Ne propustite: Guča domaćin prvog obeležavanja Svetskog dana krompira u Srbiji
U naše krajeve krompir je prvi put donet u Vojvodinu 1759. godine, zahvaljujući seljacima kolonistima iz Nemačke.
Guča, prestonica trube i krompira u Srbiji, će 30. maja 2024. godine biti domaćin prvog obeležavanja Svetskog dana krompira u našoj zemlji.
Ovaj događaj organizuju Centar za krompir – Guča i Ekološko društvo Dragačevo – Guča, kako bi istakli značaj i vrednost ove univerzalne biljke.
Krompir, koji je nastao pre oko 8.000 godina u planinskim delovima južnog Perua i zapadne Bolivije, danas se gaji u 159 zemalja sveta i postoji oko 5.000 sorti. Ova biljka zauzima treće mesto po korišćenju među usevima na svetu i četvrta je kultura po setvenim površinama, odmah iza kukuruza, pirinča i pšenice. U Srbiji, krompir se gaji na oko 20.000 do 22.000 hektara sa prosečnim prinosom od 15 do 17 tona po hektaru.
Pixabay
Pročitajte još:
Na događaju u Guči biće organizovan stručni skup gde će se razgovarati o stanju proizvodnje, prerade i prodaje krompira, kao i o potrebi udruživanja u ovoj oblasti. Pozvani su najznačajniji predstavnici državnih, privrednih i civilnih organizacija iz Srbije.
Dragačevski mesečar i istorija krompira u Srbiji
U naše krajeve krompir je prvi put donet u Vojvodinu 1759. godine, zahvaljujući seljacima kolonistima iz Nemačke. U čačanskom kraju, krompir se počeo gajiti od 1782. godine, kada su ga kaluđeri preneli iz Srema u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Dositej Obradović je, obilazeći mnoge evropske zemlje, prepoznao značaj krompira u ishrani stanovništva i preporučio knezu Milošu Obrenoviću da država radi na širenju njegove proizvodnje.
Krompir je značajno mesto u ishrani stanovništva Srbije zauzeo u periodu od 1960. do 1980. godine, postavši jedan od najvažnijih prehrambenih proizvoda u mnogim domaćinstvima, restoranima i menzama.
Pixabay
Osnivanjem Zavoda za krompir u Guči 1954. godine, stvoreni su preduslovi za stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira. Kao rezultat selekcionog rada nastale su četiri domaće sorte krompira: Dragačevka i Jelica 1975. godine, Univerzal 1994. godine i Hibrid 8614, 1997. godine. Treba imati u vidu da selekcioni proces kod krompira traje 12-13 godina. Pre nekoliko godina, u Centru za krompir u Guči, "ozdravljeno" je i proizvedeno elitno seme stare sorte krompira Dragačevski mesečar, koji je na taj način vraćen na sortnu listu krompira u Srbiji.
Pored stručnog dela programa, učenici Osnovne škole iz Guče će recitovati stihove o krompiru, a u najstarijoj gučkoj kafani Dačo biće organizovan tradicionalni ručak sa jelima od krompira uz zvuke dragačevskih trubača.
Krajem prošle 2023. gpdine, Ujedinjene nacije su prpglasile 30. maj za Svetski dan krpompira, a ove godine će po prvi put biti obeležen u Srbiji.
Krompir, poznat po svojim nutritivnim vrednostima, bogat je izvor energije, skroba, vitamina C, B, E, K, mineralnih materija i organskih kiselina. Pored toga, ima značajnu terapeutsku funkciju – pozitivno deluje na mokraćne puteve, rad creva, smanjuje kiselinu u želucu i pomaže u lečenju raznih oboljenja. Zahvaljujući ovim vrednostima, Ujedinjene Nacije su krajem prošle godine proglasile 30. maj za Svetski dan krompira.
Pixabay
Ovo jedinstveno obeležavanje pruža priliku da se dodatno promoviše značaj krompira u ishrani i podstakne razvoj njegove proizvodnje u Srbiji.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari