Šta Tramp želi da postigne carinama? Uveo ih je iz jasnih razloga, ali je nemoguće da ostvari sve ciljeve odjednom

Američki predsednik Donald Tramp kaže da veruje da su carine sveobuhvatno ekonomsko sredstvo koje može da povrati američku proizvodnu snagu, da natera druge nacije da se pozabave ključnim sporovima, da povrate trgovinski bilans i donesu gomilu novca koji može pomoći u otplati američkog deficita i smanjenju poreskog opterećenja Amerikanaca.

Tramp je u pravu da carine mogu pomoći da se ispune mnogi, ako ne i svi ti ciljevi - kada se efikasno koriste, carine mogu pomoći da se poveća domaća proizvodnja jer je strana roba skuplja.

Pošto je Amerika ogromna i ima raznoliku ekonomiju koja se ne oslanja na trgovinu toliko koliko njeni susedi, SAD bi mogle da koriste carine da nanesu ozbiljnu štetu ekonomijama drugih zemalja, a da pritom ne padnu u recesiju.

Prihodi prikupljeni od carina mogli bi da pomognu da se nadoknade neki od njenih deficita.

Problem sa Trampovim planom jeste u tome što carine ne mogu postići sve te ciljeve u isto vreme.

Na primer, ako se carine kokriste kao pritisak, one moraju da nestanu kada zemlje popuste - što znači da neće biti carina za obnavljanje trgovinskog bilansa. Ako su carine osmišljene da promovišu američki proizvodni sektor, one ne mogu takođe da povećaju prihode da bi nadoknadile deficite, jer ako Amerikanci pređu na robu proizvedenu u SAD, ko će da plaća carinu na strane proizvode?

Tanjug/AP photo

Međutim, Trampov carinski plan mogao bi više da naškodi američkoj ekonomiji nego da joj pomogne. Tramp je nedavno priznao da će carine izazvati "poremećenje". U ponedeljak su akcije pale nakon što je Tramp odbio da tvrdi da će Amerika izbeći recesiju zbog njegove trgovinske politike.

Ipak, izgleda da Tramp istinski veruje u carine. Često hvali bivšeg predsednika Vilijama Makinlija, koji je pre više od 100 godina uveo velike carine stranim zemljama pre nego što je Amerika uvela porez na prihod. Tramp je često govorio da je carina "lepa reč" koja će Amerikance ponovo učiniti bogatim.

Uprkos čestim kašnjenjima i povlačenjima, čini se da je Tramp odlučan da uvede ogromne carine na proizvode iz inostransta počevši od 2. aprila, i to iz više razloga.

Fentanil i imigracija

Tramp je rekao da su carine od 20 odsto koje je nametnuo Kini i carine od 25 odsto koje je uveo Meksiku i Kanadi osmišljene da izvrše pritisak na te zemlje da zaustave priliv fentanila i ilegalnu imigraciju u SAD.

Sekretar trgovine Hauard Lutnik više puta je rekao da će odložene carine, koje bi sada trebalo da stupe na snagu 2. aprila, ostati na snazi sve dok Tramp ne bude uveren da su zemlje napravile značajan napredak u zaustavljanju protoka fentanila.

Tanjug/AP photo

- Ako se fentanil zaustavi, mislim da će ovo biti ukinuto. Ali ako fentanil ne stane ili on nije siguran u to, ostaće ovako sve dok on bude hteo. To je crno i belo. Morate spasiti američke živote - rekao je Lutnik u nedelju u emisiji "Meet the Press“"na NBC-ju.

Trampove carine za Meksiko i Kanadu deo su "rata protiv droge, a ne trgovinskog rata", rekao je direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Kevin Haset u emisiji "Ove nedelje" na ABC News-u.

Podizanje prihoda

Za to vreme Tramp je napravio procene o tome koliko novcane carine mogu da donesu.

- Uzećemo trilione i trilione dolara i stvoriti poslove kakve nikada ranije nismo imali. Carine se odnose na to da Amerika ponovo postane bogata i da Amerika ponovo postane velika - rekao je Tramp tokom obraćanja Kongresu prošle nedelje.

- Postaćemo toliko bogati da nećete znati gde da potrošite sav taj novac - rekao je Tramp u emisiji "Air Force One Sunday".

Tanjug/AP photo

Odbor za odgovorni federalni budžet procenjuje da bi Trampove carine Kini, Meksiku i Kanadi donele oko 120 milijardi dolara godišnje i 1,3 triliona dolara ukoliko bi ostale na snazi 10 godina.

Ali problem je u sledećem: nisu osmišljene da ostanu opstanu tako dugo. Ako Trampova administracija kaže da će ih ukinuti ako se problem fentanila reši, sigurno neće postojati deceniju.

U stvari, Haset je rekao da je napredak u rešavanju fentanila razlog zbog kog je Tramp dva puta odložio carine za Kanadu i Meksiko.

- Pošto smo videli da napreduju u ratu protiv droge, ublažili smo neke od carina koje smo uveli - rekao je Haset.

Poslovi u proizvodnji

- Kažem vam, samo gledajte. Imaćemo poslove. Imaćemo otvorene fabrike. Biće sjajno - rekao je Tramp u nedelju.

Da bi to postigao, Tramp se često zalagao za niže poreze za domaću robu i veće poreze za robu napravljenu u inostranstvu.

Tanjug/AP photo

Tokom zajedničkog obraćanja Kongresu, Tramp je istakao jednu od svojih ključnih ideja zbog kojih uvodi carine.

- Želimo da smanjimo poreze na domaću proizvodnju. Međutim, ako ne pravite svoj proizvod u Americi, pod Trampovom administracijom, platićete carinu i to, u nekim slučajevima, prilično veliku - izjavio je on.

To je pristup šargarepe i štapa trgovinskoj politici za koji Tramp kaže da će obnoviti američki proizvodni sektor.

- To će, zajedno sa našim drugim politikama, omogućiti da naša automobilska industrija apsolutno procveta. Doći će do buma - rekao je Tramp prošle nedelje.

Otplata duga i smanjenje poreza

Među prvim Trampovim potezima na mestu predsednika bilo je naređenje Ministarstvu finansija da utvrdi da li bi mogla da se uspostavi "Spoljna poreska služba" za prikupljanje prihoda od carina za otplatu američkog duga i smanjenje poreza.

Tanjug/Pool via AP

- Donald Tramp je najavio Spoljnu poresku službu, a njegov cilj je veoma jednostavan: ukinuti Službu unutrašnjih prihoda i pustiti da plaćaju svi spolja - rekao je Lutnik za Foks njuz krajem februara.

Drugim rečima: Amerika će prikupiti toliko novca od carinskog plana Donalda Trampa da Amerikanci više neće morati da plaćaju porez na prihod.

Problem je što Amerika prikupi oko 3 triliona dolara svake godine od poreza na dohodak, a takođe se dešava da uveze robu u vrednosti od oko 3 biliona dolara godišnje. Dakle, to znači da bi carine morale da budu najmanje 100 odsto na svu uvezenu robu da bi carine zamenile porez na dohodak, što bi bio nerazuman potez koji bi mogao da izazove nagli skok cena za američke potrošače.

To se gotovo sigurno neće dogoditi. Ali više cene mogle bi da smanje potrošnju potrošača, šteteći ekonomiji.

Traganje za pravdom

Tanjug/AP Photo/Ben Curtis

- Decenijama su od nas otimale skoro sve zemlje na svetu i nećemo dozvoliti da se to više desi. Druge zemlje su decenijama koristile carine protiv nas, a sada je naš red da počnemo da ih koristimo protiv tih drugih zemalja - rekao je Tramp prošle nedelje tokom svog obraćanja.

Tramp je obećao recipročne carine na brojne proizvode počevši od 2. aprila, u skladu sa carinama stranih zemalja dolar za dolar kako bi se obnovila trgovinska pravičnost. Kada se Americi naplaćuje veća carina i ima trgovinski disbalans sa drugim zemljama, Tramp to naziva "subvencija" ili "gubitak".

- Oni, u stvari, primaju subvencije od stotine milijardi dolara. SAD to više neće raditi - rekao je Tramp tokom istog obraćanja.

Carine verovatno neće značajno suziti trgovinski jaz koji Amerika ima sa drugim zemljama. Ako se to desi, to bi mogao biti signal da se potrošačka moć Amerike smanjuje.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi