Muke banatskih ratara: Zemlja postala preskupa, kako da mladi ostanu na njoj

Oranice su u Vojvodini postale preskupe za one koji žive od plodova zemlje ali to (neke) mlade ne plaši

Zemlja u Vojvodini postaje skoro pa „zlatna“ ali tome se ne raduju oni koji od nje žive. Najskuplje parcele već su dosegle 15.000 evra, a zemljište u okolini Novog Sada, Srbobrana, Bečeja ili Vrbasa je sve teže naći ispod 10.000 evra. Takva muka nije zaobišla ni poljoprivrednike u Banatu, odakle priču o porodici Slepčević donosi nova epizoda serije „Biram selo“ AgroTV.

– Obrađujemo trenutno 600 jutara zemlje i tu smo stali dok se cene zakupa ne stabilizuju jer je otišla veoma visoko. Ova godina pokazala je da su baš visoke cene jer su prihodi bili jako loši zbog suše. Prinos pšenice je bio mali, kukuruz manji od očekivanog i proizvodnja se nije isplatila – kaže Vidoje Slepčević, koji zakupljuje 400 katastarskih jutara (200 hektara) zemljišta.

Pšenica je nikla na vreme u jesen, dobro ponela u proleće, to je proizvođače podstaklo da ulažu još više u đubrenje i zaštitu, da bi na kraju izostala kiša kada je bila potrebna i prinos je bio mali.

– Na kraju je bilo baš loše, nismo izvukli ni naše troškove – kaže Vidoje.

A prosečan prinos u Melencima nije mali – četiri tone pšenice po jutru, kukuruza ide po šest tona, dve tone za suncokret…

Do mehanizacije uz pomoć države u EU

Prošle godine su Slepčevići imali 170 jutra pod pšenicom a ove su povećali na 200, iako su prvobitno hteli da smanje. Seju uglavnom svoje seme pšenice, a od onog „sa strane“ koriste inostrano, mada uvek ostave petnaestak odsto parcela i za domaće.

Mehanizaciju imaju svoju, dovoljno da rade i uslužne poslove po kraju.

– Kod nabavke nove i savremenije mehanizacije mnogo su nam pomogli novčani podsticaji države. Da nije bilo toga, teško da bi stigli do ovoga što posedujemo – kaže Vidoje.

Slepčevići su pre nekoliko nedelja konkurisali i za IPARD program EU, tako da im stiže i novi traktor „džon dir“ od 120 konjskih snaga, koji će se pridružiti drugim mašinama ove renomirane firme i „belarus“ traktorima koje imaju.

Primenjuju stajnjak koliko god je to moguće, odnosno koliko je dostupan, kao i sve agrotehničke mere „na najvišem nivou“. To omogućuje, između ostalog, i autopilot traktor. A biće još novih tehnoloških „igračaka“, jer na svome posedu za sledeću godinu planiraju da primene autonomni razbacivač veštačkog đubriva koji bi sam mapirao parcele.

Pokušavaju da se drže plodoreda, da pšenicu nasleđuje kukuruz a suncokret pšenicu.

Vidoje sa suprugom Katarinom, mlađim braćom i roditeljima čini jedno od retkih domaćinstva, pogotovo koje vode mladi ljudi, koji su u potpunosti posvećeni proizvodnji u ovom kraju.

– Kada bih prebrojao moju generaciju i mlađe, nema nas deset koji smo ostali na zemlji – kaže Vidoje.

U proizvodnji imaju veliku pomoć lokalne Poljoprivredne službe ali i semenskih kuća, jer tu rade ljudi sa iskustvom od kojih je savet uvek dobrodošao.

Slepčevići su uložili i u objekte, imaju i poljoprivrednu apoteku, a u poslu nisu sami. U Melencima postoji i zadruga, otkupljuje se roba od kooperanata, koji se i kreditiraju, a plasman nije problem.

Planovi Slepčevića na kratak rok su jasni – više zemlje se neće uzimati u zakup. Gledaju da u obradu uvedu i neku četvrtu ili petu kulturu, ali nisu načisto da li da to bude povrće, zasad šume ili voćnjak.

– Baš zato što imamo različitu proizvodnju, apoteku… imamo način da idemo dalje. Da je sve ostalo na suvom ratarenju, teško da bi išta moglo bolje. Sa samim ratarstvom se niko ne ne može usrećiti – kaže Vidoje i to savetuje i drugim mladi ljudima koji se premišljaju da krenu u proizvodnju.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi