Družio se sa Pikasom, bio koautor Hrama Svetog Save i imao talenat za sport: Ko je bio Aleksandar Deroko?

Čuveni arhitekta i akademik Aleksandar Deroko rođen je na današnji dan 4. septembar 1894. godine u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Tu je maturirao, a potom i upisao Tehnički fakultet.

Bio je i umetnik, pedagog, naučnik, intelektualac, čak sportista i vojnik. Čini se da u čemu god da se oprobao u životu, imao je uspeha, ali o njegovom životu se ne zna puno.

Ljubav prema modelarstvu gajio je odmalena, a kasnije je došla i ona prema avionima i vazduhoplovstvu, pa je u Prvom svetskom ratu prekinuo studije i prijavio se kao dobrovoljac u vojsku, gde je postao jedan od prvih srpskih ratnih pilota.

Kao jedan od 1.300 kaplara, sa činom narednika, učestvovao je u ratu, a kasnije je za to i  nagrađen Albanskom spomenicom. Kada se rat završio, vratio se studijama arhitekture i nastavio svoje obrazovanje u Rimu, Pragu, Brnu i Beogradu, gde je diplomirao 1926. godine.

Od francuske vlade dobija stipendiju, odlazi u Pariz, i tako mu se pruža prilika da se druži sa najvećim imenima tog vremena - Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizjeom, Rastkom Petrovićem i mnogim drugima.

Kada je umetnički stasao, početkom tridesetih godina prošlog veka, počeo je da predaje na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Ipak, nevolje rata i njega su "uzele pod svoje", te je kao rezervni major zarobljen 1941. godine, ali je uspeo da pobegne pre sprovođenja u Nemačku. Jedno vreme je bio zatočen u logoru na Banjici, o čemu svedoče i njegovi crteži "Beograd u sećanjima 1941-1944", "Iz strašnih godina I" i "Iz strašnih godina II".

- Ubrzo smo stali. Neka gvozdena kapija je zaškripala. Dvorište. Reflektori u oči. Brzo istovarivanje. Silazak u suteren neke bele kasarne. Ruke uvis. Svi džepovi prevrnuti. Agenti pipaju po telu, po svakom šavu… Nemci se oštro deru… Zatim, jedan za drugim, dalje kroz mračan hodnik. Ispod kraka stepenica velike gomile kaputa i cipela. To je od onih što su jutros streljani, objašnjava folksdojčer koji nas sprovodi, da bi nas, valjda, bolje uveo u atmosferu - zapis je Aleksandra Deroka iz tog perioda.

Autor je projekta Hrama Svetog Save sa kojim je, zajedno sa Bogdanom Nestorovićem, pobedio na konkursu.

U njegova arhitektonska dela mogao bi da se pobroji i veliki broj crkava, kao i zgrada Filozofskog fakulteta u Beogradu, Bogoslovski internat u Beogradu (Bogoslovija), Spomenik kosovskim junacima na Kosovu polju, Konak u manastiru Žiči, Hram Preobraženja Gospodnjeg u Novom Sarajevu, Kuća pukovnika Elezovića u Beogradu...

Obrazovanje i dar za pisanje koji je posedovao izrodili su i veliki broj pisanih dela, uglavnom iz oblasti arhitekture, ali i dva autobiografska dela.

24sedam/Katarina Mihajlović

Njegov umetnički opus zaokružen je ilustracijom u vidu crteža i njegovih ličnih "poštanskih karata" koje, za razliku od strogih arhitektonskih planova, pokazuju živu atmosferu.

O njegovom privatnom životu se ipak manje zna. Poznato je da je bio oženjen Ivankom Pavlović, obrazovanom i imućnom Beograđankom, sa kojom je živeo u srećnom braku čak 50 godina, ali dece, nažalost, nisu imali.

Član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1956. godine, a stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni.

Preminuo je 1988. godine u srpskoj prestonici.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi