vojnika nalazi se u Nemačkoj (35.000), Italiji (12.000) i Velikoj Britaniji (10.000), navodi CRS.

Neke od većih zemalja NATO-a takođe imaju moćno oružje. Osim SAD, Francuska i Velika Britanija imaju nuklearno oružje, pri čemu obe koriste podmornice sa balističkim projektilima.

Saveznici u NATO-u pored SAD imaju oko 2.000 borbenih i jurišnih aviona, među kojima su i desetine novih stelt aviona F-35.

Kopnene snage uključuju moderne tenkove, među kojima su nemački leopardi i britanski čalendžeri, čije donirane jedinice sada služe u ukrajinskoj vojsci. Evropske zemlje NATO-a mogu da postave moćne krstareće rakete, poput zajedničkog francusko-britanskog SCALP/Storm Shadow, koji se takođe dokazao na ukrajinskom ratištu.

Izveštaj o vojnom bilansu za 2025. navodi da Evropa preduzima korake da unapredi svoje vojne snage bez pomoći SAD. U 2024. godini šest evropskih zemalja ujedinilo se u projektu za razvoj krstarećih raketa sa kopna, preduzelo je korake ka povećanju kapaciteta proizvodnje municije i diversifikaciji baze dobavljača - zemlje poput Brazila, Izraela i Južne Koreje postali su nove izvori vojnog hardvera.

Profimedia

Analitičari kažu da bi SAD, čak i ako bi se potpuno povukle iz Evrope, ostavile važnu infrastrukturu iza sebe.

Prema Istraživačkoj službi Kongresa, SAD imaju 31 stalnu bazu u Evropi - pomorske, vazdušne, kopnene i komandno-kontrolne objekte koji bi bili dostupni zemljama u kojima se nalaze ako bi SAD istupile iz Alijanse.

Grifrat napominje da Vašington ne bi izgubio tu infrastrukturu ako se predomisli zbog ove odluke.

- Veći deo američke vojne infrastrukture biće netaknut tokom dužeg perioda, što znači da će Sjedinjene Američke Države imati mogućnost vojnog povratka ako Evropa ne odgovori kako je predviđeno - napisao je on.

Šta sledi?

Neki se nadaju da je priča o povlačenju SAD iz NATO-a samo Trampov trik koji ima za cilj da natera saveznike da izdvoje više za odbranu.

Tanjug/Pool via AP

Kažu da su svet i još jedan ključni saveznik Amerike već to doživeli - tokom Trampove prve administracije, kada je navodno tražio od Pentagona da razmotri opcije za povlačenje američkih trupa stacioniranih u Južnoj Koreji.

To se desilo dok se Tramp pripremao za sastanak sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom na kom se nadao da će ga ubediti da odustane od svog nuklearnog arsenala.

Izvor blizak Beloj kući rekao je tada da se na povlačenje američkih trupa gledalo kao na nešto što bi se moglo desiti u budućnosti, ali "nedugo nakon što nuklearne rakete Severne Koreje provereno nestanu".

Međutim, Kim je odbio molbe da odustane od svog programa nuklearnog oružja.

Nakon toga SAD su nastavile uobičajene radnje na Korejskom poluostrvu. SAD su zadržale desetine hiljada vojnika u Južnoj Koreji. Bilateralne vežbe sa snagama Seula su nastavljene, američki ratni brodovi su posetili južnokorejske luke, a bombarderi američkog vazduhoplovstva su preleteli region.

Isto bi moglo da se desi i u Evropi ako Tramp ne dobije ono što želi od Putina, kažu analitičari. 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi