Vina sa mermera: I Veličkovići imaju tamjaniku, ali ova je drugačija (FOTO+VIDEO)

Selo Banja, na sredini puta od Aranđelovca do Topole, ima tradiciju pravljenja vina s kojom se malo ko može pohvaliti. Prva udruženje vinogradara na teritoriji Srbije, „Venčačka vinogradarska zadruga“ napravljena je upravo ovde 1903. godine, a članovi su joj bili i kralj Petar I i potonji kralj Aleksandar, pre nego što su napravili svoju vinariju na Oplencu, gde postoji i danas.

Upravo u tom za grožđe bogomdanom kraju tradiciju dobrih vina, pored brojnih starih vinarija, nastavlja i jedna relativno mlada. „Vinogradi i vinarija Veličković“ nastala je na 2013. godine na vinorodnoj zemlji koja je oteta nazad od voćnjaka i oranica sa žitom, koji su se proširili ovim krajem nakon sunovrata vinogradarstva posle Drugog svetskog rata.

Danas tu, s pet hektara vinograda, prave 15.000 do 22.000 boca vina u šest etiketa belih i crvenih vina, od kojih su neka retka u Srbiji a neka i potpuno nesvakidašnja.

- Vinograd i vinarija su bili davnašnja želja moga oca i on ju je ostvario kada se vratio iz Amerike gde je radio 35 godina. Kupljena je zemlja, za koju se znalo da će biti dobra za grožđe jer bilo je i ranije pod grožđem, ali koju smo svakako dodatno testirali. Sadnja sovinjona i šardonea nabavljenih iz Francuske i tamjanike počela je 2013. godine, uz veliku pomoć profesora Vlade Ličine sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Prvu berbu smo imali 2015. godine a 2017. godine dodali smo zasade prokupca i marselana – objašnjava suvlasnik vinarije Dragoslav Veličković.

Bili su veoma zadovoljni kvalitetom već od prve berbe i pokazalo se da izbor sorti nije bio nimalo pogrešan.

- Kod izbora toga šta će se saditi nije bilo mnogo dvoumljenja. Ovdašnja bela vina su odlična, sovinjon i šardone su rasprostranjeni ovde a tamjanika, kao naša autohtona sorta, morala je da bude u najužem izboru – dodaje kćerka Katarina, direktorka i suvlasnik vinarije.

I iako se sa sovinjonom, koji je i dalje Dragoslavov favorit, odmah po izlasku na tržište osvojila i prva međunarodna medalja, tamjanika je ono na šta su u „Vinogradima i vinariji Veličković“ posebno ponosni.

- Tamjanike je danas sve više po Srbiji, i to je dobro jer je to odlično domaće vino sa kojim možemo da se ravnopravno nosimo sa svetom. Naša tamjanika je počela da krade „slavu“ našem sovinjonu jer ipak malo drugačija nego drugde pošto je ovdašnji  teroar mineralan. Nalazimo se na teritoriji mermera i granita, poznatog venčackog kamena, i to daje posebne note vinu. Nije možda toliko naparfemisana i nije sladunjava, jer mi pravimo suva vina, ali zadržala je specifične note tamjanike. A mislim da se zbog toga i sviđa toliko ljudima, jer u trendu su smirenija vina. Naravno, svako vino ima svog kupca a raznolikost je dobrodošla – objašnjava Katarina.

Veličkovići ističu da su upravo domaće sorte ono na šta inostrani gosti, poznavaoci vina, posebno obraćaju pažnju i oduševljavaju se novim ukusima, jer internacionalne su sigurno probali toliko puta dosad.

- Tamjanika je nešto što smo prosto morali da imamo, iako je sada prilično raširena, ali smo odlučili i da napravimo nešto što je prilično retko u Srbiji. Tako je nastao i naš roze od prokupca, kao letnje lepršavo vino u kome ne uživaju samo dame a ni marselan nije nešto što se često viđa kod nas – kaže Katarina.  

Vinarstvo kao strast i biznis

Veličkovići kažu da se od vinarstva i u Srbiji sigurno može živeti ali da njihova mlada vinarija još nije dostigla stepen samoodrživosti.

- Imali smo nesreću da nas zakaži epidemija korone, građevinsku dozvolu dobili smo baš u vreme zabrane kretanja 2020, i tako imamo praktično par izgubljenih godina. Ali, krećemo se uzlaznom putanjom i imamo velike planove za dalje – napominje Dragoslav.  

Iako Veličkovići ne misle da mnogo šire zasade, kako bi mogli da kontrolišu kvalitet, u vidu imaju mogućnosti vinskog turizma, dobili su dozvolu za destileriju u kojoj nameravaju da prave kvalitetnu lozovaču i vinjak…

- U srpskom vinarstvu problem nije domaća konkurencija, to je zdravo nadmetanje, ali iz uvoza dolazi sve i svašta, ima tu mnogo jeftinog vina po cenama sa kojima se domaći vinari teško nose. A to stiže sa tržišta koja imaju mnogo veće subvencije nego što ih imaju domaći proizvođači  – napominje Dragoslav Veličković, inače ekspert za makroekonomiju u OTP banci.

Što se tiče cena, za one koje zbunjuje ogroman raspon cena na policama sa vinima, i pitaju se o čemu se tu radi, Veličkovići imaju jedan slikovit podatak.

- Samo boca, čep, etiketa, pakovanje i transport do krajnjeg kupca po jednoj flaši vina ne košta manje od tri evra. A da ne govorimo u ulaganju u vinograd, fiksnim troškovima kojih ima i kada grad ili loša godina desetkuju rod… Pa vi vidite koliko može da košta ono što se sipa u te boce i kakav kvalitet može da se dobije po nekoj ceni – kaže Dragoslav.   

I pored brojnih problema, vino Veličkovića, kao i drugih malih vinarija Srbije, pronalazi put do kupaca. Za njih je, naravno, put do najšireg tržišta supermarketa suviše komplikovan, ali se zato njihova vina mogu naći u vinotekama, specijalizovanim prodavnicama i odabranim restoranima.

Srećom, u današnja vremena, tu su i društvene mreže i to postoji kao opcija naručivanja dobre kapljice direktno od proizvođača.

A kupaca ima, i biće ih sve više.

- Imamo prostora još da se razvijamo kao vinarska i vinogradarska zemlja. Ljudi sve više prepoznaju da smo zemlja pogodna za to, da možemo da napravimo vrhunska vina, konkurentna inostranim koja imaju dužu tradiciju i napravila su imena marketingom. Šteta bi bilo da ostane da srpska vina više cene u svetu nego kod kuće jer naša ne zaostaju u kvalitetu. Samo smo mi malo zakasnili na sceni i sada to nadoknađujemo – zaključuje mlada vinarka Katarina Veličković.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi