Može, ali…: Šta nam donosi najavljena mogućnost izvoza svinjetine i piletine u EU
Najava da bi Srbija mogla da dobije dozvolu iz Brisela za izvoz piletine i svinjetine u EU nije garancija da će šleperi mesa, jaja i kobasica krenuti put Evrope, već samo dobar signal da interesovanje postoji, kažu iz PKS-a
Evropske rampe za izvoz svinjskog i živinskog mesa konačno padaju i dugo očekivane, a još duže priželjkivane dozvole iz Brisela stižu u Beogradu narednih nedelja i meseci. U javnosti je stvorena slika da dozvole znače automatski i lukrativne izvozne poslove, ali iz Privredne komore Srbije objašnjavaju da se više radi o odličnom signalu nego o izglednom poslu.
- Najava dobijanja dozvola - za živinsko meso do kraja ove godine, a za svinjsko meso početkom sledeće - jeste dobra vest posle toliko dugo čekanja. Ali to ne znači da nam se širom otvara to tržište. Pored dozvola potreban nam je i dugoročan, temeljan i dokumentovan rad na podizanju kapaciteta proizvodnje i poboljšanju kvaliteta, a tek onda ćemo imati šta da izvozimo i kome da izvozimo – kaže za 24sedam Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda.
Nema ni za nas
Budimović ističe da srpski farmeri danas teško da mogu da izvoze u EU svinjsko meso, jer ga nemaju dovoljno ni da podmire domaće tržište. Dugogodišnje loše stanje u stočarstvu u Srbiji, niske otkupne cene i skupa hrana doveli su do znatnog smanjenja stočnog fonda. I to se ne da brzo popraviti, čak ni u svinjarstvu, gde je proizvodnja mnogo brža nego u, recimo, govedarstvu.
- Dozvole da se izvozi u EU sada su dobar signal proizvođačima da počnu da razmišljaju o "novom“ tržištu, ali ni na njega ne možemo sa svežim mesom, jer tamo je konkurencija u tom segmentu veoma oštra. Trebalo bi da se okrenemo prerađevinama, u čemu smo dobri, jer imamo razrađenu tehnologiju i po tome nas prepoznaju i na tom tržištu. Samo sa višim stepenom prerade možemo nešto uraditi u Evropi. I sa ozbiljnim marketingom za specifične proizvode – navodi Budimović.
Pročitajte još:
Kad se pomene konkurentnost sa kolegama u Evropi, srpski farmeri odmah u prvi plan izbacuju državne subvencije. I istina, jedna Danska ili Nemačka daju mnogo više para svojim poljoprivrednicima nego što daje, i može da daje, Srbija. Međutim, to nije jedini razlog.
- Sa cenom svežeg, odnosno rashlađenog mesa, ne možemo biti konkurenti ni zbog toga što evropski stočari svinje hrane sa GMO sojom, koja je kod nas zabranjena. To je velika razlika u ceni proizvodnje. Još je veća u genetskom potencijalu tamo i ovde. U Danskoj i Belgiji svinje oprase prosečno 26 prasadi po leglu, a kod nas od 18 do 20. Na kraju, tu je i pitanje kvaliteta, na čemu moramo još raditi – napominje Budimović.
Printscreen / Youtube
Poređenja radi, Srbija sa 6,5 miliona žitelјa ima od 2,5 do 2,7 miliona svinja. Pre dvadesetak godina ih je bilo više od četiri miliona. Danska, sa samo milion i po stanovnika više, ima 32 miliona svinja. Takvom kvantitetu teško je parirati cenom, ma koliko kod nas bile "jeftine plate“.
Izvoz tanak, uvoz "bez kontrole“
Slab trenutni izvozni potencijal Srbije pokazuje i statistika, koja odslikava ono što farmeri opisuju kao "uvoz bez kontrole“. Ako se ne računa 2020. godina, kao specifična, zbog svih poremećaja koje je donela korona, vidi se da smo u 2019. izvezli svega 340 tona sveže svinjetine, 190 tona smrznute i 301 tonu svinjskih prerađevina. Prošle godine uvozne brojke su daleko nadmašile ove cifre. Samo smrznute svinjetine je uvezeno više od 20.100 tona. Kod piletine je malo bolja situacija, jer je 2019. izvezeno oko 6.600 tona ukupno (u komadu i isečene, sveže, rashlađene i zamrznute). Prošle godine izvoz je nešto pao, doduše mnogo manje nego kod svinjetine, ali je zato samo u kategoriji "živina isečena u komade i otpaci, smrznuto“ uvezeno gotovo 10.300 tona.
Što se kvaliteta tiče, Privredna komora Srbije uputila je Ministarstvu poljoprivrede zahtev da se uvede pravilnik o kvalitetu mesa u klanicama na liniji klanja, da se zna standard za mesnatost i druge parametre. Radna grupa koj bi trebalo da radi na tome još nije formirana.
Slična situacija je i kod živine. I tamo nemamo dovoljne količine za izvoz, kao ni šta da tražimo sa svežom piletinom u EU.
Prekinuta tridesetogodišnja praksa
Dobijanje dozvole za izvoz svinjskog mesa u EU omogućeno je jer je Srbija krajem 2019. godine ukinula obaveznu vakcinacija svinja protiv klasične kuge, što je bila praksa duga više od tri decenije. Osim dozvole za izvoz mesa, koja se očekuje u prvom tromesečju sledeće godine, Srbiji će iz Brisela biti odobren i tranzit mesa kroz EU.
Dosad je svinjetina mogla da se transportuje samo avionom, što nije ekonomski isplativo, a tranzitna dozvola bi trebalo da znatno pojednostavi i pojeftini troškove izvoza i transporta mesa za Rusiju, odnosno Evroazijsku uniju. Ali ni to ne znači da nas tamo očekaju raširenih ruku.
- Rusija je nekada bila dobro tržište za našu svinjetinu, ali vremena se menjaju. Prošle godine smo od izvoznika u Rusiju postali uvoznik. Samo iz nje nam je stiglo 400-500 tona – ističe Budimović.
Vest iz januara sa tog tržišta ne uliva optimizam. Rusija u 2020, prvi put posle 30 godina, nije uvezla svinjetinu, rekao je Jurij Kovalev, predsednik Ruskog saveza proizvođača svinjskog mesa (RUPP), jer su domaće komercijalne farme zabeležile rast proizvodnje od gotovo 90 procenata.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari