Simbol moći i slobode: Ključevi Beograda u rukama srpskog kneza Mihaila!

Na današnji dan, 19. aprila 1867. godine, na platou Kalemegdana odigrala se scena koja je zauvek ušla u istoriju Srbije. U svečanom činu, turski izaslanik Ali Riza-paša predao je knezu Mihailu Obrenoviću ključeve Beograda – simbolički gest koji je označio kraj viševekovne osmanske vojne prisutnosti u zemlji.

Taj čin bio je vrhunac dugotrajnog procesa borbe za autonomiju Srbije u okviru Osmanskog carstva. Do tada, Beograd i još nekoliko ključnih gradova – poput Šapca, Smedereva i Kladova – i dalje su imali turske posade, iako je Srbija već imala izvesnu unutrašnju samoupravu.

Spomen ploča na mestu predaje ključeva grada Beograda knezu Mihailu, Vikipedija/Đorđe Stakić

Predaja ključeva značila je povlačenje turske vojske iz srpskih gradova, ali i snažnu potvrdu državnosti Srbije u međunarodnim okvirima. Na zidinama Beogradske tvrđave tog dana zavijorile su dve zastave – osmanska i srpska – kao znak kompromisa i poštovanja prema simbolima tadašnjih odnosa. Bio je to jedan od poslednjih trenutaka kada se turski barjak vijorio nad Beogradom.

Knez Mihailo, vizionarski i odlučan u svojoj nameri da Srbiju oslobodi svih ostataka turske kontrole, ovaj događaj iskoristio je za dalje jačanje državnih institucija i diplomatskog položaja Srbije. Njegova politika dobila je jasnu potvrdu i podršku naroda, dok je unutrašnja i spoljna politika otvorila put kasnijem sticanju pune nezavisnosti, koja će uslediti na Berlinskom kongresu 1878. godine.

Wikipedia

Predaja ključeva Beograda 1867. godine ostaje duboko urezana u kolektivno sećanje naroda – kao trenutak u kojem se istorija zaustavila na tvrđavi, između prošlosti i budućnosti, između robovanja i slobode.

Danas, na Kalemegdanu, gde se i dalje mogu osetiti tragovi prošlih vekova, ovaj događaj simbolizuje trijumf državotvornosti, upornosti i diplomatske mudrosti. Srbija tog dana nije dobila samo ključeve Beograda – već ključeve svoje budućnosti.

Mudar i odlučan državnik

Mihailo Obrenović rođen je 16. septembra 1823. godine u Kragujevcu, kao sin kneza Miloša Obrenovića i kneginje Ljubice. Prvi put je stupio na srpski presto 1839. godine, nakon smrti starijeg brata Milana, ali je zbog političkih previranja i pritiska opozicije zbačen već 1842. i otišao je u izgnanstvo.

Na vlast se vratio 1858. godine, posle abdikacije kneza Aleksandra Karađorđevića, čime je obnovljena dinastija Obrenović. U svom drugom mandatu (1858–1868), knez Mihailo se pokazao kao mudar i odlučan državnik. Posvetio se modernizaciji Srbije, jačanju državnih institucija i – najznačajnije – oslobađanju zemlje od turske vojne prisutnosti.

Uveo je prve ozbiljne reforme u vojsci, državnoj upravi i zakonodavstvu. Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara 19. veka.

Mihailo je tragično stradao u atentatu 10. juna 1868. godine u Košutnjaku, u Beogradu, zajedno sa rođakom Katarinom Konstantinović. Atentat je ostao obavijen misterijama, a njegova smrt ostavila je dubok trag u srpskoj istoriji.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi