Smrt pape Franje otvara novo pitanje: Zašto su Italijani vekovima birani za papu

Vest o smrti pape Franje, prvog poglavara Rimokatoličke crkve iz Latinske Amerike, potresla je danas milione vernika širom sveta. 

Argentinac Horhe Mario Bergoglio, koji je 2013. postao prvi papa van Evrope posle više vekova, upisao se u istoriju ne samo zbog svog porekla, već i zbog pokušaja da promeni lice Crkve u savremenom svetu.

Njegova smrt, međutim, ponovo otvara pitanje koje se u Vatikanu gotovo nikada ne postavlja javno - zašto su gotovo svi pape kroz istoriju bili Italijani?

AP Photo/Andrew Medichini

Od 1523. godine pa sve do 1978, svih 455 godina, isključivo Italijani su sedeli na tronu svetog Petra. Italijanski kardinali, italijanski običaji i italijanska politika vekovima su oblikovali kako izgled Crkve, tako i njen pravac. Ova praksa se nije menjala sve do izbora Karola Vojtile, pape Jovana Pavla II iz Poljske, koji je prvi probio "italski zid".

Zašto su Italijani toliko dugo dominirali?

Pre svega, Vatikan se nalazi u Rimu, srcu Italije, što je prirodno dovelo do toga da italijanski klerici imaju veći uticaj i prisustvo u crkvenim institucijama.

Takođe, italijanski kardinali su često činili većinu u Kardinalskom kolegijumu, telu koje bira papu, što je dodatno povećavalo verovatnoću izbora Italijana.​

Pored toga, tokom vekova, postojala je težnja ka očuvanju kontinuiteta i stabilnosti unutar crkve, što je često značilo izbor pape iz poznatog i bliskog kulturnog okruženja. Italijanski pape su bili viđeni kao čuvari tradicije i ortodoksije, što je dodatno učvrstilo njihovu dominaciju.

Prekid tradicije

AP Photo/Andrew Medichini

Izbor pape Franje 2013. godine označio je značajan prekid sa višedecenijskom tradicijom. Kao Argentinac italijanskog porekla, on je simbolizovao globalizaciju crkve i njenu otvorenost prema svetu van Evrope. Njegov pontifikat je bio usmeren na inkluzivnost, socijalnu pravdu i modernizaciju crkvenih struktura.​

Papa Franjo je takođe prekinuo mnoge tradicionalne prakse, uključujući odluku da ne bude sahranjen u Vatikanu, već u bazilici Santa Maria Maggiore u Rimu, čime je još jednom pokazao svoju posvećenost skromnosti i duhovnosti.

Šta sledi?

Smrt pape Franje otvara novo poglavlje u istoriji Rimokatoličke crkve.

Kardinalski kolegijum će se okupiti u narednih 15 do 20 dana kako bi izabrao novog papu.

Ostaje da se vidi da li će crkva nastaviti putem globalizacije i inkluzivnosti koji je započeo papa Franjo, ili će se vratiti tradicionalnijim korenima.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi