Mladi će mesečno dobijati 1.920 evra: Velšani isprobavaju stalnu državnu pomoć

Mladi ljudi su danas širom sveta veoma ugrožena kategorija kada je u pitanju nalaženje posla. A s tim je vezano i osamostaljivanje od roditelja kao i zasnivanje nove porodice. U Velsu žele da utvrde kako neki generalni osnovni dohodak može da utiče na mlade ljude kada se osamostaljuju, posebno na one koji u startu maju nepovoljnije uslove za život, javlja "Blumberg".

Vels će ove godine za grupu mladih ljudi koji se osamostaljuju uvesti jedan od najizdašnijih programa osnovnog prihoda ikada isprobanih u svetu. Odabrani mladi ljudi će nakon što napune 18 godina imati priliku da tokom dve godine primaju 1.600 funti mesečno (1.920 evra).

Lutrija za 500 srećnika

Procenjuje se da će oko 500 ljudi imati pravo da učestvuje u ovom programu, koji će Vladu Velsa koštati 20 miliona funti u naredne tri godine.

Ministri žele da koriste ovaj program za procenu uticaja osnovnog dohotka na mlade ljude dok se osamostaljuju, posebno na one siromašnog porekla.

U razvoj ovog pilot projekta, vlada Velsa uključila je one koji se osamostaljuju kao i profesionalce u lokalnim vlastima da bi uspostavila tehničku savetodavnu grupu, kojom je predsedavao profesor Majkl Marmot.

- Iako možda imamo različita mišljenja o tome kako osnovni dohodak može da funkcioniše na širem nivou, svi se možemo složiti da bi svaki plan koja ima za cilj da pomogne posebno ranjivoj grupi, trebalo da bude dobrodošao. Mi imamo nameru da pružimo velškoj vladi potrebnu podršku za uspeh ovog programa - rekao je Marmot.

Izlažući razloge koji stoje iza plana, ministarka socijalne pravde Džejn Hat je rekla da smo usred krize rasta cena troškova života i zbog toga je Vlada odlučna da stalno traži kako najbolje podržati pojedince u Velsu koji žive u siromaštvu.

- Osobe koje napuštaju roditeljsko staranje imaju pravo na odgovarajuću podršku dok se razvijaju u nezavisne mlade odrasle osobe. Takođe je važno napomenuti da je ova politika zasnovana na Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta, naglašavajući našu posvećenost jačanju prava dece i mladih u Velsu - dodala je Hat.

Ne samo pare...

Ipak, previše mladih ljudi koji napuštaju roditelje i dalje se suočava sa značajnim preprekama u postizanju uspešne tranzicije u odraslo doba.

- Naš plan osnovnog prihoda je uzbudljiv projekat za pružanje finansijske stabilnosti generaciji mladih ljudi kojima je to najpotrebnije. Pilot projekat je posebno dizajniran da omogući učesnicima da dobiju više od običnog transfera gotovine, takođe će biti ponuđena podrška koja je osmišljena da izgradi njihovo samopouzdanje da se samostalno snađu u svetu - najavila je Hat.

Foto:Pixabay/ StartupStockPhotos

Ovaj plan će se nadovezati na postojeću podršku koja se nudi za brigu o deci u Velsu i obezbediti da mladi ljudi koji učestvuju u pilot projektu „dobiju svu potrebnu podršku kako bi im pružili najbolju moguću šansu“ da se osamostale.

A u Srbiji...

Ovakav program za mlade na talasu je drugih eksperimenata sa osnovnim dohotkom za građane koji su su sprovođeni tokom poslednjih decenija. Programi univerzalnog dohotka sprovođeni su na primer u Finskoj, Nemačkoj, Kanadi ili u Keniji.

U Srbiji nema ovakvih programa za mlade, ali su oni za vreme aktuelne pandemije korone bili u nekoliko navrata darivani državnom pomoći od po 20, 30 i 100 evra, a nova tura se najavlajuje sredinom godine.

Aktuelna je i odluka Vlade Srbije da mladi dobiju do 20.000 evra za kupovinu stana ili gradnju kuće, ukoliko im se ove i narednih godina rodi dete.

Pod sličan program zaštite ugroženih grupa građana mogla bi se, međutim, staviti i inicijativa srpskog Ministarstva za selo, koje insistira na osnovnoj penziji za sve građane, koja bi iznosila oko 100 evra.

Sa tom penzijom najstariji građani Srbije bi bili korak dalje od siromaštva koje je realna sudbina za svakoga ko ne ostvaruje barem prosečnu penziju u Srbiji, odnosno danas nema bar prosečnu platu. U Srbiji danas ima oko 200,000 građana koji nemaju nikakvu penziju i redovne prihode a stariji su od 65 godina.

U prošlogodišnjem intervjuu za 24sedam, profesor Zoran Stojiljković je istakao da je glavni problem budućnosti – hoće li uopšte biti poslova?

– Ključni problem je što uopšte nije sigurno da će, u postpandemijskoj ekonomiji i digitalizovanom svetu, biti dovoljno dobro plaćenih radnih mesta i održivih poslova za mnogobrojnu populaciju sveta. Ako se ne zaustavi globalni rast stanovništva i ne promeni celokupan sistem tako da se za pristojan život rad do tri sata dnevno, a ostalo vreme posveti obrazovanju, kulturi i rekreaciji, za šta postoje mogućnosti, milioni ljudi neće moći da zarade za život. Čak i tada dosta ljudi neće imati uslove da zarade, pa je i za njih potrebno obezbedi univerzalni, državni, dohodak, ali i univerzalne, besplatne, usluge. A to nije nemoguće - rekao je tada profesor fakulteta Političkih nauka i predsednik sindikata UGS "Nezavisnost".

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi