Potrošači ne znaju šta kupuju, dok to ne naprave majstori za meze (FOTO+VIDEO)

U Srbiji se, tradicionalno, sušeno meso koristi cele godine, ali u vreme svinjokolja i slava dolazi u fokus svakog domaćina i poklonika dobrog ukusa. Međutim, i pored ogromne ponude na tržištu, što velikih fabrika što malih proizvođača i „domaće radinosti“, potrošači nisu u zavidnoj situaciji, kaže za AgroTV jedan provereni majstor za suvo meso, Danilo Beljanski iz Turije.

– Potrošači su sada u nezavidnom položaju, odnos kvaliteta i cene je jako velik. Imate proizvode koje su jeftiniji, a tu kvalitet nema prođu, ali su ljudi primorani da to kupe. Ima ljudi koji dođu kod mene i kažu: „Sve je to lepo, ali za vašu jednu kilu kobasica ja negde kupim dve, pa i tri kile.“ I odmah je jasno šta je tu u pitanju – kaže Beljanski, koji ima više od trideset godina iskustva u ovom zanatu.

A kvalitet mora da se plati, jer do njega nije ni lako ni jeftino stići, dodaje drugi proizvođač, Karol Horvat iz Bačkog Petrovca, poznat po svojoj vernosti „petrovačkom kulenu“, specijalitetu kojem se posvetio od 2005. godine i koji je postao simbol njegove zanatske veštine.

– Prirodno ja to pravim, kad napunim kobasicu ili kulen, jedan dan odstoji da odmori malo, pa ide u pušnicu i tu se dimi dva-tri puta, a kulen jedno pet puta. Pa onda ide na zrenje u komoru gde je temperatura od 13 do 17 stepeni, a vlažnost vazduha oko 65. To je najbolja proizvodnja, najbolje zrenje, i tu uspeva ovaj proizvod koji ljudi prepoznaju da nije „industrija“ – opisuje tek deo procedure Horvat.

I Beljanski kaže da oni ne koriste nikakve „dodatne tehnike“.

– To bi se kosilo sa domaćim, tradicionalnim proizvodima i više bi išlo ka hemijskim preparatima, a mi to ne radimo. Znači, solimo kuhinjskom solju, nema nitratne soli, nema nikakvih aditiva, nema ništa što bi smetalo potrošačima koji možda i imaju neku alergiju na te hemijske dodatke koji se ubacuju. Ne koristimo ništa ni za održavanje kvaliteta, boje, mirisa, ukusa. Razlika je i u tome što se ovi proizvodi rade sa voljom – dodaje Beljanski.

Zna se koja svinja može u kobasice

Horvat ističe da sve kreće od dobrog mesa, od svinje koja mora da ima najmanje 200 kila i koja je hranjena kako treba.

– Samo prirodna ishrana, ječam, pšenica, kukuruz, a ne neki dodaci. Takođe, mora biti pomešano meso više vrsta svinja, a ne samo jedne, kao bi se dobio vrhunski proizvod – ističe Horvat.

A kada neko radi s voljom i profesionalno, čak ne mora ni da krije svoje „tajne“ recepte.

– Pa ja sam čovek koji ne skriva recepture, one su vidljive na svakom mestu. Mislim da je problem u tome što ljudi malo skrenu sa puta tih dobrih proizvoda, što se tiče cene mesa žive stoke ili polutki, i onda bi da sa manje uloga dođu do kvaliteta, a ja mislim da to nije moguće – napominje Beljanski.

Zbog ovakvih starih majstora, kakvi su Danilo Beljanski i Karol Horvat, ovaj zanat i sušeno meso neće prestati da budu tradicija i kulturno nasleđe ovih krajeva, a u njemu će uživati i domaći, ali i strani ljubitelji kvalitetnog i prirodnog, kaže prilog AgroTV.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi