Dronovi na poljima: 24sedam otkriva kako rade i čemu sve služe (FOTO/VIDEO)

Sve nam je u današnjem svetu automatizovano i „na dugme“ pa digitalizaciju nije mogla (ni trebalo da) izbegne ni poljoprivreda. A koliko je u tome Srbija odmakla pokazuje i to što se na njenim poljima već nalaze i najsavremenije sprave prilagođene radu u poljoprivredi – famozni dronovi.

Kako radi „agro“ dron i u čemu će već koliko sutra pomagati srpskom farmeru, za 24sedam je objasnio Momir Alvirović, osnivač Agrodron tima i Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi.

24sedam/Nenad Vujanović

- Dron je, zapravo, leteći robot koji je programiran da obavlja određene poslove iz vazduha u poljoprivredi. Kao takav, veoma je efikasan u obavljanju zadataka za koje smo dosad koristili druge mnogo robustnije i skuplje poljoprivredne mašine i veliki broj sati ljudskog rada a nezamenjiv u trenucima kada takva mašinerija ne može ni da se koristi, recimo jer je tlo suviše nakvašeno da bi se uopšte ušlo na parcelu, ili bi se ulaskom napravila velika šteta, kao kod zaštite od plamenca kod visokog kukuruza ili tretiranja grinja kod soje – objašnjava Alvirović.

Dronovi se koriste na brojne načine, od toga da prikupljaju neophodne podatke o stanju biljaka i plodova na svakom pojedinačnom delu parcele koju nadleću, do pružanja različitih agronomskih tretmana, po potrebi i za svako pojedinačno drvo u voćnjaku, ako je potrebno.

- U najkraćem, definišemo parametre parcele, odnosno njene granice, to ubacimo u kompjuter koji kontroliše let drona i zadamo mu zadatak. Od toga šta želimo da uradimo zavisi i oprema na samoj letilici ili sama vrsta drona. Kada smo dali, zadatak letelica ga sama obavlja, centimetarski tačno i po horizontali i po visini, zahvaljujući GPS navođenju i radaru koji ima, kao i uvek zadatom brzinom kako bi, recimo, bilo optimalno rasprskavanje. Operater, nakon što pripremi „plan leta“, samo kontroliše da li je sve u redu – kaže Alvirović.

Može da radi ceo dan

Pored te kontrole, ljudska pomoć ovoj digitalnoj mašineriji ogleda se još samo u tome da se s vremena na vreme opskrbi hemikalijama kojima se tretiraju biljke i, naravno, „gorivom“.

- U slučaju dronova treće generacije, s kojima mi radimo, to su baterije koje se menjaju na samom terenu. One koje se izvade odmah se pune i to istom brzinom kojim se na dronu prazne, tako da sa malim setom baterija može da se „u krug“ radi ceo dan – napominje naš sagovornik.
Kao očigledne prednosti dronova nad klasičnom mehanizacijom slične namene, Momir Alvirović navodi dva ekstremna primera.

Prvi je onaj čest slučaj da tlo bude nakvašeno toliko da na parcelu ne možete da uđete mehanizacijom.

- Tada ćete otežano pregledati u kakvom je stanju usev, voće, vinova loza… a i kada utvrdite nećete moći ništa da uradite. Dron će multispektralnom kamerom utvrditi kakvo je stanje na kom delu parcele a onda će moći i da se iz vazduha uradi šta je potrebno – navodi Alvirović.

Na drugom kraju spektra primene je – pojedinačnost.

- Dron ne samo što može da utvrdi stanje na svakom delu parcele, nego i na, recimo, svakom drvetu na plantaži pojedinačno. Štaviše, i tretman može da bude pojedinačan, tako da se mapira da se određenom drvetu posveti posebna pažnja i dobije različit tretman od ostalih – objašnjava Momir Alvirović za 24sedam.

Kako to izgleda sa više detalja, pogledajte u sledećem video prilogu...

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi