Koliko će koštati svinjetina: Muke je bilo i pre afričke kuge, a sada…
Predstoji teška borba da se održi u Srbiji uopšte proizvodnja svinja, upozoravaju iz privredne komore Srbije
Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović rekao je danas da će biti teška borba da se održi proizvodnja svinja zbog zarazne bolesti koja se pojavila i u Srbiji, i da je pitanje šta će se dešavati sa cenom svinjskog mesa.
Budimović je za RTS rekao da je afrička kuga svinja zahvatila veći broj opština i okruga u Srbiji, a da je prenosilac i čovek ali i hrana.
- Biće teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa. Do kraja pošle nedelje eutanazirano je oko 18.000 svinja. Problema u proizvodnji svinjskog mesa bilo je i pre pojave afričke kuge svinja, Srbija je u 2023. godinu ušla sa oko 2.670.000 svinja, što je za preko 200.000 manje nego 2022. godine. Sada je sitaucija još teža, posebno za male proizvođaće - rekao je Budimović.
Problemi i u Evropi – kuda će cena
I u Evropi se, kako je stručnjak iz PKS, dešavaju velike promene i smanjen je broj krmača za oko 500.000 za svega godinu dana. To je pratilo i promenu cene mesa.
Pročitajte još:
- Cena svinjskog mesa je u Evropi porasla i sada je 3,3 evra po kilogramu, a bila je 2,3 evra - rekao je Budimović.
Za nekoliko decenija gotovo prepolovljeno
Nenad Budimović skreće pažnju da se u Srbiji, od osamdesetih godina do danas, svinjski fond smanjio za 40 odsto. Ocenio je da postoje dobri uslovi za gajenje svinja, dobru hranu za životinje, dovoljan broj objekata, klanice, ali...
Na pitanje kada bi to poskupljenje moglo da se prelije na Srbiju, Budimović je rekao da Srbija ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, već oko 87 odsto zahteva tržišta, pa samim tim zavisi i od evrpske cene.
- Ostalo nam je potrebno za preradu i kupujemo u EU. Teško je sada davati projekciju i pričati ljudima bavite se uzgojem svinja, a bolest je u ekspanziji. Treba sačekati da vidimo kako će sve ići ne samo u Srbiji, nego i u Evropi - dodaje Budimović.
Čišćenje, pa dezinfekcija
Najbitnije je, kako je rekao Budimović, da se svinje ne drže na otvorenom prostoru, da komšije ne dolaze u ekonomski deo domaćinstva i da se radi dezinfekcija. Ali ne samo sipanje dezinfekcionog sredstva u blato ili po oboru koji nije očišćen, ili u dezobarijeru.
Obor mora da se opere i očisti i tek onda dezinfikuje, a sunđer, natopljen dezinfekcionim sredstvom kao dezobarijera, redovno menja.
Prenosioci bolesti su, prema njegovim rečima i glodari, pa je zbog toga deratizacija veoma važna.
- Čak 30 godina nismo imali sistemsku deratizaciju, a pitanje je da li je sada pravi trenutak za to - rekao je Budimović, koji je inače i doktor veterine.
Dodao je da to podrazumeva da stručne službe ulaze u ekonomska dvorišta, postavljaju mamce, a da misli da nije vreme za to, jer je to jedan od načina širenja bolesti, ali da je svako može da sprovede na svom domaćinstvu, a lokalna samouprava na javnim površinama.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari