Kako uštedeti i do 30 evra tamo gde najviše "boli“ – na prevozu

Otići na benzinsku pumpu i gledati kako sa svakim litrom iz džepa odlazi od 175 dinara (BMB 95) do čak 197 dinara („običan“ evrodizel), može biti prilično bolno ako na automobilsko gorivo mesečno trošite više od 10 odsto prosečne republičke plate.

Kao i kod hrane, veliku uštedu na transportu je nemoguće napraviti s obzirom na „neelastičnu potrošnju“. Jednostavno, moramo jesti i moramo se kretati. A ako kod hrane i možemo da se spustimo stepenicu ili dve niže, pa jedemo manje ili nešto što je nižeg kvaliteta i cene, kod goriva su nam tu prilično vezane ruke.

Prvi savet, koji je verovatno već uveliko primenjen, je da se sipa „jeftinije“ gorivo. Razlika između premijum goriva i onih „regularnih“ je ovih dana velika. Kod benzina je 22 dinara, što znači da ako koristite nesumnjivo kvalitetniji BMB100, bićete na 60 litara goriva u startu u manjku bar za 11 evra. Kod dizela je razlika u principu upola manja, iako kod nekih ovdašnjih pumpadžija bode oči cena premijum dizela od gotovo 215 dinara za litar (više od 1,8 evra).

Zbog toga, bar dok je „ova kriza“, zaboravimo na „luksuzna“ goriva.

Sledeći savet odnosi se na to kako trošimo tih 60 litara mesečno, što je potrebno za najneophodnije potrebe povremenog odlaska na posao, kod prijatelja i redovno razvoženje dece na treninge, časove jezika i sl.

Što se odlaska na posao tiče, u krizno vreme visokih cena goriva ovaj trošak se može olakšati samo na dva načina – apstinencijom ili „deljenjem vožnje“.

Naravno niko, osim zadrtih ekologa, ne predlaže da se auto jednostavno ostavi na parkingu kod kuće ili u garaži. Apstinencije od vožnje podrazumeva da se odlazak na posao automobilom proredi, odnosno da se ubaci poneki dan sedmično kada se dolazi gradskim prevozom.

Ako uzmemo da se u Beogradu u toku odlaska na posao i povratka pređe 25 kilometara, to je uz prosečnu potrošnju od osam litara na sto kilometara gradske vožnje, trošak 350 dinara dnevno (oko tri evra). Ušteda koja preostane ako se ide autobusom i plate dve karte je onda 172 dinara, ili oko 1,5 evra za svaki dan koji idete prevozom.

M.M./ATAImages

Pritom, treba uzeti u obzir da se karta plaća pripejd karticom „Bus plusa“, popularnom „dopunom“, eventualno mobilnim telefonom preko aplikacije a nikako se ne kupuje u samom vozilu gradskog prevoza gde košta 150 dinara umesto 89 (jedna zona). Skuplje će vas izaći i plaćanje platnim karticama banaka, jer tada vožnja košta 98 dinara.

Pod „deljenjem vožnje“ mislimo na to da se podele troškovi sa kolegom s posla, ili eventualno komšijom koji ide u približno vreme a u istom pravcu. Time bi se trošak odlaska na posao od oko 7.600 dinara mesečno praktično prepolovio, odnosno ušteda bi bila oko 32 evra.

A najbolje bi bilo...

Postoji još jedan način uštede u ovom smislu alternativnog prevoza koji je svakako ekološki i zdravstveno najprihvatljiviji ali je realno više u domenu „šta bi bilo…“ - korišćenje bicikla. Iako je možda jednom Beograđaninu nezamislivo da biciklom ide na posao, nekom Subotičaninu ili Zrenjanincu je to svakako sasvim normalno i prihvatljivo. A ušteda je čitavih 65 evra mesečno.

Mi smo ovde, pomalo optimistično, gradsku vožnju računali sa potrošnjom od osam litara na 100 kilometara kod benzinaca i sedam kod dizelaša. Trošak dođe otprilike na isto, jer je dizel skuplji.

Ako mislite da je to previše, trebalo bi da odmah zaboravite na „fabričku potrošnju“. Još 2016. godine je grupacija „Pežo Sitroen“ (danas u okviru Stelantis grupe), pokazala da to što piše u katalogu nema veze sa realnošću. Tada su objavili rezultate merenja u realnim uslovima vožnje za 28 svojih modela. Razlika između „fabričke“ i realne potrošnje, i to „kombinovane“, bila je od 1,2 do 2,7 litara na 100 kilometara. U gradskim uslovima sa čuvenim beogradskim gužvama i semaforima, to je sigurno još i više.

Ukoliko ne želite ni da vozite manje, niti da usklađujete termine sa kolegama, prijateljima i rođacima, jedini naćin uštede je prelazak na jeftinije gorivo. Radi se, naravno, o vožnji na gas.

I pored toga što je i cena TNG-a skočila na 103 dinara ovih dana, i dalje je to daleko povoljnije od benzina i dizela. Kao što su stručnjaci potvrdili za 24sedam, vožnja na gas nikada nije bila isplativija u odnosnu na benzin nego danas, i sa 15 odsto većom potrošnjom kod TNG-a nego kod benzinca po danu se uštedi jedan evro.

"Škola" štedljive vožnje

Na kraju, tu su i saveti generalno o štedljivoj vožnji. Svojevremeno je poznata nemačka organizacija za sertifikovanje i provere bezbednosnih standarda, TUV Sud, dala nekoliko zanimljivih saveta koji su danas aktuelniji nego ikada ranije.

1. Koristite i obrtomer i menjač : Prebacite u „višu brzinu“, odnosno viši stepen prenosa snage, na 2.000 obrtaja u minuti. Iako mnogi vozači osećaju potrebu da „ostanu u trećoj“, već pri 50 km/h možete da se vozi u četvrtom stepenu, čak i petom. Pri „50 na sat“ upola je manja potrošnja u četvrtoj nego u drugoj brzini.

Pexel

2. Tempirajte semafor: Kad vidite crveno svetlo na semaforu, maknite nogu s gasa i lagano se približavajte semaforu, pa nećete morati da snažnije kočite u zadnjem momentu.
Treba znati i da duža vožnja „na leru“ zapravo ne pomaže jer automobil u tom režimu troši 0,5 do jednog litra goriva na sat a pri kočenju motorom elektronika isključuje ubrizgavanje goriva u cilindre

3. Na autoputu, ako imate sreću da ga koristite u „suprotnom pravcu“ od većine sugrađana u špicu, nemojte voziti najvećom močugom brzinom. Stići ćete brže ukoliko vozite 110 km/h umesto 90 km/h, ali ćete potrošiti 15 odsto goriva više. Česta kočenja i ubrzanja u  „sportskoj vožnji“ mogu udvostručiti potrošnju.

4. Rešite se balasta: Stvari koje vozate u gepeku još jedna sa slavina s koje kaplju troškovi. Dodatnih 100 kilograma u vozilu povećava potrošnju za 0,3 l/100 km, a isto toliko i krovne kutije ili nosači za bicikle.
 
5. Naduvajte gume: Za samo 0,2 bara preslabo napumpane gume povećavaju potrošnju goriva i za deset posto. Naravno, gume ne treba prenaduvavati jer, iako bi se trošilo manje goriva zbog manje površine trenja, to uveliko narušava bezbednost vožnje.

6. Otvarajte prozore: Zvuči čudno ali ako možete da koristite prozor umesto klima uređaja u uslovima spore gradske vožnje to donosi uštedu do dvadesetak odsto.

10. Na kraju – početak: Redovno održavajte automobil jer samo ispravan automobil može manje da troši, a i da sačuva glavu a ne samo novčanik.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi