Zašto zadruge ne mogu do novca: Kamate visoke, procedure nesavladive

U Srbiji postoji oko 3.000 aktivnih zadruga, a samo u katalog Zadružnog saveza Srbije upisano ih je 2.705, od čega je više od hiljadu osnovano posle 2015. godine. Najveći broj njih vezan je za poljoprivredu, gde je zadrugarstvo tradicionalno, nastalo pre gotovo 130 godina, ali prisutne su i učeničke, omladinske, studentske, socijalne, energetske, kao i složene zadruge koje po vertikali povezuju istorodne oblike iz više sredina.

Međutim, uprkos tome što su označene kao uspešan oblik organizovanja, nije im lako da pribave čak ni kratkoročna sredstva za pokrivanje sezonskih troškova, dok su investicioni krediti opterećeni složenim uslovima i ogromnom papirologijom, piše magazin Biznis i finansije (B&F).

Ogroman posao prikupljanja papira

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, kaže za B&F da zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer banke nisu spremne da pomognu, dok fondovi koji bi prema zakonu trebalo da se osnivaju na državnom, regionalnom ili lokalnom nivou još nisu zaživeli.

- Banke traže previše papira da bi odobrile kredit, a neke od njih zahtevaju da svako od članova dostavi dokumentaciju i garanciju, iako ne pozajmljuju novac oni, nego zadruga kao pravno lice. Zamislite koliki bi to posao bio za zadrugu od 100 članova. Ipak, ima i slučajeva da zadruge imaju prohodnost, samo moraju da obezbede hipoteke koje se obično stavljaju na nekretnine, ali uz mnogo komplikovanije procedure nego za ostale privredne subjeke - objašnjava Mihailović.

Savez je predlagao da se osnuju štedno-kreditne zadruge ili da se postojećim omogući takva funkcija, pa bi članovi mogli da podignu neki iznos i da isto toliko vrate, eventualno uvećano za minimalne troškove. Ali zakonodavac to nije prihvatio, što je, prema Mihailovićevom mišljenju, posledica nerazumevanja, neznanja, ali i loše namere.

Bankarski lobi

- Nismo imali snage da se izborimo za tu ideju prilikom donošenja Zakona o zadrugama, pošto je bankarski lobi bio daleko jači. Država je imala neku iskrivljenu sliku o tome još kod usvajanja novog Zakona o bankama 2006. godine, kada su se ugasile skoro sve štedno-kreditne zadruge jer su ih izjednačili sa bankama i propisali visok osnivački kapital. Tadašnji resorni ministar Mlađan Dinkić objašnjavao je kako je to učinjeno jer se jedna menjačnica registrovala kao štedno-kreditna zadruga a da je imala malverzacije. Mislim da to nije argument, jer država je mogla da kontroliše njihov rad, ali to nije činila, kao što bi mogla da proverava i štedne zadruge da ih je zadržala - komentariše Mihailović.

RINA

Ipak, solomonsko rešenje je, kaže, nađeno kasnije, u Zakonu o zadrugama. U članu 12 navodi se da će zadruge imati posebnu zaštitu i da će se podsticati njihov razvoj preko formiranja fondova na republičkom i pokrajinskom nivou i lokalnim nivoima. Ta zakonska mogućnost nikako da krene, kaže Mihailović, a upravo je mikrofinansiranje to što nedostaje našim poljoprivrednicima, pogotovu udruženim. 

- Već osam godina je zakon na snazi, stalno pišemo i podsećamo na te fondove, ali kod nas se vrlo brzo menjaju uslovi rada. Prošla godina je, na primer, bila izgubljena bar što se tiče zadrugarstva, jer se dugo čekalo na formiranje Vlade. Ova godina je još teža. Iako je u budžetu predviđeno 500 miliona dinara za finansiranje zadruga, na terenu se to ne vidi. Stalno smo na nekim "klimavim nogama", ne znamo sa kim da pregovaramo o strateškim pitanjima, jer čim se promeni ministar, menja se i politika - žali se Mihailović.

Daju kredite ako država "garantuje"

On dodaje da je stabilnost ključna, jer kada bi poljoprivrednici znali kakva će situacija biti za pet godina, kolika će biti cena paradajza u naredne tri godine, mnogima krediti i subvencije ne bi ni bili potrebni.

Naš sagovornik potvrđuje da su banke zainteresovane za mikrofinansiranje kada iza toga stoji država, ili još bolje, kada učestvuje u nekom projektu. Navodi primer beskamatnih kredita za poljoprivrednike, koji su kroz rate vraćali onoliko koliko su i pozajmili, a kamatu u vidu subvencije uplaćivala je lokalna samouprava iz sredstava namenjenih za razvoj agrara.

- Zadruge se uglavnom javljaju za investicije, nabavku neke opreme, dok na subvencije idu registrovana domaćinstva. Cilj zadruge je da pojedinci, koji će svakako da ostvare svoje pravo na subvencije, udruže ta sredstva i da kroz zadruge specijalizuju svoju proizvodnju, kupe opremu, izgrade, umesto svako u svom dvorištu, jednu zajedničku sušaru za šljive, jednu liniju za izbijanje koštica... To bi svima koristilo, a programi koji su se držali tog principa bili su uspešni. Suština je da se zadrugari okupe, ulože zajednička sredstva u objekte, obezbede dozvole, privedu ih potrebnim standardima, a država im pomogne da nabave opremu - kaže Mihailović.

RINA

Dodaje da se Savez uključio u inicijativu USAID-a koji je uradio stručnu analizu o štedno-kreditnim modelima, dva nemačka i jedan italijanski, kako bi se videlo koji je na našem terenu primenljiviji. Uradili su i uporedni pregled kako je štedno-kreditno zadrugarstvo regulisano u drugim zemljama, a krenuli su i sa lobiranjem koje je, takođe, jako važna stvar.

I dok sve to ne zaživi, zadruge i njihovi članovi dovijaju se kako da obezbede novac za svoju proizvodnju. Oči su im uprte manje ka bankama, a više ka državi, međunarodnim i evropskim fondovima, iako ni tu procedura nije baš jednostavna. Milan Jovanović iz zadruge „Vlasina Fruit“, osnovane 2019. u okviru akcije „500 zadruga za 500 sela“ koju je pokrenuo ministar Milan Krkobabić, kaže za B&F da nije ni pokušavao da dobije kredit, jer ne samo da im nije neophodan nego i zato što su sa kamatama koje idu do deset odsto izrazito nepovoljni.

Sada pozajmice još nepovoljnije

- Kada imamo dobar projekat više se oslanjamo na evropski fond za poljoprivredu IPARD ili na Ministarstvo, u oba slučaja su to bespovratna sredstva, a uskoro očekujemo da se priključi i nemački GIZ. Tu su Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, domaći Fond za razvoj, ali im se još nismo obraćali, nisam imao prilike ni da razgovaram sa nekom od tih finansijskih institucija - priča Jovanović.

Da su već godinu dana, od kada je počela da se podiže referentna kamatna stopa, krediti izrazito nepovoljni, potvrđuje Aleksandar Mićunović iz OZZ „Leska“ u Dobirću kod Šapca.

Profimedia/Pixabay

- Imali smo i subvencionisani kredit preko Ministarstva koji je na kraju, kada je referentna kamata otišla gore, ispao najnepovoljniji od svih drugih. Mnogo zavisi i od toga da li je kredit dinarski ili, trenutno nešto povoljniji, devizni. Mi smo nekako uspeli da zaduženje prebacimo u devize, malo je niža kamata, ali i dalje je izrazito nepovoljno. Znam da je za neke od pozajmica, mesečna rata u početku bila 80.000, a onda je porasla na 200.000 dinara. Tačno je da su svi krediti poskupeli, ali od jesenas i zimus, dinarski najviše. Istina je da banke daju opciju za dinarski ili devizni, ali je teško proceniti šta je bolje. Setite se, i oni u "švajcarcima" su bili u početku jeftiniji, a na kraju je ispalo da vraćate tri kredita za jedan - podseća Mićunović.

Prema rečima Jeremije Pope iz ZZ „Agro Ventura“, osnovane pre skoro dve decenije, uslovi za dobijanje kredita nešto su relaksiraniji kada su u pitanju „stare“ zadruge, koje su već uspostavile kontinuitet u saradnji sa bankama.

- Kod nas se procedura ne razlikuje mnogo od one koja važi za druge firme. Generalno, ako su vam dobri bilansi mnogo je lakše doći do kratkoročnog kredita, jednostavnije je nego ranije, ali je pristup dugoročnim, investicionim pozajmicama daleko teži, baš se traži dosta obezbeđenja - zaključuje Popa.

U Udruženju banaka Srbije bili su voljni da odgovore na pitanja B&F o svom odnosu prema osnivanju štedno-kreditnih zadruga i kreditnoj ponudi namenjenoj zadrugarima, ali do zaključenja ovog broja to nisu učinili.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi