I to je biznis: Kunići donose pare kao "lavovi" i kao "ovnovi"

Neko na kunića gleda kao na kućnog ljubimca, a oni preduzimljiviji kao na zaradu, dopunsku ili čak osnovnu, pokazuje priča o ovim zanimljivim glodarima koju je Agro TV uradila sa dva uzgajivača, porodicama Mihajlović i Perić.

Ova stvorenja iz reda zečeva gaje se zbog krzna, mesa ili rasploda za dobijanje izložbenih primeraka ili kućnih ljubimaca. U domaćinstvu Mihajlovića, u selu Batovac kod Požarevca, kuniće gaje za izložbe ili da “postanu” kućni ljubimci.

Miloš Mihajlović napravio je mini-farmu, a danas se o njoj brine i sin Aleksandar, koji je, iako ima 13 godina, već privukao pažnju u branši sa svojim velikim činčilama, patuljastim lavljim glavama i ovnolikim kunićima.

Sve što uzgajaju ide za dalji priplod, i retko koji kunić, kako kaže Miloš, ode na klanje.

– Meso kunića je, inače, jako zdravo, a možda je i najbolje od mesa svih domaćih životinja. Preporučuje se kao prva “jača“ hrana posle majčinog mleka, jer se svari već posle dva sata. Međutim, kod nas to tržište ne postoji. Zbog toga se kunić može prodati samo kao ljubimac i za izložbe, a kupce sada za to možete naći preko interneta, koji je u vreme korone zamenio berze i pijace kunića – ispričao je Miloš za Agro TV.

Čišćenje kaveza obavezno

Mihajlovići su se, posle prvog perioda svaštarenja i lutanja, opredelili za rasu velika činčila. Ta vrsta ne daje toliko mladih kao tovne rase kao što su holandski kunić  ili kalifornijski, već od šest do osam mladih po leglu, i od  četiri do pet legla godišnje.

Za držanje zečeva potrebni su kavezi. Njegovi su drveni, i sam ih je napravio, ali su mu potrebni i oni sa kotilicama. Higijena je veoma bitna kod ovog uzgoja, kao i sveža voda. Preventivno se koriste lekovi protiv dijareje i zatvora, jer kada se kunić “naduje“, sledi skupo i dugotrajno lečenje, za koje ponekad može biti prekasno.

– Zbog svega toga, kompletno čišćenje svih kaveza svakog drugog dana je obavezno, a često i četkanje samih kunića, tako da uzgoj zahteva i vreme i ljubav – ističe Aleksandar.

Od bolesti odraslih kunića na koje bi odgajivači morali da obrate pažnju, on navodi šugarac u ušima, ali to se predupredi higijenom kaveza. U letnjem periodu trebalo bi paziti da zeca ne pogodi šlog od vrućine.

“Ništa bez orijaša“

Dejan Perić, iz Male Krsne kod Smedereva, iskusan je uzgajivač, koji od 2008. uvozi pedigrirane mužjake i uz pomoć njih podiže genetiku svom leglu. Poznat je po kvalitetnim orijašima, a odnedavno je nabavio i nemačke šarce.

Pročitajte još

Može li „domaća“ rakija na festival i u prodaju?

Koliko će firmi preživeti 2021: Posle državne pomoći preti “potop”

– Kunići se uglavnom prodaju kao mali, sa dva meseca. Mi radimo pretežno orijaše i odskoro šarce. Orijaš je izuzetno lep i moćan zec, ali traži malo više pažnje i ugađanja, granuliranu hranu sa kukuruzom i ječmom, suvom detelinom… – ističe Perić.

On koristi svoju detelinu, jer tuđa iz nabavke može biti prskana i loša za zdravlje kunića. Svoje kuniće Dejan i ne vakciniše jer, kaže, sve se može sprečiti i rešiti dobrom higijenom.

– Teško je kod nas i među veterinarima naći nekog stručnog ko kuniće poznaje dobro kao krave ili svinje, pa uglavnom saveti dolaze od iskusnijih uzgajivača – kaže Dejan.

On je, kako dodaje, prestao da ide na berze i pre nego što ih je “ukinula“ korona. Prodaja kod njega sada ide isključivo “sa praga“, a za marketing mu služe društvene mreže.

I Miloš Mihajlović i Dejan Perić kažu za Agro TV da zarada nije velika, ali je dobra dopuna za kućni budžet. Jedini Milošev savet za one koji bi da se oprobaju sa kunićima je da “ne svaštare”, nego se opredele za jednu rasu. Po mogućstvu, neku jednostavniju, da ne krenu odmah u izazov sa orijašima.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi