Ako budemo pametni, i šljive će nam biti kao jabuke (FOTO+VIDEO)

Srpsko voćarstvo nalazi se na prekretnici gde strateško prilagođavanje novim tržišnim uslovima donosi i žestoka konkurencija, ali i klimatskim izazovi. O tome može li Srbija da ponovi uspeh proizvođača jabuka i kod drugog voća, ponajviše šljive, i kako održati izvoz famoznih malina, 24sedam je razgovarao sa stručnjakom iz Privredne komore Srbije.

– Primer jabuke pokazuje da možemo mnogo, kada ispravno radimo. S izvozom jabuke smo preživeli, iako smo u jednom trenutku bilo potpuno okrenuti ruskom tržištu, a u drugom gotovo ostali bez njega. Ali naši najveći proizvođači su već 2014. i 2015. godine prepoznali trend i isplanirali ozbiljne promene u pristupu izvozu jabuke. To se pre svega ogledalo ne samo u traženju drugih tržišta, nego i razmišljanju o tome kako će proizvodnja izgledati, kako će se ona prilagoditi drugim tržištima. To kažemo i manjim proizvođačima, i u drugim sektorima – ne gledajte samo trenutnu cenu, već planirajte na duže staze, razmišljajte, bavite se istraživanjima tržišta – kaže Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, koji je na Međunarodnom sajmu AgroBelgrade držao predavanje o stanju na globalnom i evropskom tržištu voća i povrća.

Srpska jabuka, doduše ne iste sorte koje su išle na Istok, sada se nalazi i u ponudi prodavnica jednog od najprobirljivijih tržišta sveta – u Velikoj Britaniji, traži svoj put do Indije i platežnih zemalja Azije, a preko sporazuma o slobodnoj trgovini otvaraju joj se vrata i zemalja Afrike, kao što je Egipat.

U sezoni 2023-24, Srbija je od 107 miliona evra vrednog izvoza jabuka, 35 miliona dobila sa ruskog tržišta, 33 sa bliskoistočnog, 12 iz Velike Britanije, osam sa tržišta okolnih zemalja, a sedam miliona sa novootvorenog tržišta Indije i Dalekog istoka. Još 2020. se sa ruskog tržišta dobijalo 92 miliona evra, od približno istog ukupnog izvoza.

Uspeh jabuka prati i izvoz svežih borovnica, kojih smo 2017. godine izvozili u svet (svega) 743 tone, da bi prošle godine to naraslo na blizu 5.700 tona (2023. i više od 6.000 tona), i na tome zaradili 30 miliona evra.

– Kod borovnice nam naruku ide kalendar, jer se naša pojavljuje na tržištu u vreme kada tražnja tek počinje da blago pada, pa možemo da postignemo i dobru cenu i plasman. Ali, kalendari se menjaju, pa i na to treba da računamo i da planiramo – upozorava Jovanović.

Šljiva zapostavljena, kod maline smo i lakomisleni

Ali ne ide nam svuda dobro, pogotovo kod šljive, a sve većih problema ima i kod nacionalnog ponosa – maline. Iako se u Srbiji proizvodi godišnje šljive na najvećoj površini u Evropi – 72.000 hektara, gde su nam takmaci samo Rumuni, dok već BiH kao treća ima upola manje površine, pretakanje toga u izvozni profit ide veoma loše.

Izvoz sveže šljive je u prošloj godini bio nešto veći od 25.000 tona i 15 miliona evra, od čega je na Poljsku otpala petina. To jeste rast u odnosu na godinu pre toga, ali je u višegodišenjem proseku i – stagnaciji.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

Na jedno od najvećih tržišta u Evropi, ono u Nemačkoj, izvezemo svežih šljiva za samo 1,7 miliona evra, dok Italijani sa svojih 12.000 hektara izvezu za 17,5 miliona, a više od nas izveze i BiH.

Kod suvih šljiva je situacija slična po prihodu, ali mnogo lošija po količinama, jer izvezemo u svet manje od 4.300 tona za 14 miliona evra, i to uglavnom u okolne zemlje.

– Kod nas većina šljive završi u kućnoj rakiji. Kada pogledamo koliki smo proizvođači šljive, prosto je neverovatno da ona ne zauzima mnogo veće i mnogo značajnije mesto kada je reč o izvozu i kada je reč o pozicioniranju srpske šljive kao brenda. Ona može da se pozicionira kao brend i kao sveža i kao prerađeni proizvod, i mislim da je to ogroman prostor za rad. Šljive su, po mom mišljenju, jedan od najvećih neiskorištenih kapaciteta naše zemlje. Ali moramo promeniti sortiment, prilagoditi se tržištima, a, pre svega, sazna šta od sorti, koliko i gde proizvodimo – naglašava Jovanović.

Što se tiče maline, ona u smrznutom obliku predstavlja najznačajniji izvozni proizvod. Eksport se drži na nekih 100.000 tona, a u 2024. godini je za to dobijeno nešto više od 317 miliona evra. To je kao prethodne godine, i za čak 100 i više miliona evra manje nego 2012. ili 2021. godine.

 

– Imali smo visoke cene i desilo se ono što smo mogli da očekujemo. Sada mnogi domaći proizvođači neće moći da prežive, i ostaće samo oni rentabilni. Statistika kaže da nam je prosečan prinos do pet tona po hektaru, recimo da je kod dobrih proizvođača osam, ali u savremenoj svetskoj proizvodnji se sve ispod 10 tona smatra neisplativim. Moramo više voditi računa o tome šta gajimo, da li su nam sadnice zdrave i sertifikovane. Takođe, klimatske promene uzimaju danak, a kod nas preovladavaju i sorte koje se ne mogu mašinski brati i gde je 70 odsto troška onaj ljudske snage. Kod maline u proizvodnji verovatno najmanje koristimo savremenu nauku od sve poljoprivrede, a ne bismo smeli kad nam je tako važna – zaključuje Veljko Jovanović.

BONUS ViDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi