Poljoprivrednici u strahu: Loše vreme moglo bi da im ugrozi useve, već preduzimaju preventivne mere

Prolećni sneg i zimske temperature mogle bi drastično da umanje rod voća u Srbiji. Kajsiji se to već dogodilo. Stručnjaci preporučuju sredstva za zaštitu, ali pčelari upozoravaju da vode računa da time ne ugroze pčele, kojima takođe ne odgovara zima u proleće.

Strepe voćari u Milutovcu zbog najave mrazeva i snega, mogli bi da im oberu tek rascvetale šljivike. Zato ne sede skrštenih ruku.

- Šta to znači, to znači pravo prskanje, prskanje kad je monilija u pitanju, i još jedno prskanje protiv monilije, i ako Bog da preživimo tu nedelju i ponedeljak, nadam se da će kompletan plod stenleja da opstane i da ostane- rekao je  Milorad Pantić, voćar iz Milutovca za RTS.

Međutim, glavni oprašivači pčele u prolećnu sezonu ulaze sa desetkovanim društvima tokom zimovanja. Pčelari kažu da su zbog hladnog vremena i kiše pčele ljute.

- Veoma loše utiče na raspoloženje pčela, jer one osećaju prirodu, a ne mogu da uzmu sve ono što je potrebno za njihov razvoj u ovom prolećnom razvoju. Mi još nismo sigurni koliki će ti gubici biti, ali ovom prilikom pčelari u Srbiji, čak i u regionu su konstatovali da je pedeset do šezdeset posto društava izgubljeno", kaže Miloš Pekić, predsednik društva pčelara-Matica iz Požege za RTS..

Zbog toga stručnjaci preporučuju upotrebu preparata koji ne štete pčelama, a ujedno da zaštite voćne kulture od zimskih temperatura u proleće.

- Preparati na bazi aminokiselina, mikroelemenata i algi koji nakon mraza mogu da pomognu uspešnom oporavku, naročito tek zametnutih plodova- kaže Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Kruševac.

Sandra Miletaković, savetodavac za zaštitu bilja PSSS Kruševac, preporučuje i tretman nekim od preparata na bazi bakra ili bakterija u cilju suzbijanja bakteriozne plamenjače jabučastog voća.

Proizvođači se uglavnom pridržavaju integralnog koncepta zaštite, koji je prelaz između konvencionalnog i organskog, kažu u Institutu za voćarstvo.

Međutim, prolećni mraz je već obrao kajsije, u velikoj meri i breskve, višnje, trešnje. Umanjiće i rod šljiva, verovatno i malina. Ali najveći problem je zapravo kako opstati na tržištu.

- Zbog tih nekih naših grešaka, zbog pogrešnog marketinga, zbog izostanka marketinga i svih tih stvari, konkurentske zemlje su zauzele našu poziciju i to dodatno pogoršava situaciju- kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

A uz vremenske i druge neprilike, organska malina iz Srbije našla se i na udaru povećanih američkih carina. Ipak, njena najveća zaštita je to što je deficitarno voće na svetskom tržištu.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi