Imaju tri u jedan: Ponose se istorijom, vinom i rakijom (FOTO/VIDEO)

Smederevo se oduvek hvalilo svojim vinom, čak ima i svoju autohtonu sortu a u predvorju poslednjeg prestonog grada srednjevekovne Srbije nalazi se jedna kuća za ponos

U mestu Dobri Do smeštena je vinarija i destilerija „Gitarić“, porodični biznis iz koga na srpsko tržište dobre kapljice stižu vina ali i rakije. Za ovu vinariju ne bi se moglo reći da je samo „jedna od mnogih“ koje prave ono što na tržištu najbolje prolazi jer vino prave, pored četiri internacionalne sorte grožđa, i od sve tri domaće – smederevke, prokupca i tamjanike.

Njihova uspešna vinogradarska priča počinje poslednje godine devete decenije prošlog veka, kada klasična šumadijska „svaštarska“ ratarsko-stočarska porodica prelazi na grožđe i voće.

Tada im je lokalna smederevka bila koncept na kome su zasnivali svoju proizvodnju. Tako je bilo sve do 1998. godine, kada prelaze na internacionalne sorte ali zadržavaju i neke domaće, da bi 2014. zatvorili krug.

- Uveli smo „sve“, od merloa, kabernea, beli sovinjon i italijanski rizling a zadržali smo tih godina i prokupac. A onda smo se od 2014. vratili smederevki, ipak je to simbol našeg opštine. Uz to, uveli smo tamjaniku, koja nikada nije bila nešto posebno zastupljena ovde u Šumadiji a daje odlične rezultate - kaže Srđan Gitarić, predstavnik porodice vlasnika vinarije u razgovoru za AgroTV.

Iako u proizvodnji imaju čak sedam sorti, Srđanu je merlo ona omiljena. On za ovo grožđe, francuskog porekla od koga se pravi i jedno od najcenjenijih vina sveta, „šato petrus“ (Chateau Petrus) a koje na vinsku kartu sveta stavilo i Čile i hladnu dražavu Vašngton u SAD, kaže da je pravi izazov za vinagradara i vinara.

Nekadašnju masovnu proizvodnju od 50.000 do 60.000 litara smederevke, sa dosta grožđa iz otkupa, Gitarići su odavno smanjili na 10.000 do 15.000 litara od grožđe iz sopstvenih vinograda i kontrolisanog porekla.

- Specijalizacija je promenjena i fokus je na kvalitetu – naglašava Srđan Gitrarić.

Kvalitet je u centru pažnje kod Gitarića i kada u pitanju voće iz kog destiluju svoje rakije. Gaje nekoliko sorti šljiva, krušku viljamovku i kajsiju. Oštrom rezidbom pažljivo kontrolišu da voćnjaci ne prerode jer, kao i kod loze, količina je u drugom planu. Voćnjake niti navodnjavaju, niti đubre.

 

- Bitna je količina arome, šećera i da kiseline budu u balansu, slično kao i kod grožđa. Krupnoća nije za destileriju nešto što je presudno a potpuna je zabluda da u rakiju ide voće treće klase. Naprotiv, ide prvoklasno – naglašava Srđan Gitarić.

Davila ih samo 2014.

Za 33 godine rada Gitarići nisu imali većih problema sa rodom. Grad, srećom, u vinogradu nikada nisu osetili a rod su izgubili samo 2014 godine kada su „davile“ poplave pa je bilo samo nešto malo crvenog grožđa da destileriju. I ove godine se nadaju dobrom rodu, iako je loza još u vegetaciji.
- Za sada obećava. Vreme je idealno, provetrenost nam je uvek dobra na ovoj poziciji odakle kreće Šumadija, mikroklimat je zadovoljavajući a zemljište takvo da na njemu sve uspeva… tako da sve ide po planu – kaže Srđan.

Sa vinima su Gitarići na svom a kada je reč o rakijskim planovima, razmišljaju i o dunji, koja se ciklično javlja kao popularna na tržištu.

- Eksperimentišemo pomalo sa starom leskovačkom sortom ali to je veoma zahtevno i za uzgoj i za preradu – kaže sagovornik AgroTV.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi