Kazani podloženi, rakija teče: Tradicionalni zanat pečenja rakije živi kroz generacije (FOTO)

Jesen je doba godine kada se na seoskim imanjima širom Srbije voće i povrće već uveliko obrada i proda, a za domaćine dolazi vreme odmora. Ipak, mnogi od njih i dalje ostaju verni srpskoj tradiciji i od viška voća prave nadaleko čuvenu domaću rakiju. 

U Srbiji je registrovano preko 1.000 destilerija, ali tradicionalni način pečenja rakije i dalje živi po selima. U okolini grada na Moravi, kazani su već podloženi, a iz njih teče domaća čačanska prepečenica.

Pečenje rakije obeležilo je detinjstvo Stefana Pantelića, koji poslednje dve i po decenije provodi pored kazana, pomažući svom dedi i učeći ovaj sveti zanat.

RINA

 

- Ovaj kazan je u vlasništvu mog dede od 1986. godine. Imao sam svega tri godine kada sam se prvi put susreo s njim. Od tada idem s dedom, učim, i sada, posle 25 godina, samostalno pečem rakiju – priča Stefan za agenciju RINA.

U zapadnoj Srbiji gotovo svaka kuća ima stablo šljive, ali je kazan za rakiju bio blago koje nije svima dostižno. Pečenje rakije bilo je veština koja se prenosila s kolena na koleno.

RINA

 

- Svaki domaćin ima svoj pristup pečenju rakije. Sve počinje od sadnje šljive, preko prikupljanja i skladištenja ploda, odležavanja šljive, do pretvaranja u džibru, a kasnije, kroz proces destilacije, u samu rakiju. Posao jeste težak i fizički naporan, ali kada nešto voliš, ništa nije teško – kaže Pantelić.

Srbi su vekovima gradili odnos prema rakiji, a tek 2015. godine proces pečenja rakije upisan je na listu „nematerijalnog kulturnog nasleđa“. Šest godina kasnije, UNESCO je priznao ovaj srpski zanat.

 

- Rakija je važan deo srpske tradicije i kulture. Prisustvuje svakom značajnom događaju u životu. U Srbiji postoji čak 19 manifestacija posvećenih šljivi i rakiji, uglavnom u zapadnoj i istočnoj Srbiji – ističe etnolog Jelena Milićević.

Bonus video 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi