Gde svi grešimo: Kako da od hrane ne pravimo đubre?

Malim promenama svakodnevnih navika u pripremi i čuvanju hrane svako od nas može mnogo da učini, kako za lični budžet, tako i za ukupnu održivost, zaključak je radionice "Razbijanje mitova o hrani" koju su organizovali projekat EU4Green i Evropska kuća Novi Sad u Francuskom institutu u tom gradu.

Na radionici je bilo reči o najčešćim zabludama i greškama koje dovode do bacanja hrane, a koje svakodnevno pravimo prekomernom kupovinom kao i njenim neadekvatnim čuvanjem. Posetioci su iz prve ruke saznali koji su to mali koraci koje svaki pojedinac može da napravi, kako da se oslobodimo loših navika i bacanja hrane, a da uštedimo i zaštitimo životnu sredinu.

– Bacanje hrane je globalni problem sa dalekosežnim posledicama, to nije samo problem Srbije, Balkana ili Evrope. U svetu se baci jedna trećina proizvedene hrane, a to doprinosi gladi, ekonomskim gubicima i degradaciji životne sredine – rekla je Karina Broneder, stručnjak za cirkularnu ekonomiju Agencije za životnu sredinu Austrije, koja se na radionicu uključila video pozivom.

Ona smatra da je prevencija bacanje hrane ključni deo cirkularne ekonomije i kaže da je bačena hrana odgovorna za oko 10 odsto ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.

Kroz interaktivni dijalog naučnice su na radionici posetiocima ponudile praktična rešenja za smanjenje otpada od hrane koje svako može da primeni.

– U svetu ograničenih resursa i brzo rastuće populacije nedopustivo je bacati hranu. Proizvodnja hrane je ogroman pritisak na životnu sredinu jer trošimo tlo, pitku vodu, energiju, krčimo šume i otimamo površine prirodi za dobijanje proizvoda koje na kraju ne konzumiramo, a koje smo platili. Dodatno, nastaje otpad koji emituje vrlo štetne gasove staklene bašte koji zagađuju vazduh, vodu i tlo. Dobra vest je da se otpad od hrane može značajno smanjiti planskim upravljanjem hranom, pre svega racionalnim kupovanjem i pripremom, pravilnim čuvanjem i iskorištavanjem ostataka obroka za nova jela. Važno je potrošiti sve namirnice koje već imamo u domaćinstvu, a kupiti samo one neophodne – kaže Branka Ilakovac, stručnjak za prevenciju otpada od hrane i koordinatorka za komunikacije na EU4Green projektu.

Profimedia

 

Projekat EU4Green pomogao je Ministarstvu u reviziji podataka, definisanju mera i indikatora za efikasnu prevenciju otpada, kao i u izradi vremenskog okvira za sprovođenje Plana. Ta inicijativa usko je povezana sa širim ciljevima održivosti, uključujući odgovornu potrošnju, prevenciju otpada od hrane i podizanje svesti javnosti.

– Poverenje u hranu koju konzumiramo temelji se na znanju. Ovom radionicom želimo edukovati građane naučno utemeljenim informacijama i kritičkim alatima kako bi mogli samostalno prepoznati i odbaciti mitove o hrani koji mogu ugroziti njihovo zdravlje, a pri tome i smanjiti vlastiti otpad od hrane – kaže Darja Sokolić, stručnjak za bezbednost hrane, Evropska agencija za sigurnost hrane.

Prisutni su imali priliku da čuju kako otpad od hrane utiče na životnu sredinu, na koji način svaki pojedinac može da promeni svoje navike i prestane da baca hranu, kako da se namirnice bezbedno čuvaju i skladište i mogu li prinicipi cirkularne ekonomije da se primene i u kuhinji.

Projekat EU4Green podržava region Zapadnog Balkana u sprovođenju Zelene agende, a finansiraju ga Evropska unija i Austrijska agencija za razvoj (ADA), a sprovodi ga Agencija za životnu sredinu Austrije.

Projekat je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine i kroz ažuriranje Plana prevencije stvaranja otpada, ključnog strateškog dokumenta koji je usvojila Vlada Republike Srbije.

Plan ima za cilj smanjenje nastanka otpada i podsticanje razvoja cirkularne ekonomije, kroz uvođenje konkretnih mera na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi