Organska bajka pored Dunava: Dragan iz Futoga uzgaja domaći neprskani kupus

Na jednom hektaru sa dva plastenika u svom domaćinstvu u Futogu, vredni domaćin Dragan Aćimović, bavi se sertifikovanom organskom proizvodnjom dvadesetak povrtarskih i nekoliko voćnih sorti.

Zbog svoje organske proizvodnje, postao je poznat kupcima na Limanskoj i Ribljoj pijaci u Novom Sadu.

Kako je ispričao za Agro TV, kada je završio elektrotehničku srednju školu, Dragana je tradicija prema porodičnom gazdinstvu okrenula ka poljoprivredi i organskom načinu proizvodnje.

Tako se u bašti ovog vrednog domaćina mogu naći voćke kao što su jagode, višnje, maline, jabuke… ali i razne vrste povrća: spanać, blitva, šargarepa, kupus, krompir…

Lekoviti kupus

Prema rečima Dragana Aćimovića, kupus je veoma dobar i za zdravstvene probleme.

– List glavice kupusa može da leči bolove u zglobovima, a u sve češćoj upotrebi za neke tegobe jeste i sok od ovog povrća – ističe ovaj domaćin.

Ipak, gazdinstvo Dragana Aćimovića je najpoznatije upravo po serfitikovanom kupusu. Da je glavica zrela za pijacu, kako objašnjava Dragan, pokazuje jedna veoma bitna karakteristika.

– Učili smo od starijih da kada se pipne glavica, ako je čvrsta i tvrda tako da može lepo da se seče, onda je ona spremna za tezgu. Dakle, nije bitno koliko je glavica kupusa krupna, već je ta čvrstina presudna – ističe Dragan, i dodaje da se dešava da težina glavice izađe i na skoro sedam kilograma.

Kako naglašava, u organskoj prozivodnji većina poslova obavlja se ručno, a tu su i okopovanje i zaštita, kao i sama proizvodnja semena. Takođe, dodaje Dragan, kod organske proizvodnje nisu dozvoljeni nikakvi pesticidi.

– Ne koriste se nikakve primese koje dolaze izvan gazdinstva. Sam pravim zaštitu od, na primer, ljute paprike, belog luka ili čaja – objašnjava Dragan i kaže da je bosiljak odradio dobar deo posla:

– Zato je ovaj kupus dosta zelen i ima zdrav list.

Na oko vidljiva karakteristika organskog u odnosu na hibridni kupus jeste njegov presek.

– Organski kupus je vazdušast. Listovi nisu naslagani kao u hibridnom kupusu, tako da on nije nikada toliko tvrd – objašnjava Dragan Aćimović.

Pročitajte još

Izvoz maline beleži rekorde: Turci zainteresovani i za srpsku borovnicu i jagodu

Usporila ih i korona: Šta koči legalizaciju i kada ćemo zaustaviti divlju gradnju po Srbiji

Prema njegovim rečima, mnogo toga što se proizvede, nažalost, ne može da se proda.

– Na kraju ne bude sve onog kvaliteta koje se traži na tržištu. A to znači da kupus bude bez ikakve tačkice, flekice… Na tržištu se sve češće traži na oko lep proizvod, bez obzira šta on u sebi sadrži – zaključuje Aćimović.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi