Šta NATO hoće u Africi? Čega se Alijansa plaši sad kad joj jedna po jedna zemlja okreću leđa

Nekada je reč Zapada u svetu bila sve i svja, ali su ta vremena izgleda prošla, naročito u Africi.

"Branioci demokratije" više nemaju toliko odjeka na Crnom kontinentu. Od Malija do Južne Afrike, od Kenije do Egipta, primećuju se nove težnje, da se sve što dolazi sa Zapada dovodi u pitanje, dok države kontitenta postaju sve glasnije u svojim zahtevima i borbi za sopstvene nacionalne interese, primećuje Musa Ibrahim, izvršni sekretar Fondacije za afričko nasleđe sa sedištem u Johanesburgu.

- To je nešto što više od svega plaši NATO - piše on.

Prošlog meseca NATO-ov centar izvrsnosti za strateške komunikacije (StratCom COE) objavio je izveštaj pod naslovom "Ruske informativne operacije izvan zapadnog informacionog okruženja".

- Na prvi pogled se predstavlja kao neutralna studija ruskog uticaja u Africi. Ali pogledajte bliže i brzo postaje jasno da ovaj izveštaj uopšte nije o Rusiji. Radi se o strahu NATO-a od Afrike koja više ne prima naređenja sa Zapada. Reč je o multipolarnom svetu u usponu, gde afričke zemlje više nisu zarobljene u narativima koje kontroliše Zapad, već su u kontaktu sa alternativnim globalnim silama kao što su Kina, Indija i Rusija. Ne radi se samo o medijima. Ovde se radi o moći - piše on za portal RT.

Licemerje u punom sjaju

Profimedia

Decenijama su zapadni mediji diktirali afričku priču, stvarajući prikaz kontinenta kao bespomoćnog i korumpiranog i tvrdeći da mu je zato stalno potrebna zapadna intervencija.

- Bilo da se radi o BBC-ju, CNN-u ili Rojtersu, ovi mediji su delovali kao čuvari afričke istine, odlučujući ko je heroj, a ko negativac. Ali kako se afričke nacije sve više angažuju sa alternativnim medijskim izvorima, NATO vidi opasan trend: njegov uticaj na afrički narativ opada. I zato poseže za starom, poznatom taktikom - izazivanjem straha - uviđa Ibrahim.

U izveštaju se upozorava da Rusija "popunjava informativni vakuum" u Africi, koristeći medije koje sponzoriše država kao što su RT i Sputnjik da manipuliše afričkim umovima.

- Pretpostavka ovde nije samo smešna već i duboko snishodljiva. To sugeriše da su Afrikanci pasivni potrošači informacija, nesposobni za kritičko razmišljanje, lako podložni "ruskoj propagandi". Ovo, naravno, zanemaruje očigledno: Africi nisu potrebni RT ili Sputnjik da joj kažu da je NATO imperijalistička sila. Afrika je to videla iz prve ruke - podseća analitičar.

- Na kraju krajeva, ko je uništio Libiju 2011, svodeći jednu od najprosperitetnijih afričkih nacija na propalu državu u kojoj su otvorena tržišta roblja postojala godinama? Ko je podržao Mobutua Sese Sekoa u Zairu, ko je ubio Patrisa Lumumbu koji je organizovao državni udar za državnim udarom da bi postavio lidere naklonjene zapadnim interesima? To nije bila Rusija. Bio je to NATO. A sada, NATO želi da drži lekcije Africi o stranom mešanju? Licemerje je zapanjujuće - dodaje on.

Profimedia

Pravi problem ovde jeste to što Afrika misli svojom glavom, smatra Ibrahim.

- Zapadni establišment ne može da toleriše ideju da afričke nacije donose nezavisne izbore, bilo da se to odnosi na trgovinu sa Kinom, jačanje veza sa BRIKS-om ili angažovanje u vojnoj saradnji sa Rusijom. U trenutku kada Afrika izađe van zapadne sfere uticaja, optužuje se da je postala žrtva strane manipulacije. Ipak, kada je Afrikom zaista manipulisano - kada je Zapad postavljao marionetske vlade, nametao programe strukturnog prilagođavanja preko MMF-a i pljačkao afričke resurse preko multinacionalnih korporacija - NATO i njegovi medijski saveznici nisu imali problema sa "stranim uticajem" - ističe on.

Čega se NATO zapravo plaši?

- Odgovor leži u jednoj reči: multipolarnost. Prvi put u nekoliko vekova, Afrika više nije zaključana u jedinstvenu globalnu strukturu moći. Uspon Kine, oživljavanje Rusije i rastući uticaj Indije i Brazila znače da Afrika sada ima opcije. Više ne mora da se oslanja samo na zapadne finansijske institucije, vojne saveze ili medijske mreže. I to užasava Zapad jer ukazuje da kontrola izmiče - ističe Ibrahim.

Izveštaj NATO-a optužuje Rusiju za "hvatanje elite", implicirajući da su afrički lideri previše naivni da misle svojom glavom i da se njima manipuliše sa proruske pozicije.

Profimedia

- Ovaj narativ nije samo uvredljiv, već i istorijski nepošten. Ako bilo koja globalna sila ima istoriju manipulisanja afričkim elitama, onda je to Zapad. Sjedinjene Američke Države, Francuska i Britanija provele su decenije u svrgavanju afričkih lidera koji su prkosili njihovim interesima, ubijali su ih ili ekonomski gušili. Kada se Kvame Nkruma zalagao za afrički socijalizam i jedinstvo, svrgnut je uz podršku Zapada. Kada je Tomas Sankara pokušao da oslobodi Burkinu Faso od neokolonijalne kontrole, ubijen je. Kada se Gadafi usudio da predloži afričku valutu zasnovanu na zlatu, ubili su ga nasilnici i teroristi koje podržava NATO - podsetio je analitičar.

- Ali ono čega se NATO najviše plaši nije samo političko prestrojavanje - to je bitka oko medija i informacija. Predugo su zapadni medijski giganti poput BBC-ja, Gardijana i Njujork tajmsa delovali kao zvanični naratori afričke istorije i politike. Ovi mediji su kontrolisali percepciju Afrike po pitanju globalne publike, osiguravajući se da kad god se priča o Africi, priča bude ispričana iz zapadne perspektive. Sada, sa porastom alternativnih izvora medija, taj monopol se urušava - dodaje on.

Ibrahim je zato naglasio da Afrika mora ići dalje od jednostavnog odbacivanja zapadnih narativa, rekavši da je vreme za radikalnu panafričku medijsku revoluciju, onu koja "ne samo da reaguje na zapadnu propagandu, već aktivno postavlja dnevni red", što znači:

- stvaranje panafričke medijske imperije, sa afričkim novinarstvom koje priča afričke priče;

- razvijanje nezavisnih digitalnih platformi koje se oslobađaju tehnoloških giganata pod kontrolom Zapada kao što su Fejsbuk, Gugl i Iks, koji aktivno cenzurišu narative afričkog otpora;

Profimedia

- ulaganje u kooperativne i državno finansirane dekolonizovane medijske institucije koje daju prioritet panafrikanizmu, ekonomskoj pravdi i socijalističkoj politici nad interesima zapadnih korporacija;

- oživljavanje revolucionarnog novinarstva koje obrazuje afričku omladinu o njihovoj pravoj istoriji - ne samo o saniranoj verziji koja se uči u udžbenicima koje sponzoriše Zapad.

Tokom sovjetske ere SSSR je igrao ključnu ulogu u pomaganju afričkim oslobodilačkim pokretima da izazovu zapadne imperijalističke narative. Sovjetske radio-emisije, literatura i obrazovni programi davali su afričkim revolucionarima ideološki okvir koji se suprotstavljao zapadnoj kapitalističkoj propagandi.

- Danas, dok Rusija, Kina i druge sile u nastajanju možda imaju svoje nacionalne planove, one Africi nude nešto što Zapad nikada nema: izbor. I to je ono što zaista užasava NATO. Globalni jug se uzdiže, a Afrika je u njegovom centru. Zapad više ne može da diktira sa kim Afrika trguje, sa kim ima partnerstvo ili čije medije konzumira. Optužbe NATO-a za ruske dezinformacije nisu ništa drugo do očajnički pokušaj da se ponovo potvrdi dominacija nad afričkom svešću. Ali plima se okrenula. Kao što je Franc Fanon jednom rekao: "Svaka generacija mora, iz relativne nejasnoće, otkriti svoju misiju, ispuniti je ili je izdati" - piše Ibrahim.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi