Sestre Đorđević u "srpskoj Toskani“ prave vino kojeg se ni Italijani ne bi postideli

U srcu levačkih brda, u selu Radenovac kod Rekovca, razvija se porodična vinarija “Agatija“, koja ima neobične vlasnike i neka, za naše područje, neobična vina.

Ne tako davno bečki đaci Mina i Tara Đorđević danas upravljaju sa tri hektara vinograda i vinarijom.

– Mi vinovu lozu gajimo na zemlji na kojoj su je i naši preci gajili. Još je deda našeg čukundede pravio vino, a izvozio šljive i rakiju u Austrougarsku. Mi smo krenule u to tako što se Tara odlučila da studira tehnologiju proizvodnje vina u Beču. To je nastavljeno i opstalo je zahvaljujući entuzijazmu cele porodice, a nadamo se da ćemo tek zablistati i naći put do kupaca – kaže Mina za Agro TV, ponosna suvlasnica vinarije.

Od početaka iz više hedonističkih razloga, uživanjem u sopstvenom vinu i poklanjanju prijateljima, sestre Đorđević su sada rešile da stvar podignu na viši nivo.

– Kao što kaže izreka da “vinograd traži slugu, a rakija gospodara“, ovde ima dosta posla ali mi se ne kajemo – rekla je Mina.

Ne zadugo biće i tamjanike

U vinariji “Agatija“ trenutno proizvode samo crvena vina, jer im je to bilo najpodobnije s početka. Ali sada, kada se posao razvija imaju u planu da zasade i hektar tamjanike i tako prošire spektar ponude ali i posed na šest do sedam hektara pod lozom.

– Zašto tamjanika? Pa, domaća sorta daje jako pitko vino popularno kod pripadnica lepšeg pola, a pošto smo i nas dve ljubitelji te sorte odlučile smo da prvo krenemo s njom – pojašnjava Tara.

Iz njihovog vinograda, u kome su 11.000 čokota uglavnom francuski klonovi sorti kaberne sovinjon i kaberne fran, kao i nove sorte marselan, godišnje dolazi 18 do 20 tona grožđa. Od toga oni naprave 10.000 do 12.000 litara vina.

– Ovaj deo Šumadije ima klimu najpribližniju onoj u vinorodnom delu Francuske ili Italije, pa ga ponekad nazivaju i “srpskom Toskanom“. U okolini su brojne vinarije koje već dugo godina uspešno rade – objašnjava Mina.

Da je to tačno može poslužiti i primer njihovog drugog novijeg vinograda sa sortom marselan i fran, zasađenog 2016. godine.

– Uvezli smo lozu direktno iz Francuske, a zasad se primilo 99 odsto, što je veoma retko da se dogodi – kaže Sara Đorđević.

Drugačije je kada si svoj na svom

Mina Đođević objašnjava da kada se radi na svojoj zemlji “ništa nije teško“, ma koliko posla i izazova ima i koliko se mnogo truda ulaže. Ali, to ne znači da se ceo posao obavi samostalno.

– U većini slučajeva za berbu se ovde organizuje moba, dođu i komšije i rodbina… Napravi se prava fešta, kao u stara vremena – ponosna je Mina.

Sara ističe da je stalna “prisutnost“ u vinogradu od presudnog značaja za kvalitet, a od specifičnih poslova  ona izdvaja zelenu rezidbu.

Pročitajte još

Ovce ruske ili francuske, svejedno je domaćinu kad se pravi profit

Završetak Severnog toka 2: Hoće li Srbija imati štete ili koristi od spornog evropskog gasovoda?

– Stvarno treba biti majstor i znati koji lastar da ostaviš i koliko da ga skratiš, a koji da odstraniš, jer će to kasnije znatno uticati na kvalitet grožđa. A onda kada dođe vreme berbe, treba proceniti trenutak jer ne određuje ga samo količina šećera, kako se obično misli, već i kiselina i sveukupna “tehnološka zrelost“ grožđa. Između ostalog analiziraju se i semenke u plodovima – objašnjava Sara u Agro TV.

U vinariji “Agatija“ trenutno prave četiri vrste vina, dve čiste i dve kupaže od kojih je vino “češnja“ neobično za ovo podneblje jer pored kaberne sovinjona i frana u njemu ima i frankovke.

Vina koja idu u barik, “leže” u buradima od hrasta iz sopstvene šume, “sa iste nadmorske visine i podneblja odakle je i vino“ posebno je ponosna Sara Đorđević.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi