Samo "za po kući": Zašto nema domaćeg krompira?
Srpski krompir kvalitetom ne zaostaje za evropskim ali se ne proizvodi u količinama za tržište
Srbija ima kvalitetan krompir, kvalitetom na zaostaje za zemljama Evropske unije čak i u krajevima koji nisu “na glasu” za krompir, izjavili su Tanjugu poljoprivredni stručnjaci koji prate proizvodnju krompira u Pomoravlju, Resavi i Levču.
Poljoprivrednici ovog dela Srbije najviše seju sorte „dizire“, „belarose“, „esma“ i „kurode“l ali ne u količinama dovoljnim za pokrivanje tržišta.
Krompir u Pomoravlju nema tradiciju kao u Dragačevu, Guči i Gornjem Milanovcu, uz to su još a lani su proizvođači imali i problema s prodajom. Zbog toga krompira iz ovog kraja i nema šire na srpskom tržištu iako ga seje gotovo svako seosko domaćinstvo, ali uglavnom za svoje potrebe.
Tanjug/Dušan Aničić
Najviše ga seju poljoprivrednici u selu Belica kod Jagodine, pored reke Belice radi zalivanja, najviše mladi krompir, posle koga sade kupus, i poljoprivrednici Paraćina, izjavio je ranije Tanjugu stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.
On je naveo da se ne seju velike količine i zbog nedostatka radne snage i zato što ni proizvodnja nije jeftina, a nedostaje i adekvatan skladišni prostor, jer je, kako je rekao, vreme trapova davno prošlo.
Tanjug/Dušan Aničić
Pročitajte još:
Za dobar rod potrebna je puna agrotehnika kao i za svaku drugu poljoprivrednu kulturu, kvalitetan sortiment, plodored, odabir zamljišta jer krompir “ne voli teška i močvarana zemljišta”, izjavio je Tanjugu poljoprivrednik iz sele Ribara, na levoj obali Velike Morave kod Jagodine, koji krompir poslednjih godina seje na oko jedan hektar.
Tanjug/Dušan Aničić
On seje mnogo više nego što treba jedno domaćinstvo. U proizvodnji: setvi, zaštiti, skupljanju… radi cela porodica. Ima, kako kaže, i sigurnog kupca.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari