Kome je u Srbiji prosečna plata 2.000 evra i kako je porasla 36 odsto
Zvanična statistika je objavila da je prosečna plata u zemlji nešto veća od 74.000 dinara, ali i da su plate u najplaćenijem sektoru tri puta veće. U IT sektoru je za godinu dana plata skočila za trećinu
Prosečna plata u Srbiji je u maju bila, objavila je danas zvanična statistika, 74.168 dinara, i to je za 14,1 odsto više novca u novčaniku nego što su zaposleni primali pre godinu dana. Oni koji su u čudu zbog ovolikog rasta zarada verovatno bi bili zapanjeni kada bi detaljnije pogledali sektorske podatke o zaradama.
A ti podaci pokazuju da je gotovo svuda u važnijim sektorima privrede rast zarade kumulativno za pet meseci ove godine oko 10 odsto, "državni službenici“ su na nekih "plus devet“, u zdravstvu, obrazovanju i kulturi na oko sedam, na koliko su i zaposleni u državnim preduzećima.
Međutim, u jednom sektoru ionako velika prosečna zarada porasla je čak 35,7 odsto u odnosu na prvih pet meseci 2021. godine. U sektoru Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti prosečna plata je ovoga maja bila 234.022 dinara (1.992 evra).
Jedan "kompjuteraš" - pet radnika u proizvodnji hrane
Tih gotovo 2.000 evra je duplo više nego što, u proseku, dobijaju čak i u veoma platežnim sektorima proizvodnje nafte – 105.301 dinar (896 evra), ili struje i gasa – 101.980 (868 evra), čak i kod telekomunikacionih kompanija – 107.288 (913) i banaka – 117.180 (997 evra).
Pročitajte još:
Kada se uporede sa platama onoga što čini pretežni deo privrede Srbije, razlika je još drastičnija, pa tako jedan programer zaradi koliko i četiri radnika u prehrambenoj ili tekstilnoj industriji, i kao pet radnika u drvnoj industriji ili u prodavnicama trgovinskih lanaca.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Zvanična prosečna plata u drvnoj industriji je 43.982 dinara (374 evra), a u građevinarstvu 63.387 (539), i to uz rast za prvih pet meseci u odnosu na isti period prošle godine za više od 11 odsto.
Parcijalna statistika
Potpredsednik SSSS Duško Vuković se osvrnuo i na statistički rast prosečne plate od 14,1 odsto nominalno, odnosno 3,4 odsto realno, kada se odbije inflacija.- Kada statistika „meri“ plate ona to radi agregatno po sumi zarada. Treba, na primer, imati u vidu da je prošlog maja bilo osam radnih sati manje, tako da su podaci u tom delu neuporedivi. A tek kada pogledamo troškove prosečne potrošačke korpe, vidimo da plate i dalje zaostaju za troškovima života. Čak i u državnim službama, zdravstvu, obrazovanju, gde rast plata, i pored stalnih povećanja, zaostaje za inflacijom od tri do pet odsto – kaže Vuković.
- I srpska privreda će morati da se prilagodi nedostatku radne snage. Ona može da opstane sa pristojnim zaradama za kvalitetan rad – kaže za 24sedam Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
Vuković ističe da se to najbolje vidi kod rastućeg IT sektora, gde poslodavci nemaju mnogo izbora nego da dobro plate svoje zaposlene.
- U tom sektoru je konkurencija velika i iz celog sveta. Ukoliko ne platite svog zaposlenog on će otići u drugu ovdašnju firmu ili će raditi za nekog preko interneta po belom svetu. Isto tako bi morali da se ponašaju i poslodavci u drugim sektorima, ako želimo da ljudi ostanu ovde i rade i žive normalno – napominje Vuković.
Otkud rast za trećinu
Visoke plate u IT sektoru nisu iznenađenje, ali skok od 35,7 odsto za godinu dana svakako nije „normalan“.
Možda je deo objašnjenja uticaj konkurencije, ali bi stvar mogla da bude i u tome da je država u poslednje vreme pritisla ovaj sektor za (ne)plaćanje poreza. Zbog toga bi i plate i dodatni prihodi koje se sada prijavljuju mogli da budu statistički veći u odnosu na one ranije.
Poreski savetnik Đerđ Pap, vlasnik novosadske agencije „Fiskal pro“, kaže za naš portal da se ovaj sektor „sređuje“ od 2020. godine.
- Manjak radne snage u IT sektoru i „preotimanje“ radnika višim platama svakako je jedan od razloga, ali treba imati u vidu da je država zaoštrila poresku politiku prema frilenserima i IT firmama, ali i ponudila neke poreske olakšice. Od 2020. godine imamo famozni „test samostalnosti“, zbog koga su firme prestale da lažno predstavljaju zaposlene kao spoljne saradnike preduzetnike i morale da ih formalno zaposle. Ali dati su i poreski popusti, prelazni period… - objašnjava Pap.
A sa primenom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, od 1. januara 2022. godine, ti popusti su dovoljno primamljivi da i večiti izbegavači plaćanja poreza, frilenseri, prijave svoje prihode.
Da bi mu ostao neto prihod koji bi bio tih prosečnih 234.022 dinara mesečno iz zvanične statistike, odnosno 2,8 miliona dinara godišnje, programer bi državi trebalo da da manje od 600.000 dinara (5.000 evra). To je efektivna stopa poreza od samo 17,4 odsto, jer 50 odsto prihoda se računa kao „normirani trošak“ rada, a neoporezivi deo je još 384.000 dinara.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari