Sela za deceniju napustilo 390.000 ljudi, doprinos agrara BDP-u premali

Doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda u celokupnom tranzicionom periodu 2001‒2023. u Srbiji je minimalan. U prosečnom rastu BDP-a od 3,2% doprinos sektora poljoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 p. p. 

Prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21%, a agroindustrije 3,8%, navodi se u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku (RZS) “Strukturne promene u poljoprivredi i njihov uticaj na ekonomski rast u Srbiji“, urađenog prema podacima Popisa poljoprivrede urađenog od 1. oktobra do 15. decembra 2023. godine.

Iako Srbija, uz Rumuniju, ima najveće učešće ovog sektora u rastu BDP-a  u 2023. godini (4% i 3%) od svih tranzicionih država, ipak je  vrednost poljoprivredne proizvodnje Republike Srbije dvostruko niža, a poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj, navodi se u istraživanju koje prenosi Biznis.rs.

Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na ruralnom području. Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu. Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovoljna obrazovna struktura – tek svaki 10. stanovnik na ruralnom području je imao tercijarno obrazovanje.

Strukturna analiza rezultata Popisa poljoprivrede 2012. i 2023. ukazala je na brojne nepovoljne trendove u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika.

“Zaustavljena je fragmentacija poseda, ali je nastavljen trend pada broja gazdinstava sa isključivim prihodima od poljoprivrede, kao i stanovnika angažovanih na poljoprivrednim aktivnostima (2012. svaki peti, 2023. svaki šesti stanovnik). Posebno su zabrinjavajuće strukturne promene u radnoj snazi na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, u stepenu angažovanosti radne snage, kao i u obrazovnoj strukturi upravnika poljoprivrednih gazdinstava. Mada se produktivnost rada udvostručila, ona je jedna od najnižih od svih evropskih tranzicionih država”, navodi se u istraživanju.

Pad stanovništva u selima dvostruko brži

Kako pokazuje analiza RZS-a, u tranzicionom periodu 2002‒2022. pad stanovništva u ruralnim (seoskim) naseljima je dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva. Dok je ukupno stanovništvo u Srbiji (bez AP KIM) smanjeno za 11,3% (sa 7,5 na 6,65 miliona), stanovništvo u seoskim naseljima je smanjeno za 22,8% (za 740 hiljada – sa 3,27 na 2,53 miliona).

Autori ukazuju da je proces demografskog pražnjenja ruralnog područja posebno intenziviran u poslednjoj deceniji (međupopisni period 2011‒2022), dok je ukupan pad stanovništva iznosio -7,5%, pad stanovništva na seoskom području je bio -13,3%. Gradsko stanovništvo je 2011‒2022. smanjeno za 3,5% (sa 4,23 na 4,12 miliona).

“Smanjenje seoskog stanovništva za 389 hiljada za deset godina pokazuje razmere smanjenja radne snage u poljoprivredi. Regionalna analiza ukupnog pada seoskog stanovništva po regionalnim oblastima u periodu 2011‒2022. pokazuje da je seosko stanovništvo smanjeno za više od 1/4 u Zaječarskoj (-27,5%), Pirotskoj (-27,4%) i Borskoj oblasti (-25,1%), dok je pad veći od 20% zabeležen u Zapadnobačkoj (-21,7), Severnobanatskoj (-22,7) i Braničevskoj oblasti (-20,7)”, navodi se u analizi.

U periodu 2012‒2023. ukupan broj zaposlenih je povećan za 26,5% (sa 2,14 na 2,71 miliona), dok je broj nezaposlenih smanjen za 57,8% (sa 701 na 296 hiljada). Na ruralnom području zaposlenost je povećana za 7,2% (sa 942 hiljada na 1 milion), dok je broj nezaposlenih smanjen za 56% (sa 256 na 113 hiljada). U gradskim naseljima broj zaposlenih je povećan za 41,2%, a broj nezaposlenih smanjen za 59%.

Smanjeno raspoloživo poljoprivredno zemljište

Prema podacima RZS-a, raspoloživo poljoprivredno zemljište je u poslednjoj deceniji 2012‒2023. smanjeno za 26,2%, sa 5,35 miliona hektara na četiri miliona hektara ukupne površine Republike Srbije (bez AP KiM).

Korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) je smanjeno za 5,2% (sa 3.437 hiljada hektara na 3.257 hiljada), ali je u strukturi raspoloživog zemljišta povećalo učešće sa 64,3% na 82,5%. Najveći pad je registrovan kod šumskih površina, čak za 50,7% (519 hiljada hektara).

I struktura korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ) 2023, u odnosu na 2012, značajno je promenjena. Mada je zemljište pod oranicama i baštama neznatno povećano sa 2,513 na 2,518 miliona hektara, u strukturi KPZ je povećalo svoje učešće sa 73,1 na 77,7%.

Voćnjaci su povećani sa 163 hiljade hektara na 196 hiljada, čime su povećali svoje učešće u strukturi KPZ sa 4,8 na 6,1%. Zemljište pod vinogradima je smanjeno sa 22,2 hiljade hektara na 18,2 hiljade (što je 0,6% KPZ).

Najveći apsolutni i strukturni pad registrovan je u kategoriji livada i pašnjaka, naime ukupna površina livada i pašnjaka je smanjena sa 713 hiljada hektara na 469 hiljada. U strukturi KPZ učešće livada i pašnjaka je smanjeno za 5 p. p., sa 20,8 na 15%.

Okućnica je povećana za 10 hiljada hektara, sa 23,7 hiljada na 33,5 hiljada hektara (1% KPZ u 2023).

Kontinuirano smanjenje porodičnih poljoprivrednih gazdinstava

Na osnovu rezultata popisa poljoprivrede u Srbiji, u 2023. je registrovano 506,3 hiljada porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i 1,13 miliona lica angažovanih na poljoprivrednim poslovima, kao član gazdinstva ili stalno zaposlen na gazdinstvu.

“Ukrštanjem ovih podataka sa rezultatima Popisa stanovništva 2022, po kojima je u Republici Srbiji 2,59 miliona domaćinstava sa 6,6 miliona članova, može se zaključiti da svako peto domaćinstvo poseduje poljoprivredno gazdinstvo (19,6%) i da je svaki šesti stanovnik stalno ili povremeno angažovan u poljoprivredi (17,2%). U odnosu na 2012, primetan je pad kod oba pokazatelja. 

Naime, tada je svako četvrto domaćinstvo posedovalo porodično poljoprivredno gazdinstvo, a svaki peti stanovnik bio angažovan na poljoprivrednim aktivnostima”, ukazuju autori analize RZS-a.
Proces tranzicije poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji u periodu 2012‒2023. se odvija u znaku kontinuiranog smanjenja broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava (PPG) i pravnih lica i preduzetnika (PLP).

Prema analizi RZS-a, broj poljoprivrednih gazdinstava je smanjen za 20%, odnosno za 123 hiljade – sa 631,5 hiljada na 506,3 hiljade. S obzirom da su u vlasničkoj strukturi poljoprivrednih gazdinstava dominantno zastupljena porodična, njihov broj je smanjen za 122 hiljade – sa 628,5 hiljada na 506,3 hiljade.

Promene u strukturi gazdinstava prema veličini poseda gazdinstava u periodu 2012‒2023. su najviše u znaku smanjenja sitnog poseda (broja gazdinstava i KPZ), odnosno dominantnih grupa gazdinstava sa najmanjim posedom (0-2 hektara i 2-10 hektara), i, s druge strane, jačanja srednjeg poseda (2-10 hekatta i 10-50 hektara).

“Dominantna grupa gazdinstava po veličini poseda u 2023. je sa posedom 2-10 hektara. Mada je ova grupa smanjila broj gazdinstava za 29 hiljada (sa 272 hiljada na 243 hiljade), strukturno je povećala svoje učešće sa 43% na 47,7%. U strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta ova grupa u 2023. obrađuje 35% zemljišta”, navodi RZS.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi