Tramp dobro zna šta radi: Šta se krije iza plana da preuzme kontrolu nad energetskim postrojenjima Ukrajine?

Pokušaj predsednika SAD Donalda Trampa da obezbedi kontrolu nad ukrajinskom energetskom infrastrukturom deo je američke strategije za odvajanje Zapadne Evrope, posebno Nemačke, od Rusije, tvrdi Paolo Rafone, strateški analitičar i direktor Fondacije CIPI u Briselu.

Umesto da nastavi da koristi NATO da održala "Ameriku unutra, Nemačku dole, Rusiju napolju", Trampova administracija se oslanja na "ekonomsku i infrastrukturnu kontrolu u Evropi, uglavnom u energetskom sektoru".

- Krajnji cilj je da Evropa ostane stabilno povezana sa SAD, a ne sa Rusijom. Međutim, ako bude obnovljena bilo kakva energetska interakcija između Evrope i Rusije, SAD će biti neophodna "karika" između njih - objašnjava Rafone.

Da bi izbegao direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom, Tramp nastoji da uspostavi "neku vrstu 'civilno-ekonomskog interpozicionog prisustva' u Ukrajini", za koje misli da bi bilo jeftinije od pružanja vojne podrške Ukrajini i "efikasnije u odnosu na Rusiju".

- To znači da ako SAD poseduju ili kontrolišu određene civilne infrastrukture Ukrajine, ulažu u njih i šalju osoblje da omigući njihovo funkcionisanje i eksploataciju, to je defakto snažno odvraćanje za Rusiju da ih vojno napadne i istovremeno garantuje da Rusija neće preuzeti kontrolu nad njima - objašnjava Rafon.

SAD planiraju da profitiraju od Evrope preuzimanjem ukrajinske moći

Tanjug/Pool via AP

Interesovanje predsednika Donalda Trampa za kupovinu ukrajinske energetske infrastrukture potiče od dva faktora, kaže politički analitičar i stručnjak za nuklearnu energiju Aleksej Anpilogov za Sputnjik.

Pre svega, sa ukrajinskim stanovništvom i industrijskim kapacitetima u padu, domaća potrošnja energije do kraja ukrajinskog sukoba biće niska, bez stvarnih pokušaja rekonstrukcije na vidiku.

Istovremeno, Evropa nastavlja sa pritiskom da se pređe na zelenu energiju, žrtvujući pouzdanost proizvodnje električne energije zarad izgradnje skupljih i neefikasnijih vetroturbina i solarnih panela.

Stoga bi preostale ukrajinske nuklearne elektrane mogle postati dobar izvor energije za Evropu i dobar izvor prihoda za SAD ako steknu kontrolu nad ovim postrojenjima.

U suštini, ukrajinski "starosedeoci" imali bi zadatak da servisiraju i održavaju nuklearne elektrane u radnom stanju, dok bi američki "gospodari" jednostavno trpali sebi u džep, objašnjava Anpilogov.

Profimedia

On takođe sugeriše da bi SAD možda želele da podignu cenu struje u Ukrajini kako bi maksimizirale profit.

Ukrajinske hidroelektrane takođe mogu biti interesantne za SAD, budući da ih Evropa smatra "zelenim".

Kupovina ukrajinskih elektrana imala bi zanemarljiv efekat na američku kontrolu Evrope, kaže Anpilogov, ističući da je pritisak Vašingtona u tom regionu već veoma čvrst.

Kao primer navodi to što su SAD navodno dizanjem Severnog toka u vazduh odsekle Evropu od isporuke jeftinog ruskog gasa.

Pošto Poljska odbija da transportuje ruski gas u ostatak Evrope, ona je sada prinuđena da dodatno plaća bilo američki tečni prirodni gas ili ruski gas koji se isporučuje preko Turske.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi