Otkriveno šta ubija pčele po Srbiji?

U Srbiji je u toku masovno uginuće pčela, u kome se prepolovio broj pčelinjih društava. Za razliku od ranijih prilika kada je u pojedinim delovima zemlje razlog za pomor pčela bio trovanje koja su priredili nemarni poljoprivrednici, ovoga puta razlog je manje-više prirodan.

Uzrok je, kako se pretpostavlja, prošlogodišnja suša i nedostatak polena zbog čega su pčele imale slabiju ishranu tokom perioda odgajanja „zimskih“ pčela, rekao je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Živadinović kaže da se za sada zna da je u nekim opštinama uginulo i 90% pčelinjih društava, a jedno čini od 20.000 do 50.000 pčela i nekoliko hiljada trutova.

Da svoj udeo u katastrofi imaju i pčelari, koji prihranjuju pčele za zimu, pokazuju i podaci o različitoj šteti.  

– Jednom pčelaru je, na primer od 365 košnica ostalo samo nekoliko sa živim pčelama, dok je u Apatinu uginuće manje, oko 15% – rekao je Živadinović.

Dodao je da se pretpostavlja da je osnovni uzrok uginuća nedostatak polena jer su manja u dolinama reka gde je bilo vlage i cvetovi su, ipak, dali izvesne količine polena.

U uslovima izuzetno visokih temperatura i manjka vlage pčele su, prema njegovim rečima bile slabo ishranjene, zbog čega im opada imunitet i tada lakše podležu virusnim bolestima.

Postoji, kako je istakao preko 20 vrsta virusa, a u svakoj košnici ih ima bar dve–tri vrste.

Još jedan argument da je uzrok smrti slaba ishranjenost je to što su neki pčelari potpuno suzbili smrtonosnog parazita varou, ali su i u tim košnicama pčele takođe stradale.

Naveo je da ima i obrnutih slučajeva što potvrđuje da je loša ishrana zajednički faktor, a da virusi ili varoa samo budu presudni faktor koji „odnese“ pčelinje društvo.

Profimedia

 

Slična situacija je, kako je naveo i u Mađarskoj, a u SAD je do sada stradalo 62 odsto društava.

– U Americi problem uginuća pčela traje još od 2006. godine, i od tada svake godine ugine najmanje 30 odsto društava, pa je uloženo više desetina miliona dolara u ispitivanja, ali uzrok nije otkriven.

Živadinović je objasnio da letnje pčele žive svega nekoliko nedelja, a u avgustu i septembru kada se odgajaju „zimske“ pčele koje žive nekoliko meseci trebalo ih je seliti na područja gde ima više polena ili ih dohraniti zamenama polena, čime bi stekle i veći imunitet prema bolestima.

Zbog uginuća pčela štetu će, kako je rekao, imati i poljoprivreda jer će se smanjiti oprašivanje pod uslovom da pčelari u Srbiji ne obnove društva, a prema dosadašnjim najavama to neće ni učiniti jer se proizvodnja meda ne isplati zbog uvoza falsifikovanog meda čija je cena od dva do pet puta niža od proizvođačke cene meda u Srbiji.

A na gubitku neće biti samo pčelari i ljubitelji hranljivo najdragocenije namirnice, već i svi ostali jer, procena je stručnjaka, proizvodnja jedne trećine hrane na planeti zavisi od oprašivanja pčela.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi